|
Poslao: 29 Nov 2006 17:16
|
offline
- Limit
- Melanholik
- Pridružio: 23 Jun 2004
- Poruke: 3996
|
MOJE LICE U TVOJIM RUKAMA
Kad me gledaš,
kad uza me, bez pokreta, sjedeći, blago se nagibaš;
kada pružaš svoje dvije ruke, tako umilna, jer želiš,
jer bi eto htjela dotaći, da, moje lice.
Tvoje dvije ruke, kao iz sna,
koje me kao neka sjena dosežu.
Gledam ti lice. Dah nježnosti izbio je iz tebe
poput svjetlosti u crtama tvog lica.
Kako lijepa izgledaš! Izgledaš više djetinjasta.
I gledaš me.
I smiješiš mi se.
Što li tražiš kada me, pružajući ruke, nijema,
dotičeš?
Osjećam žar sjene, dima što živahan stiže.
Kakva ljepota, dušo moja! Nastamba, u zanosu,
mirna počiva.
Ti šutiš a ja osjećam svoje lice, zbunjeno, blago,
među tvojim prstima.
Nešto moliš. Pretvaraš se u djevojčicu koja moli.
Nešto tražiš. Prelama se neki glas koji ne postoji
i koji nešto ište.
Zakašnjela ljubav. Ljubav u prstima koja kuca bez
buke i bez glasa.
A ja te gledam u oči, gledam i čujem te.
Čujem dušu posve tihu, djetinjastu, koja pjeva
slušana.
Ljubav kao cjelov. Ljubav u prstima koju slušam
zatvoren u tvoje ruke.
Vicente Aleixandre
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 29 Nov 2006 21:40
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
Udji
kroz prozor
duse razbijene.
U jutra podmukla,
dane pracene.
U tmine
moje istine...
(autor nepoznat)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Dec 2006 21:25
|
offline
- Pridružio: 21 Sep 2006
- Poruke: 188
|
„On mi došanu: „Draga, podigni oči tvoje.“
Ja ga surovo prekoreh i rekoh: „Odlazi!“ ali se on i ne pomače s mesta.
Stajao je preda mnom držeći obe ruke moje. Rekoh mu: „Ostavi me!“ ali on ne ode.
Priljubio je svoje lice uz moje uho. Pogledah ga i rekoh mu: „Neka te je sram!“ ali on ne hajaše za to.
Njegove mi usne dodirnuše obraz. Uzdhtah i rekoh mu: „Drznuo si se i suviše!“ ali on nije znao za stid.
Udenu u kosu moju jedan cvet. A ja mu rekoh: „Ne pomaže ti ništa!“ Ali on stajaše tu nepomično.
Skide venac sa moga vrata i ode. A ja plačem i pitam srce svoje: „Zašto se ne vraća?“
Autor : N . N .
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Dec 2006 21:25
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
Razmisljam o tebi
i srce mi obuzima
neka neobjasnjiva tuga
neka daleka ceznja
i nedefinirani osjecaj
Mislim o tebi,
a pogled mi luta
u neke daleke daljine
u neke nejasne slutnje proslosti.
Nebo me gleda
i na tren zasja sunce ponosno i sjajno,
a onda opet nestade..
Nebo je mutno i daleko,
nedostupno i nepregledno
Ima li na njemu
mjesta za mene,
ima li na njemu
tragova moje patnje
progutanih suza
neizrecenih molbi...
Prazna sam, ispunjena
tek strahom od buducnosti,
dalekih snova,
neispunjenih zelja...
Sve se gubi i nestaje
i prestaje da traje,
ono sto tek poceti je trebalo.
Nejasna slika dalekih dana,
bjezim pred istinom,
koja sve vise steze
obruc oko mene
I opet se zamucuje
kristalna slika buducih dana
I opet mi nista nije jasno
Nedorecene njeznosti,
neprekidne zagonetke
nerviraju me ljudi oko mene
Pred ocima,u zraku,
ocrtava se nejasna slika
prepoznatljivog lika
Usamljena travcica
odolijeva vjetru
Sjena mi mracna zasjeni oci
Tiha je ceznja usamljene duse
u ovo tiho zimsko popodne
(autor nepoznat)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Dec 2006 22:42
|
offline
- Pridružio: 21 Sep 2006
- Poruke: 188
|
Sanjaš li me noćas,
Ljubičice?
Da li ti se usne potajno smeše,
dok ti na licu podrhtava
mojih usana trag?
Da li te u snu dotakne moja želja
da me jutro probudi tobom
i osetiš li moje misli
dok ih provlačim
kroz tvoje prste?
A, moja noć...
Previše je topla
od snova sa tobom
i previše kratka
za sve snove o tebi.
Autor : N . N .
Dopuna: 01 Dec 2006 22:33
STRAH
Odlaziš
i ne smem da priznam
da se plašim,
da umirem od straha, ustvari.
