|
Poslao: 13 Apr 2006 21:08
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2005
- Poruke: 400
- Gde živiš: Zemun
|
Ekstaza
Ostace daleko za mnom ovi puti
Nestace i ove suze kud i druge
Ja cu nove zelje u svom srcu cuti
Kao nove laste u veceri duge
Prah srebrnih zvezda dok lagano pada
I s cveca se dize svila kao kose
Moja nova ljubav rodice se tada
Kao novi listak i nova kap rose
I kraj druge zene ja cu da se nadam
I da svoje srce rasipam i gubim
I opet mislec da prvi put stradam
I prvi put zelim i prvi put ljubim
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 13 Apr 2006 22:50
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
PESMA LJUBAVI
Svoj jedini zivot ti zivis u meni;
Da budes osecaj i san ti se sazda;
Ne trazim na putu tvoj lik nasludjeni –
Daleko van tebe ide tvoja brazda.
Oci su ti zato da oplode zvuke;
I glas da molitvu u srcima rodi;
Sav pokret izgleda zamah tvoje ruke;
Ti sjas u stvarima kao dan u vodi.
Tvoj je dah da seme ne smrzne u njivi;
Tvoja ljubav da bi bilo poboznosti;
Tvoja ravnodusnost, da moze da zivi
Gordost ocajanja i gorki car zlosti.
Ti nisi u sebi jer ti nema kraja;
Tvoj govor pocinje muziku svih voda;
Reci su ti konci u tkivu sveg sjaja;
Ides, ko molitva, od zemlje do svoda.
I ti si nacelo vecma nego bice…
Noc da blisnu zvezde; zamah pobednika,
Da bude pobeda… Lepota, otkrice,
Pre nego mom duhu bese rec i slika.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Apr 2006 19:59
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2005
- Poruke: 400
- Gde živiš: Zemun
|
Na Carev Arandjelovdan
Za tvoju Slavu svetli Care
Što i sad vladaš u nama,
Koji čuvamo slave stare
U molitvi i na strunama!
Ali je crno doba za nas
Otkad je ovo koljeno:
Sve je na pazar pošlo danas,
Sve slavljeno i voljeno.
Za tvoju Slavu svetli Care,
Neka svak pehar popije -
Jer su spopale pute stare
Zmije i ljute škorpije...
Kuda su prošli svi trofeji
S vojskama tvojim smelima,
Sad stoje sluge i lakeji
Svi s oborenim čelima.
Za tvoju Slavu svetli Care,
Care nad trima morima!
Zli žreci danas pričest kvare;
Guba je u svim torima...
Nad tvojim carstvom mrak se širi,
Vetrovi crni duvaju;
Sad našu savest brane žbiri
Lupeži blago čuvaju.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Apr 2006 22:20
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
ZALAZAK SUNCA
Jos bakarno nebo raspaljeno sija,
Sva reka krvava od vecernjeg zara;
Jos podmukli pozar kao da izbija
Iz crne sume starih cetinara.
Negde u daljini cuje se da hukti
Vodenicki tocak promuknutim glasom;
Dim i plamen zderu nebo koje bukti,
A vodeno cvece spava nad talasom.
Opet jedno vece... I meni se cini
Da negde daleko, preko triju mora,
Pri zalasku sunca u prvoj tisini,
U blistavoj senci smaragdovih gora -
Bleda, kao ceznja, nepoznata zena,
S krunom i u sjaju, sedi, mislec na me...
Teska je, beskrajna, vecna tuga njena
Na domaku noci, tisine i tame.
Pred vrtovima okean se pruza,
Razlece se modro jato galebova;
Kroz bokore mrtvih docvetalih ruza
Sumori vetar tuznu pesmu snova.
Uprtih zenica prema nebu zlatnom,
Dva giganta Sfinksa tu strazare tako,
Dotle ona place; a za morskim platnom,
Iznemoglo sunce zalazi, polako.
I ja kome ne zna imena ni lica,
Sve sam njene misli ispunio sade.
Vernost se zaklinje s tih hladnih usnica...
Kao smrt su verne ljubavi bez nade!
