Ljubavna poezija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

...Oci proslosti ugledase -sadasnjost !
Ljubi li srce od srca -
Ono ljubi u proslosti sadasnje i buduce poljupce ...!

Kako ?

Lako ...


Jer VOLI ...

Ne radi voljenja , ne ni zato sto voli da voli ...

Ono SaMOO voli...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

VALCER KISE

Zurec pred kisom,
pod krosnje lipe
u hitnji smo na casak stali.

Nad nama su se
kroz cvjetno lisce
oblaci bijeli okretali.

Zadihani,
osmjehnusmo se.
Lipa je mrijela.

Srce se culo
u svakom kutu
nasih tijela.

Mozda sam mogao
u tom trenutku
ljubavi nesto zauvijek reci,

al valcer poce...

I ljetna kisa
dodirnu u grlu
drhtave rijeci.


Enes Kisevic

Dopuna: 25 Jun 2006 22:20

SUDJENICA

Duboko, u svetistu tajnu
Mog srca, u najciscoj mezgri
Mog zilja, u velu mi sjajnu
Svih sanja, u bica mog jezgri,
Ja te, ko najsladju tajnu,
kroz oblike svih svojih m'jena,
Svedj nosim, a precistu, bajnu,
Sam ne znam od kojih vremena.
O ti, koju ne vidjeh nikad
Al znam te!!!... Pri zelenom plotu,
Jos mlad, il na prasljivoj cesti
Vec pognut i star, hocu l' ikad
Divnu te napokon sresti?
I kad? I u kojem zivotu?


Vladimir Nazor

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

LJUBAV

Ljubav je oganj što nevidljiv gori,
rana što boli, al se ne osjeća,
ona je nikad zadovoljna sreća,
bol što ne boli nego mukom mori.

Ne željet drugo nego da se ljubi,
između svijeta ići sam i zdvojan,
u zadovoljstvu ne bit zadovoljan,
zaradu htjeti tamo gdje se gubi.

Ljubav je ropstvo po vlastitoj volji:
pobijeđenome na usluzi biti,
vjernost poklanjat onom tko nas bije.

No kako ljubav može darom svojim
smrtna nam srca skladom ispuniti,
kad tako mnoge suprotnosti krije?


(Luis de Camoes)




*************************************************************


Ozdravljenje


Dugo sam bolovala od ljubavi
i činilo mi se važno vrlo
da li ima negde ili ne
nečega čega nema.

A od jutros sve
razumem čudesno,
i mislim da je umesno
udesila priroda ili slučaj naneo,
te nisam uvek draga bivala
čoveku koji bi mi čežnje zaneo
za nečim čega nema.

U zamišljene sreće maženju
istrošilo bi mi se srca pola,
utopila bi mi se duša u traženju
nečega čega nema.

Sad jedino kao nad srećom strepim:
da li će ovaj dan svanuti
oblačnim ili lepim,
jer znam, ništa mi ne može doneti
nečega čega nema.


(Desanka Maksimović)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

PJESMA NJEZNOSTI

Kad bi ti covjecan bio, moje bi ruke zivjele,
vezuci njeznosti i platna svilena,
da ti prinesu haljine cudesne legende.

Kad bi ti covjecan bio,
oci bi moje upaljene sijale i danju i nocu,
I uperene bi tako bile u tebe sto sav bi blistao,
kao onaj sto se okrunio suncevim plamenom.

Kad bi ti covjecan bio, moja bi usta voce bila
za tvoju zedj, i za tvoj san muzika ljubavna,
svecanost utjehe za tvoje njeznosti.

Kad bi ti covjecan bio, ja bih ti bila igracka djetinja,
oruzje za tvoj rat, flauta u poznim ljetima
koja bi pjevala obredu vrlo bliskom smrti.

Kad bi ti covjecan bio, o, Odabrani,
ja bih sve to bila u tvom postojanju.
Ali sam ništa . . .
Nisam drugo vec ova zudnja neodoljiva da postojim.

