|
Poslao: 15 Nov 2008 09:37
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Silija ::Da mi je da nađem novi ritam neki,
I gordu sposobnost kojoj ne znam ime
Eh, da mi je... Kada se ritam i nađe, pojavi se problem sa imenovanjem neizrecivog.
Silija ::Ni seme u brazdi, ni stopa na putu,
I kako je teška sena koju vučem!
Silija je, očigledno, rešila da me noćas razboli, bez nade u oporavak...
Silija ::U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge...
I ti beše samo sen nečije sene...
Beše... Bejah i ja... Bar sam bio.
Dopuna: 08 Nov 2008 7:24
Pretekoh.
ČEKANJE
Doći će i trenut poslednji i sveti,
Kada ćemo jednom, mirno čekajući,
Reći jedno drugom: već je vreme mreti,
Kao što se kaže: već je vreme kući.
U horizont prazan gledajući tada,
Na ivici gde se mrak i svetlost deli,
Zamrznuće mirno suza zadnjeg jada,
Jada što se nikad, nikad nismo sreli -
U sunčana jutra tražeć jedno drugo
Kraj zelenih reka; ili noć kad brodi,
I dok mesečina nepomično, dugo,
Leži hladna, bela, na zaspaloj vodi.
Dok je prilazio čas povratka sveti,
Umorni, taj susret večno čekajući,
Kada ćemo reći: već je vreme mreti,
Kao što se kaže: već je vreme kući.
1903.
POEZIJA
Mirna kao mramor, hladna kao sena,
Ti si bledo, tiho devojče što sneva,
Pusti pesma drugih neka bude žena
Koja po nečistim ulicama peva.
Ja ne mećem na te đinđuve sa trakom,
Nego žute ruže u te kose duge:
Budi odveć lepa da se sviđaš svakom,
Odveć gorda da bi živela za druge.
Budi odveć tužna sa sopstvenih jada
Da bi išla ikad da tešiš ko strada,
A čedna, da vodiš gomile što nagle.
I stoj ravnodušna, dok oko tvog tela,
Mesto kitnjastog i raskošnog odela,
Lebdi samo pramen tajanstvene magle.
1904.
Dopuna: 15 Nov 2008 9:37
"Najlepša je žena u ljubavi ona za koju kažemo da je lepa a ne znamo zašto. Ljubavnice Luja XIV, najvećeg ljubavnika među svim kraljevima, nisu bile lepe, nego samo žene od duha i od srca. Gospođica Lavalijer je bila čak vrlo malenog stasa, boginjava, smeđih očiju, velikih usta, zuba ne baš najlepših; a koračala je ružno, jer je bila hroma. Takvu je opisuje njen poznanik Bisi Rabilten, rođak slavne gospođe de Sevinje. Ali Rabiten zatim dodaje da je Lavalijer imala pogled strastan i uman, reči pune duha i bleska, i da je bila iskrena i duševna, vrlo verna i sva predana, i, najzad, da je bila učena. I Mekole u svojoj istoriji govori da su ljubavnice engleskog kralja Džemsa II, savremenika Luja XIV, bile veoma ružne, skoro rugobe: Ana Hajt, i još nakaradnije Arabela Čerčil i Katarina Sidle. Bilo je sličnih ukusa i među filozofima. Dekart je prvi put voleo jednu razroku devojku, i otad je za ceo život imao slabost i simpatiju za razroke žene. Pesnik Bodler je bio zaljubljen u nakaze."
(Blago cara Radovana; O ženi)
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 10 Maj 2011 23:51
|
offline
- Mojra
- Građanin
- Pridružio: 10 Maj 2011
- Poruke: 46
- Gde živiš: na granici univerzuma i mojih misli
|
Napisano: 10 Maj 2011 19:21
ZALAZAK SUNCA
Jos bakarno nebo raspaljeno sija,
sva reka krvava od vecernjega zara
jos podmukli pozar kao da izbija
iza crne sume starih cetinara.
Negde u daljini cuje se da hukti
vodenicki tocak pronuknutim glasom;
dim i plamen zderu nebo koje bukti, a vodeno cvece spava nad talasom.