Odlaziš
i ne mogu te zaustaviti.
Moja ljubav nema tu snagu
iako bi mogla stenu razbiti,
kišu osušiti,
iako bi mogla život začeti!
Odlaziš,
sa mirisom moje kose na ruci.
I sve što ti večeras rekoh
dugo ćeš čuti u tami.
I sve što od mene ponese
još će ti drhtati u srcu,
ali će tvoja ruka zagrliti nju
i Mesečeva svetlost će obasjati
vaša tela u trenu istine.
Uzalud sve moje upućeno tebi
i želja moja da ti život
samo od sreće i snova
bude satkan.
Odlaziš
i ne osećaš koliko se plašim
da se nikada nećeš vratiti
da ti obrišem suzu u oku,
ispunim prazninu u srcu.
Da li se ikada okreneš
dok odlaziš?
Osetiš li dubinu moje patnje
i ovaj neopisivi strah
koji me razdire?
Dopuna: 01 Dec 2006 22:36
Ne misli
da sam samo tvoja
i da će tako
zauvek biti.
Ne veruj
kako dušu mi znaš,
a misli čitaš.
U zabludi si duboko,
vatru i oganj,
radost, prostranstvo,
bezdan, želju,
snagu, slobodu,
strast i
mladost,
krije mi oko.
A ti si samo umorni borac,
u nemoći,
na ivici plača,
ratnik ostareli
koji davno
nije se latio mača.
Sva svetla tvoja
su zatamnjena senom
i ne znaš,
ti ne znaš
šta bi
sa davno ulovljenim plenom.
Ostao je kavez
da u glavi ti drema,
ali u njemu
već davno, davno
ptice nema.
Slobodu želim!
Slobodu!
Jedra su moja
u zamahu puna,
a srce mi
i duša
od harfe struna.
Uzalud,
ti svirač nisi,
i za tebe to je samo
suvenir - instrument.
Stazu do mene nemaš,
ja sam ti
daleki kontinent.
I živi u svome
svetu samoće,
tame, obmane,
predaje, poraza,
prekora,
ljubomore i tuge.
Ostavi me!
Ostavi!
Svoja sam samo!
Svoja!
Ne trebam ni druge.
Ostavi me!
Ostavi!
Za mene nemaš ključe
i više ništa, ništa
isto nije.
Sada je danas,
danas,
a ti,
ti bi da
zauvek
ostane juče.
(Vesna Mitrović, "Magija" )
Dopuna: 01 Dec 2006 22:40
Čekam te...
Izdržaću
i ovu noć bez tebe.
I sačekaću sunce
opet sama.
Ti nećeš znati
da jedna suza
lagano klizi...
Puštam je niz lice,
preko usana,
da hladna i gorka
ostavi trag...
Neću ti priznati
da plačem.
Voliš me samo kad se smejem...
Autor : N . N .
Dopuna: 01 Dec 2006 22:42
Poslednja suza...
Sinoć je još jedna suza
kliznula niz moje lice...
Ne više zbog tvojih
neodziva,
nedodira,
ne zbog neverstva,
već zbog grubosti
kojom zasipaš
moje najnežnije reči,
koju provlačiš kroz moju kosu,
kojom mi gasiš iskru u oku...
Zbog izdaje
beskrajne vere
u tebe kao Dobro,
u tebe kao Čoveka...
Kliznula je niz lice,
zastala
na uglu usana,
i lagano se slila niz vrat,
niz grudi,
tačno do srca...
Poslednja.
Za tobom.
Autor : N . N .
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Dec 2006 23:29
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
Neces jos dugo biti zedno, plameno srce!
Obecanje je u zraku, sapucu mi ga nepoznata usta: - velika svjezina dolazi ...
U podne je moje sunce peklo nada mnom:
pozdravljam vas sto dolazite,
vi - iznenadni vjetrovi,
vi - svjezi duhovi popodneva!
Nailazi zrak tudj i cist.
Ne mjeri li me,
zavodnicki,
prijeteci pogled noci?
Ostani jako, srce moje neustrasivo!
I ne pitaj: zasto?
Freidrich Nietzsche
Dopuna: 06 Dec 2006 23:29
Meni su rijeci dovoljne
i ljubav moja za tvoju slobodu
u nocima mekim tek obrise cutim
razigranih sjenki, tvojih misli glas
Meni su rijeci dovoljne
i tisina tvoja sto srcem mi tuce
ogoljene tajne pogledom pred zoru
izgubljena strepnja pred ocima zmirka
Meni su rijeci dovoljne
i daljina nasa sto blizinom zraci
u trenutku ovom pripadas mi trajno
na pucini nasoj valovima tkanoj
(autor nepoznat)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Dec 2006 07:18
|
offline
- Limit
- Melanholik
- Pridružio: 23 Jun 2004
- Poruke: 3996
|
TI SI MOJ "NASLOV"
Zarobio si me u tebi
jednim osmehom,
jedinim stiskom ruke
pun nežnosti i topline.