I mislim, kad bi ti covjecan bio,
da bi ruke moje zivjele vezuci njeznost i svilu,
da ti prinesu haljine cudesne legende.


Cecilia Meireles

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gledam te. Ti si, a nisi.
Ruke su tvoje. A nisu.
Bar mi pismo napisi
da vidim po rukopisu.

Gledam te. Sneg na kosi.
I korak isti. Drag.
I vetar pahulje nosi
i zamece ti trag.

Gledam te. A sneg sipa.
I sve te vise znam.
U sobi mirise lipa.
Ponoc je. Opet sam.

(Pero Zubac)


[edit by Black Orchid - obrisana ponovljena pesma]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TRAGANJE

Sanjati neostvarivi san
Trpjeti bol rastanaka
Gorjeti nekom mogucom groznicom
Otici gdje niko ne odlazi
Voljeti do bezumlja
Voljeti suvise a ipak malo
Pokusati bez snage, bez oruzja
Dosegnuti nedokucivu zvijezdu
Slijediti zvijezdu
Smisao je mog traganja
Ne zanimaju me mogucnosti
Nevazno mi je vrijeme
I moje ocajanje
Boriti se neprestano
Bez pitanja, bez odmora
Upropastiti se
Zbog zlata jedne ljubavne rijeci
Ne znam da li cu ja biti taj junak
Ali srce ce mi biti spokojno
Gradovi ce praskati plavilom
Jer nesretnik jedan
Jos gori, iako je sav sagorio
Gori jos, suvise a premalo
Da rascerecen dosegne
Dosegne nedokucivu zvijezdu


Jacques Brel

Dopuna: 13 Jul 2006 23:33

Kad bih te

Njezno

Uzela za ruku

I isplakala

Tugu,

Zimom nanesenu,

Koru po koru

Zgulila bih

Sutnju

Izmedju zidova.

Blizi bismo bili.


(autor nepoznat)

Dopuna: 14 Jul 2006 23:24

ZAPIS IZ SNA

Svaki trenutak
bez tebe
za mene je zauvijek
izgubljen.

Poredec tebe
sa svim sto vidim,
premalo je.

Koliko je samo
ociju ogrijalo
to lice tvoje...


Enes Kisevic

Dopuna: 16 Jul 2006 22:24

SVUDA OKO TEBE

Svuda oko tebe
Sklapaju se moje ruke
Kao cvjetovi cuvari.
Ti ides poljem
I ono, sjajno, s tobom ide
U daljinu.
Okazen si molitvama
Sto te prate
Kao vlastiti tvoj miris,
Tebi nepoznate.
Gdjegod ides,
Ides svojim poljem,
Jer svuda oko tebe
Sklapaju se moje ruke
Kao cvjetovi.


Vesna Krmpotic

Dopuna: 18 Jul 2006 23:21

Kada odes, neotkrivena za sve moje pjesme,
Umotana u sedam velova buducnosti,
Okrenuta sarolikim mapama…
Kada odes, sa svojim dragim sitnicama,
Kosom iz hebrejskih legendi
I usnama raspukle breskve
Nesvjesna prirodnih titraja, andjeo spava na tvom tjemenu
I vrag se smije s ramena
U prolasku bezgranicnog
Kada odes ostajem
Ruku vezanih na oltaru pocijepanom do neprepoznavanja,
Nemocan da zaustavim plimu…
Pijan od tebe, mamuran od pohabanih snova...