Vaj, ne recite mi nikad: nije tako,
Ni da moje srce sve to laze sebi,
Jer ja bih plako, ja bih vecno plako,
I nikad se utesio ne bi'.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Apr 2006 22:55
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2005
- Poruke: 400
- Gde živiš: Zemun
|
Pored vode
Put mesečev srebrn niz more se vidi,
Leži beskonačan vrh zaspalih vala.
Mir. Zadnji je talas došao do hridi,
Zapljusno setno i umro kraj žala.
Noć miriše tužno čempresovom smolom.
Nebo pepeljasto. I kopno i voda
Ko da noćas dišu nekim čudnom bolom,
Tiha tuga veje sa dalekog svoda...
Sto srca noćas kucaju u meni,
I celo mi biće budi se i diže
Časom nekoj zvezdi, a čas kakvoj ženi.
Sve kipi u meni, ko plima kad stiže:
Kao sad da postah! Dokle zvezde brode
Jedne bezimene noći, pored vode.
Dopuna: 16 Apr 2006 23:55
Najtuznija pesma
Znam za neizmerne i bolne samoce,
kad sat mre necujno,kao cvet sto vene,
i kad srce prazno prestaje da hoce
ni vence pobede ni ljubavi zene.
Znam za neprohodne samoce bez daha,
kad konci sa svacim padnu pokidani,
i u kojim srce zastane od straha;
kad svemu oko nas izgledamo strani.
Kad nas oci stvari ravnodusno motre,
i dusa pred sobom prestravljena stane;
i sopstvena povest kad se cela potre;
i kad je od leda suza koja kane.
Ni seme u brazdi ni stopa na putu,
i kako je teska sena koju vucem!
Kanda tudje srce bije u mom kutu?
Sve svetle palate zivota pod kljucem!
Vaj,koliko puta umireno? Ko bi
znao za sve tmine pod suncem! I zna li
iko sva bespuca u sutonu dobi?
I kako smo cesto oci zatvarali?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Apr 2006 02:40
|
offline
- bocke
- Moderator foruma
- Glavni moderator Linux foruma
- Pridružio: 16 Dec 2005
- Poruke: 12520
- Gde živiš: Južni pol
|
KRILA
Leteti, leteti, leteti visoko,
Neznanom prostoru kao straom drugu,
Vitlati se kao omađijan soko,
I umreti, sjajan, u sunčanom krugu.
Čuti samo zamah svoj u prostorima -
Muziku svog krila! I na samom kraju,
Svoj trag izgubiti i cilj među svima,
Iščeznuvši tako u nebu i sjaju.
Da mi žeđ osete kobnu i sve višu
Oni što su tude dugo svetlost pile,
Kao vir dve ovce sa runom od svile,
Kao krv dve noc'ne sablasti što sišu.
Da ne pamtim nisko rođenje pod mrakom;
Da kao gnev svetlost sva ispuni mene;
Da sam kao kopljem prožet svakim zrakom,
Tu gde gore večne podnevi bez sene.
I strašna raskršća sunaca, i puti
Kud oluj svetlosti neprekidno ide,
Kroz nemi predeo gde vlada i ćuti
Bog koji ubija oči kad ga vide.
Da samo s visina za ponore znadem,
Bacivši u prostor konce svojih žila;
I letim večito, i letim dok padnem
Samo pod teretom ozarenih krila.
Dopuna: 17 Apr 2006 3:39
MRAVI
Sve putem koji vodi slavi,
Krenuše kao vojske mraka,
Biće se danas kao lavi
U noći tuđeg mravinjaka.
Učiniće ga opštim grobom,
Svud ostavivši smrt i senke;
Poneće svoje mrtve sobom,
I novo blago i sve ženke.
A vratiće s mirno tada,
Sve kao reke koje plave, -
Dokle za krvav zapad pada
Krupno i strašno sunce slave.
Dopuna: 17 Apr 2006 3:40
SUNCOKRETI
Tužnom oku suncokreta,
Što nemo prati zeba bludnje,
Tu su sve žeđi ovog sveta,
Sva nespokojstva i sve žudnje.
Šume u strahu svom od mraka:
Bog je pomalo sve što zari;
I svetlosti je jedna zraka
Mera i cena sviju stvari!...
Sve je što živi na dnu tmine
S prokletstvom nemim na svet palo -
Sve što ne gleda u visine,
I nije jednom zasijalo!...
