Izet Sarajlic

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

VEĆ NAGLAS…

Već naglas su te brezama recitovala moja predvečerja.

Već nista u mom životu nije bilo važno tako kao ti.

Već sve oko mene je bilo samo dio opšteg mita o tebi.

Već nijedan drvored kojim si prošla nije se zvao prosto drvored.

Već sve je znalo da ćeš doći.

S nebom plocnici već su se u život kladili da si tu negdje.

Budućnost je imala hiljadu imena i tek posljednje bilo je usamljenost.

Budućnost je već oponašala tvoje pokrete i tvoj hod.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TRAZHIM ULICU ZA SVOJE IME


Shetam gradom nashe mladosti
i trazhim ulicu za svoje ime.

Velike buchne ulice - njih prepushtam velikanima
istorije.
Dok je istorija trajala shta sam ja radio?
Prosto tebe voleo.

Malu ulicu trazhim, obichnu, svakodnevnu,
kojom se, neopazheni od sveta,
mozhemo proshetati i posle smrti.

U pochetku ona ne mora imati mnogo zelenila,
chak ni svoje ptice.
Vazhno je da u njoj, bezheci pred hajkom,
uvek mognu da se sklone i chovek i pas.

Bilo bi lepo da bude poplochana,
ali, na kraju, ni to nije ono najvazhnije.

Najvazhnije je to
da u ulici s mojim imenom
nikada nikog ne zadesi nesreca.


Izet Sarajlic

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo malu ulicu u koju cu moci da usetam ponekad..

"Tek sada kad je po glavi popadalo inje,
kad strahujem da i za mene to ne zvone zvona,
tek sada kad su sve dalje violine
znam ko je pjesnik. Pjesnik je onaj,
onaj koji uvijek iznova počinje..."

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

* * *


Posvećujem ti svoje oči, svoje usne, svoje zube.
Pjesme? Šta ćeš od mojih pjesama pisanih jer nisam znao ćutati?
Šta ćeš od mojih pjesama koje ne mogu da te ljube?



I. Sarajlić

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zelenooka ::* * *


Posvećujem ti svoje oči, svoje usne, svoje zube.
Pjesme? Šta ćeš od mojih pjesama pisanih jer nisam znao ćutati?
Šta ćeš od mojih pjesama koje ne mogu da te ljube?



I. Sarajlić


Posvecujem ti svoje oci, svoje usne, svoje zube.
Pesme? Sta ces od mojih pesama pisanih jer nisam znao cutati?
Sta ces od mojih pesama koje ne mogu da te ljube?
Tako je dobro sto nismo ni ptice, ni bogomoljci u predvecerje i sto nemamo krila vec ruke.
Posljednje sto nas ceka ne moze biti nasa smrt, jer zelje nase krvi negdje se moraju nastaviti.
Ti si zena, mala, ti si mala zena, i jedan besmrtni avgust donio te u moje balade.
Ostani s mojim Volim koje ce nadzivjeti sve moje tuzaljke, sve moje promejne.
Kraj mojih ociju ostani.
Nadzivjecemo sebe, ne samo u humci svojih grobova, jer znali smo, znali smo, njezni i oholi, bezeci od nozeva i granata ubiti u sebi andjele i opet ostati andjeli.
Buduci, potrazite nas nekad u nekom crvenom traganju, samo tela nasa lezace pod nemom zemljom, ali gazite tiho, da ne ranite nase usne.
I nase mrtve poglede da ne zgazite.

Izet Sarajlic

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na sve spremna budi


Na sve spremna budi. U noci nekoj
kao devojcici pricacu ti bajke i skaske.
Drugi put cu zazeleti da odem daleko, daleko.
Do Aljaske.
Nekad jednostavno necu ti doci
i na stolu uzalud cekace me tvoje ruke i caj.
U drustvu s brezama setacu u noci
a ti ces misliti da je zauvek prosao nas maj.
Na sve spremna budi. Na smeh i na suze.
U zivotima nasim tek prvi cin je gotov.
Da bih bio muzej, ako zelis da budem taj muzej,
prethodno moram da budem Ljermontov.
Prethodno moram da ti napisem stotine ovakvih
redaka,
jer u stihu nista se drugo i ne desava sem ljubavi
i vere.
Tako je bilo u doba predaka,
tako ce biti i hiljadu godina posle nase, posle tvoje
i moje ere.
Pa, ipak, na sve spremna budi, jer zajedno nam je
i da cekamo i da spavamo,
da strahujemo za sunca, za srne, za snove.
Preostaje nam jos toliko toga, a u nasim glavama,
na zalost, mesta nije samo za stihove.
Nekad mozda necu ni primetiti bore na tvom licu,
ni bele epolete snega na tvojim ramenima kad udjes
s ulice.
Nekad tvojim cerkama zaboravicu da ispricam
"Snezanu" i "Crvenkapicu"
i cetiri zida nase sobe ucinice ti se kao cetiri
beznadezna zida tamnice.
Ponekad pomislices da odumirem, kao drzava,
ni Danton, ni Hajne, ni Goran,
i to ja, koga si za besmrtnog drzala,
na koga sam i sam bio ljubomoran.
Na sve spremna budi, na psovke i na madrigale,
na suze i na pisma sto preklinju i prete,
ali ruke koje su mi se jednom predale,
te ruke su svete!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

JaneDoe ::
Uzasno volim da kisnemo zajedno!


Predivno...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

''Koga će sutra voziti taksisti kad nas više ne bude...''

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slažem se da su stihovi divni, ali gde su komentari?!Sigurno da nam nije cilj da pravimo pesmarice.Pretpostavljam da je većina onih koji su zainteresovani za ovu temu pročitali bar nešto iz Sarajlićevog opusa. Mislim da treba smanjiti citate, a što više se izjašnjavati o pesnikovom delu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Saglasan. Stoga, evo mog doprinosa ovoj temi. Izet je pesnik koga je iznedrila mladost jedne velike zemlje, rasla na radnim akcijama i uz logorske vatre, sazrevala uz rad i drugarstvo. Idoli su bili Lola i Sloboda, ''Fijuk u pejzažu'' i , naravno, ljubavna poezija; ona, kojom se najlakše dopiralo do srca voljenog ili voljene. ''Godina tih ne beše vrtova sa zlatnim plodom...'' - tako je o tom vremenu pevao Ilja Erenburg. Mislim da nema iz moje generacije nekoga ko nije znao cele ''Bilo ih je 28'' ili ''Mostarske kiše'', ili bar čuo...To su bile himne moje , i ne samo moje, generacije. Bili smo mladi i ništa nismo znali ali smo i te kako razumeli kada je Izet pevao: ''Večeras ćemo za njih voleti...''. Nepovratno doba naše nevinosti.