(autor nepoznat)

Dopuna: 02 Avg 2006 1:03

MESTA KOJA VOLIMO

Mesta koja volimo postoje samo po nama,
Razoren prostor samo je privid u stalnom vremenu,
Mesta koja volimo ne mozemo napustiti,
Mesta koja volimo zajedno, zajedno, zajedno,

Pa zar je ova soba soba ili je zagrljaj,
I sta je pod prozorom; ulica ili godine?
A prozor, to je samo otisak prve kise
Koju smo razumeli koja se stalno ponavlja,

I ovaj zid ne medji sobu, nego mozda noc
U kojoj sin se pokrenu u krvi tvojoj zaspaloj,
Sin kao leptir od plamena u sobi tvojih ogledala,
Noc kad si bila uplasena od svoje svetlosti,

I ova vrata vode u bilo koje popodne
Koje ih nadzivljuje, zauvek naseljeno
Obicnim tvojim kretnjama, kada si ulazila,
Kao vatra u bakar, u moje jedino pamcenje;

Kad odes, prostor za tobom sklapa se kao voda,
Nemoj se osvrtati: niceg van tebe nema,
Prostor je samo vreme na drugi nacin vidljivo,
Mesta koja volimo ne mozemo napustiti.

Ivan V. Lalic

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ш А Х Б А З А
-одломци-
Абдулах Сидран

Шахбазу поново затичем уморну
на лијевој обали лима
главе посрнуле на заобљена кољена
са у косу задјенутим дугим танким прстима

иза њених леђа
трепери
испружен мој гласни живац:

не желим те узнемиравати
твој живот протиче биједно и криомице
као и мој
твоје ноћи зацијело су дуже него моје
не желим ни да те растужим
али морам ти саопштити
мами сам рекао: ствари не стоје тако лоше
са мном је све у реду
и: немој да бринеш
да тако сам рекао мами
а био сам спреман да умрем на додир твоје руке
спреман да се настаним у твојој сјенци
као што си се ти настанила
у мојој радниј соби
у мојој крви
у моме кревету
у мојој тами

не желим да те узнемиравам
али неопходно је потребно да знаш:
водитељи дневника су у кожне књиге
уписивали шездесет пето љето господње
био је то твој повратак
твоја нова смицалица на стару тему
смицалица после које сам поново био
преломљена биљка
и растављајући твоје име на слогове
шах
ба
за
разголићен опраштао се од свијета
а затим
узалуд смишљао нову љубав
у замјену за тебе
и док су по води пливали бијели цвјетови
збуњивало ме твоје присуство у свему
мирис твога тијела у ваздуху
твоји кораци
и шуштање твоје хаљине надомак мога слуха

твоја бестјелесност
бaцала ме у очајање...

пуцаћу у прву птицу која овом празнином залепрша...
пуцаћу у прву жену, у први опомињујући пламен...
пуцаћу у прву бијелу ноћ над Cарајевом...
пуцаћу у бога, у облак, у муњу, у мукли гром...
пуцаћу без опомене у први глас који поремети тишину...
пуцаћу у прво здраво, у прво З, нема знака питања...
пуцаћу у прву птицу која овом празнином залепрша...

ни ријечи више о мртвим очима цвијећа...
ни ријечи више о грудобољи и зими...
ни шуму поменути, ни нехај, ни простодушје
никада више не поменути анализу крви, генезу...

ни ријечи више о Шахбази
Шахбаза је мртва
Шахбаза спава
у модрој постељи неког другог далеког неба
и не постоји више
и непостоји више
и не постоји више

то годишње доба
у коме ће моћи поново да се буди...

ипак
је ли било мило богу оно небо
над земљом у којој сам умирао
је ли била богу мила она земља
у којој сам умирао
тако дуго
и тако безнадно
три дана и три ноћи
три дана и три ноћи
толико је трајао мој живот
мој смијешни
мој лијепи живот...

уморио сам те
а још увијек нисам рекао најбитније

ти склапаш очи
и могу да поврујем да ме веома пажљиво слушаш

рећи ћу ти Шахбаза
рећи ћу ти свој највећи страх...
ти ћеш напокон са озбиљним намјерама
доћи у мој дом на периферији
али твој глас неће имати ничег заједничког
са гласом Шахбазе коју волим

само сам то рекао
само сам то могао рећи

сада бих најрадије нацртао ово што хоћу да кажем:

Шахбаза је остала сједети на лијевој обали лима
главе посрнуле на заобљена кољена
са у косу удјенутим дугим танким прстима...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izuzetna zena

Lepe zene se pitaju u cemu lezi moja tajna,
Nisam ni lepuskasta ni gradjena kao manekenka,
Ali kad pocnem da im objasnjavam
Misle da lazem.
Kazem,
Tajna je u tome kako sirim ruke,
Urasponu mojih kukova,
Unacinu na koji hodam
Unacinu na koji pucim usne,
Ja sam zena
Fenomen,
Izuzetna zena,
To sam ja.