Opet jedno vece. . .I meni se cini
da negde daleko, preko triju mora,
pri zalasku sunca u prvoj tisini,
u blistavoj senci smaragdovih gora-
bleda, kao ceznja, nepoznata zena,
s krunom i u sjaju, sedi, mislec na me . .
teska je, beskrajna, vecna tuga njena
na domaku noci, tisine i tame.
Pred vrtovima okean se pruza,
razlece se modro jato galebova;
kroz bokoremrtvih docvetalih ruza
sumori vetar tuznu pesmu snova.
Uprtih zenica prema nebu zlatnom,
dva giganta Sfinksa tu strazare tako,
dokle ona place; a za morskim platnom,
iznemoglo sunce zalazi, polako.
I ja kome nezna imena ni lica,
sve sam njene misli ispunio sade.
Vernost se zaklinje sa tih hladnih usnica . .
Kao smrt su verne ljubavi bez nade!
Vaj, ne recite mi nikada: nije tako,
ni da moje srce sve to laze sebi,
jer ja bih tada plako,ja bih vecno plako,
i nikad se vise utesio ne bi.
Dopuna: 10 Maj 2011 19:27
VRACANJE
Kad mi opet dodjes, ti mi pridji tada,
ali ne kao zena sto cezne i voli,
nego kao sestra bratu koji strada,
trazec mekom rukom mesto gde ga boli.
Puna nostalgije, beznadezne, duge,
ne secaj me nikad da bi mogla doci
zadocnela rados iz dubine tuge,
ko ponocno sunce iz dubine noci.
Jer ti ne znas bedna! Kroz sve dane duge
da te volhah mesto ko zna koje zene!
U tvom caru ljubljah sav car neke druge . . .
I ti bese samo sen necije sene . .
Dopuna: 10 Maj 2011 23:51
TRENUCI
Ta ljubav bez cilja i bez sutradan,
zla sestra vecnosti, u besu svog hitnog
nosi znak najvece kobi sto je znana:
sav uzas prolaznog i bol neumitnog.
Taj svemir naslikan na valu sto bega,
sav pokret prostora u treptanju lista-
ljubav je bez sutra vecnija od svega:
jer i posle smrti jos je uvek ista.
Ta ljubav sto umre u naponu vrelu,
mac skrhan na samim vrhovima tvrdja,
ima pobednicku gordost naxsvom celu:
jer umre u sjaju pre nego zardja,
Ona prodje dusom kao izdaleka
zalutale ptice u svetlosti maja;
u pesmi su njinoj glasi drugih reka
i na krilima im sunce drugog kraja.
I ona nestaje pre vesele zetve,
uvek neuvela u svemu sto vene
bez svog zaveta i bez svoje kletve-
u lepoti reci jednom izrecene
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2011 10:11
|
offline
- kindergirl
- Počasni građanin
- Pridružio: 02 Mar 2005
- Poruke: 901
|
Moja poezija
"Mirna kao mramor, hladna kao sena,
Ti si bledo, tiho devojče što sneva.
Pusti pesma drugih neka bude žena
Koja po nečistim ulicama peva.
Ja ne mećem na te đinđuve sa trakom,
Nego žute ruže u te kose duge.
Budi odveć lepa da se sviđaš svakom,
Odveć gorda da bi živela za druge.
Budi odveć tužna sa sopstvenih jada,
Da bi išla ikad da tešiš ko strada,
A čedna, da vodiš gomile što nagle.
I stoj ravnodušna dok oko tvog tela,
Mesto raskošnog i kitnjastog odela,
Lebdi samo pramen tajanstvene magle."
Jovan Ducic
parnas i pocetak simbolizma.
p.s. ne volim Duchica, ovo je jedina njegova pesma koju volim : )
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Nov 2012 02:46
|
offline
- Mojra
- Građanin
- Pridružio: 10 Maj 2011
- Poruke: 46
- Gde živiš: na granici univerzuma i mojih misli
|
Napisano: 11 Maj 2011 16:43
ovo je jedna od najpoznatijih Ducicevih pesama
PESMA ZENI
Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna
moja rec u sumu; moj korak i bludnja;
samo si lepota koliko si tajna;
i samo istina koliko si zudnja.
Ostaj nedostizns, nema i daleka
jet je san o sreci vise nego sreca.
Budi bespovratna, jao mladost; neka
tvoja sen i eho budu sve sto seca.