S istoka kralji, obučeni
U teško zlato, stoje plačni;
I žreci sunca, naspram seni
Prosjački vape u čas mračni.
Te tužne oči suncokreta
U mom su srcu otvorene -
Ali su sunca nakraj sveta,
I tiho slaze mrak i sene.
Pomreće noćas širom vrti,
Dvoredi sjajnih suncokreta,
Ali će biti u toj smrti
Sva žarka sunca ovog sveta.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Apr 2006 21:59
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
MIRNA PESMA
U zenice me neprestano gleda:
Sta trazi u mojim ocima ta zena
Sjaj magijski nekog sunca koje seda -
Jednu drugu zenu i druga vremena.
Jer zaljubljen pogled zene dobro vidi
U ocima nasim, kroz sivu dubinu,
Sve tragove kojim neprijatelj minu,
I njegov sen kao tamni sen na hridi.
Dugo sja na oku tugom vecno mladom
Lik zene sto ga je ocarala jednom;
Zato jedna zena zna kad prodje kradom
Pogled za odbeglom i za nedoglednom.
Od proslosti je dusa napravljena;
Slike su po cvecu zrak sunca od juce;
Od svacega je pala neka sena;
I usahle reke i sad negde huce.
A nase ljubavi sto su davno pale,
Kao pobijena jata na po puta,
Jos zive zivotom svog prvog minuta
U ocima sto su nekad rasplakale.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Apr 2006 20:19
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2005
- Poruke: 400
- Gde živiš: Zemun
|
@blabla
Sta postovati posle ove istine. Veceras ne mogu nista jer... mrem. 
Hvala
Dopuna: 18 Apr 2006 21:19
Medja
Kada se jave na crti,
Na kraju tuge i pira,
Visoke planine smrti,
I hladna jezera mira -
Ko ceka na medji? O, ta
Najveca tajna sto traje!
Granica dveju lepota
I dveju sujeta! Sta je?
To nemo raskrsce vera,
Most bacen izmedju sreca,
Ta medja dveju himera -
Neg zivot i smrt je veca!
Znam cuva bezglasna zica
Sve zvuke neba i sveta,
i crna ponocna klica
Sve boje suncanog leta...
A strasna medja sta znaci,
Sto deli pokret od mira?
Sumna je reka, kad smraci,
Od svojih obala sira.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Apr 2006 20:55
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
ZABORAV
Zaborav je mirno umiranje srca,
Bezdusno i bolno odricanje cutke:
Prezrivi dah smrti u dusi sto grca:
Zaborav to znaci mreti na trenutke.
Ko zna suze, stvari koje ostavise?
Dvostruku smrt groblja gde suze ne kapi?
Bol imena koja ne pominju vise?
Krik zaboravljenih ljubavi sto vapi?
I strasno cutanje natpisa sa stene,
Sto posta necitljiv? I prokletstvo nemo
Reci sto sad cime, neprotumacene?
Tugu trave putem kud sad ne idemo?
Ko zna plac idola pod zemljom? Ko znade
Kletvu molitava zamuklih? I rane
Nepamcene srece i prestale nade?
I gorcinu jedne suze ubrisane?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Apr 2006 06:15
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2005
- Poruke: 400
- Gde živiš: Zemun
|
Oci
Beskonacne tvoje oci, mlada zeno,
Dve duge veceri u pustinji mora;
Dve sumorne bajke sto uznemireno
Imaju sum slutnje u granama bora.
Dve mirne galije s crnim zastavama;
Dve zene u crnom, na molitvi neme;
Dve ponocne reke kroz kraje od kama;
Dva glasnika bola koji kroz noc streme.
Oci moje zene, mracni triumf ploti,
Koje vecnom tugom opijene behu,
Svoj su prostor nasle u njenoj cistoti,
A svoj car nebeski u njenome grehu.
Od suza prosutih u velika bdenja,
Te beskrajne oci sijaju se s toga,
Dalekim i cudnim sjajem ushicenja,
Kao neke oci sto videse Boga.
Cuvaju na svojoj beskonacnoj mrezi
Sve tamne ekstaze snova koje sanja,
Oci nepregledne, na cijem dnu lezi
Velika i mracna slabost ocajanja.
|
|
|
|
|
|