Ja udjem u sobu
Sasvim kul i opustena,
A muskarci,
Ili ustanu ili
Padnu na kolena.
Onda se sjate oko mene
Zujeci kao pcele u kosnici.
Kazem,
Stvar je u vatri u mojim ocima
Iu tome kako mi zubi zablistaju,

Kako se zanjisem u struku,
I u mom veselom koraku.
Ja sam zena
Fenomen,
Izuzetna zena,
To sam ja.

I sami muskarci se cude
Sta to vide u meni.
Toliko se trude
Moju unutrasnju tajnu.
Kad pokusam da im je pokazem
Kazu da ne mogu da je vide.
Kazem,
Ona je u konturi mojih ledja,
Usuncu moga osmeha,
U tome kako mi se grudi nadimaju,
U mom gracioznom stilu.
Ja sam zena
Fenomen,
Izuzetna zena,
To sam ja.

Sada razumete
Zasto nisam pognute glave,
Ja ne vicem niti skacem naokolo,
Niti moram glasno da govorim,
Kada vidite kako prolazim treba da budete ponosne,
Kazem,
Tajna je u lupkanju mojih potpetica,
U talasanju moje kose,
U mom dlanu,
U potrebi za mojom paznjom,
Zato sto sam ja zena fenomen
Izuzetna zena,
TO SAM JA.




pesmu je napisala ;MAJA ANGELU,
odabrala i pripremila svim zenama koje lice na nju,i muskarcima koji umeju to da prepoznaju i cene,,,,,sljubavlju.

Dopuna: 04 Avg 2006 19:34

Jednog jutra na prasak lonca s vodom
proklija u glavi zrno poezije, probudi dusu i
podari joj svoju lepotu. To je cas kad se kazuje
neizrecivo. Trenutak za putovanje stojeci u
mestu. trenutak kad covek postaje pesnik.

Nista ne ulepsavati. Ne govoriti. Gledati
i pisati jednu Haiku.

Jednog jutra se pobudis. Vreme je da se
povuces iz sveta da bi te on bolje iznenadio.

Jednog jutra nadjes vremena da gledas sebe
kako zivis.

Maksans Fermin - S N E G- deo ..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ljubav


Da li si, sestro, rasla na livadi
s vetrom koji se mlad zamrsi u cveće
pa ti je lice kao da ga gladi
krilom senke leptira što u snu proleće.

Da li si, sestro, rasla kraj žala
pa su ti oči šumne kao more,
pa su ti dojke kao dva vala
što se igranja ne umore.

Ili si došla iz toplih ruda,
iz bakarnih žila, iz tamne lave
pa ti je glas tunel pun čuda
a suza tela, nemir poplave.

Ili si rasla međ peskom zlata,
na dnu reke, u korenju vode
pa su ti ruke oko mog vrata,
dva mala izvora žedna slobode.



(Oskar Davičo)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"I kada se kiše i oluje stišale budu i kreket žaba na blatnjavom putu bude utihao, kada bolnu pjesmu vjetra zaustavi i nadjača zvuk zvona sa katedralskog tornja, a aleje ožive životom proljeća, ja kliktat ću nestanku svom. I tada draga, neću više morati čekati po pola sata duže, tvoj korak laki, skriven u sjenci fenjera, pokiso do kože...Znam, tebi se nikad žurilo nije, a ja baksuz, baš u jesen se zaljubih.I sada evo kličem, jer rekoše mi, poslije svakog nestanka rođenje niče..."

INDEXI