Srce ima povest u suzi sto leva;
u velikom bolu ljubav svoju metu;
istina je samo sto dusa prosbeva;
poljubac je susret najveci na svetu.
Od mog prividjenja ti si cela tkana,
tvoj plast suncaniod mog sna ispreden;
ti bese misao moja ocarana;
simvol svih tastina porazan i leden.
A ti ne postojis nit si postojala;
rodjena u mojoj tisini i cami,
na subu mog srca ti si samo sjala:
jer sve sto ljubimo stvorili smo sami.
Dopuna: 02 Nov 2012 2:46
PESMA TISINE
Zborim ti nestaloj, dok zalosno plavi
Mrtvi sjaj pesecev na planinskoj rti.
Ti si jos uza me: vrata su luubavi
Uvek otvorena, kao vrata smrti.
Reci neslusane, vi lepote ciste,
Istine u zlatnom neporocnom ruhu!
Reci u samoci ocajanja, vi ste
Setni govor s Bogom, njegov glas u duhu.
Iz smrti u zivot neprestano hodis:
Za moj san umrla, zivis u mom bolu;
Mres u mojoj veri, u sumnji se rodis;
Bednu, a kroz suzu ja te vidim holu!
Iz mog blagoslova presla si u kletvu,
I bol odricanje: tvoj vek svagda traje...
Vecno seme sprema svoju vecnu zetvu,
Ljubav se zarice i kad se kaje.
Tako se obnavljas vecna, nesavladana,
I novorodjena u mojoj samoci...
Dok zvucni sutoni padaju i hladna
Svetlost prvih zvezda, ti se tkas od noci.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Mar 2014 13:07
|
offline
- Fil
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Jun 2009
- Poruke: 16586
|
Tražio sam i nisam našao temu o pesmama ovoga pesnika. Tako da, vreme je da se otvori.
Komentari, utisci, ... , su poželjni, kao i uvek (to ne treba posebno da ističem).
~
Za početak, evo jedne lepe pesme koju je najbolje da, kao ja, naučite napamet, zatvorite oči i zamislite prizore dok recitujete.
~
Zalazak sunca
Još bakreno nebo raspaljeno sija,
Sva reka krvava od večernjeg žara;
Još podmukli požar kao da izbija
Iza crne šume starih četinara
Negde u daljini čuje se da hukti
Vodenički točak promuknutim glasom;
Dim i plamen žderu nebo koje bukti,
A vodeno cveće spava nad talasom.
Opet jedno veče... I meni se čini
Da negde daleko, preko triju mora,
Pri zalasku sunca u prvoj tišini,
U blistavoj senci smaragdovih gora -
Bleda, kao čežnja, nepoznata žena,
S krunom i u sjaju, sedi, misleć na me...
Teška je, beskrajna, večna tuga njena
Na domaku noći, tišine i tame.
Pred vrtovima okean se pruža,
Razleće se modro jato galebova;
Kroz bokore mrtvih docvetalih ruža
Šumori vetar tužnu pesmu snova.
Uprtih zenica prema nebu zlatnom,
Dva giganta Sfinksa tu stražare tako,
Dokle ona plače; a za morskim platnom,
Iznemoglo sunce zalazi, polako.
I ja kome ne zna imena ni lica,
Sve sam njene misli ispunio sade.
Vernost se zaklinje s tih hladnih usnica...
Kao smrt su verne ljubavi bez nade!
Vaj, ne recite mi nikad: nije tako,
Ni da moje srce sve to laže sebi,
Jer ja bih tad plako, ja bih večno plako,
I nikad se više utešio ne bi.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Mar 2014 13:09
|
offline
- bocke
- Moderator foruma
- Glavni moderator Linux foruma
- Pridružio: 16 Dec 2005
- Poruke: 12520
- Gde živiš: Južni pol
|
Omanula pretraga.  Sigurno je postojala tema. Sećam se da sam svojevremeno postavljao nekoliko pesama.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Mar 2014 13:20
|
offline
- Fil
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Jun 2009
- Poruke: 16586
|
Spojio sam teme o Dučiću. Takođe, stavio sam puno ime i prezime u naslovu teme.
Zanimljivo je da kako je zakazala pretraga....
OK, preletiću celu temu i videti da li ima mojih omiljenih pesama.
|
|
|
|
|
|