I od tada,
ja sam tvoja mekinja
ti ,
besćutni strah u meni.
Čarobnom slašću
crpiš moju inspiraciju...
Vrtim se oko tvoje ose
u meni izazivaš ushit,
svićeš isto svakog dana
srce mi lupa
kao da se mesec kotrlja
u tvom liku...
Zaplićem se u tvoju senku
zgrušavam na tvojim usnama
ukrao si mi slobodu...
Ja podmuklo ćutim,
stidim se,
ne smem,
tvoje ime da zakačim
na mojim trepavicama.
Nećeš saznati
da skupljam snove o tebi
i slazem ih u reči...
Uzalud cu i ja
tragati za odgovorom
'kako si postao stvarnost
u mojim fantazijama'
Ostaćeš zauvek lep
u mojoj tišini.
i mraz na mojim usnama...
Lepa Simic
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Dec 2006 00:47
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
OTKAD SI OTISLA
Tvoje usne su kao oljustene breskve,
a tim brkovima si zaista osvezio lice.
Niko mi to vise ne govori,
otkad si otisla.
Kazu da duse onih koje smo voleli lete
nebom kao guske. Ti si za svoja osecanja
uvek pronalazila reci, a ja tek
otkad si otisla.
Sve cesce se usudjuju da mi ne toce pice,
a neki necasni mladi ljudi olako
dizu ruku na buduceg starca,
otkad si otisla.
Ako se desi da umrem treba samo ugasiti
svetlo i zatvoriti vrata. To je sve sto
zelim. To sam ustvari i zeleo sve ovo vreme,
otkad si otisla.
Miodrag Raicevic
Dopuna: 19 Dec 2006 0:47
Volim onu vrstu slucajnosti
Kada se nepoznati slucajno sretnu
Kada duhovno bliski slucajno prsnu u smeh
Kao penusavi svet talasa sto raskosno
procveta i uvene
Volim onu vrstu slucajnosti
Kada se na morskoj obali slucajno utisne
stopala trag
Kada u tudjini nenadano primim pismo
Kao dva camca, jedan uz drugi a opet razdvojeni
Volim onu vrstu slucajnosti
Koja te ne uzbudi, a opet te sentimentalnim ucini
Ne trazim vecna pocela
kao sto posle smiraja Sunca Mesec dolazi
Zelim da se sve ocekivano desi
Zelim da se po planu let odigra
Ali koliko je samo ona neocekivana slucajnost
Iz zivota izvrcala predivnih iskri.
(autor nepoznat)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Dec 2006 16:45
|
offline
- Limit
- Melanholik
- Pridružio: 23 Jun 2004
- Poruke: 3996
|
OČI SNA
Čeznja veća od neba
umilnom pesmom
ruže uspavljuje bele.
U rečima ne rečenim
kupaju se zvezde
nesvesne svog sjaja.
Vetrom beskrajnim nošene
plove usnule ladje
na talasima kojih nema.
Pogledajmo se
i pocepajmo nebo uzdasima.
Bogdanka Rakić
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Dec 2006 23:14
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
VOLIM TE
Sjedni.
Ne tu.
Preko puta.
Moram te vidjeti.
Ne, ne prekidaj me.
Suti.
Pusti me da ti kazem
ono sto sam vec trebala reci.
Kad trebas doci, bojim se tvog dolaska.
Zbog nedolaska.
Jer,
ako kasnis samo pet minuta
srce mi je u dlanu
i moja me ljubav ili mozda strah
boli.
I zato ne smijem kasniti.
Vec sutra moze biti kasno.
A nisam ti jos rekla
kako i koliko te volim.
Volim te tijelom, pokretima, pogledom, dodirima, rijecima.
Volim te smijehom i suzama.
Volim te tugom i brigama.
Ne. Ne gledaj me zastraseno.
Ljubav, ma kakva bila:
neispunjena, sretna, lakomislena i povrsna
prava i zauvijek...
Boli.
Kad dolazim, pitam se cekas li me.
Bojim se da jednog dana vise ne otvoris vrata.
Bojim se praznog stubista bez mirisa, bez zvuka,
svjetla.
A nisam ti rekla:
najvise se bojim vremena koje ne ceka.
A ja kasnim.
Volim te.
I volim sve sto si ti.
Tvoje oci pitajuce.
Tvoj smjesak oprastajuci.
Tvoj korak ohrabrujuci.
Volim tvoju nesigurnost.
I moja je najcesca.
Bore na tvom licu i moje su.
I u tom trajanju ne znam da li sam ucinila sve za tebe
ljubavi moja.
Iskra Tanodi
|
|
|
|
|
|
