|
|
|
Poslao: 04 Maj 2007 09:40
|
offline
- Pridružio: 24 Feb 2007
- Poruke: 117
- Gde živiš: Tamo gde je sve po mom...
|
Najzad sam je "iskopala"...
USAMLJENE ŽENE
stiskaju zube
i kažu da ne mare
jeste, gadno je ostati sam
ali, to je greška koja nas od rođenja prati.
Usamljene žene se resko smeju
i čujemo ih oko ponoći kada komšijine mace mjauču,
usamljene žene kažu:
njegova je greška, bio je nezreo
a ja sam samo bila malkice nesigurna
u umetnosti i u vlastitom položaju na ovom svetu.
Da odista je grozno biti sam
boriti se puzati muvati
po tuđim spavaćim sobama
reći: zbogom dušo naravno
divno nam je bilo
javi mi se nekad
nije da ja marim, ali svakom
ljudskom biću prija mala nežnost
a eto, gotovo da sam uživala u njoj
celu celcatu godinu,
skoro tri godine, a sada
o, baš je grozno, opet me je ostavio
i dok mi stvaralački nagon govori
čekaj, ne podiži tu slušalicu
ostani večeras kod kuće
neko vredniji će te zvati
jednoga dana, možda baš večeras
možda će se javiti baš on
iako mi se čini da ne želim nikada više
da ga čujem egoistu jednog
koji nema nimalo "stila" ni
domaćeg vaspitanja, svejedno,
odvratno je sve to i način,
način na koji je otišao
stvarno je grozan, i da nisam
umetnica i da nemam
svoj ponos bilo bi još gore,
onda bi tek bilo grozno, ali noćas
ne mogu da mislim o svom ponosu, o
rečenicama kao "dala sam mu najbolje
godine svog života", "bio je moja pretposlednja
šansa i stvarno ne neka ljubav na prvi pogled
ali na drugi pogled stvarno mi se učinilo da se
tako dobro slažemo, tako smo harmonično
živeli u celom svemiru ne beše
dve duše srećnije spojene
ali se onda pokazao ko je u stvari
obična svinja u jagnjećoj koži u pesničkoj
kabanici sa podužom bibliografijom
znala sam šta u njoj piše"
kada se konačno iselio
bio je jučerašnja podgrejana supa
ali je bilo tako grozno ostati sama
prepuštena svojoj umetnosti i ostalim svakodnevnim
zadacima, nisam mogla ni imena
da mu se setim kada je juče
prošao preko puta ulice u kojoj
smo stanovali, samo sam se setila
koliko je bolelo
kada sam donela odluku
odluke uvek bole
ali sam oduvek imala vlastitu glavu
da ih njome donosim
odluke bi se uselile i iselile
nakon svake odluke postoji
neka bolja odluka koja se pojavi
a najgora je
kada se nakon toliko odluka
niko više ne oseća usamljenim
gospode, ovaj svet je tako mali, gospode, tako
ništavna tvorevina
ali ako sami ne odaberete svoj svet
odabraće vam ga neko drugi i onda će vas
ostaviti sasvim samu a do sada ste već
svi naučili kako je grozno
biti sam
ponekad vas dvoje istovremeno
odaberete usamljene sate
da ih delite jedno sa drugim
a ponekad je sve
toliko usamljeno
Nina Živančević
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Maj 2007 12:49
|
offline
- Pridružio: 21 Sep 2006
- Poruke: 188
|
"Ni jedna osoba nije savrsena...Dok se ne zaljubis u nju...
Ni jedna osoba ne zasluzuje tvoje suze...
Ona koja ih zasluzuje , nece te -rasplakat'
"Djevojka upita svog dečka: "Da li si zaljubljen u mene?" -
On odgovori - Ne!
Ona ga pita: "Misliš li da sam lijepa?"
- On odgovori Ne!
Ona ga opet pita: "Da li sam ja u tvom srcu?"
- On odgovori Ne!
Na kraju ga upita: "Da te napustim, da li bi plakao za mnom?",
a On opet odgovori: Ne!
Okrenula se i veoma tužna odlučila da ode od njega.
On ju na to zagrli i kaže joj:
"Ja nisam zaljubljen u tebe - ja te volim!"
"Ja mislim da ti nisi lijepa - ja jednostavno mislim da si
prekrasna!"
"Ti nisi u mom srcu - ti si moje srce!"
"Ja ne bih plakao da me napustiš, ja bih umro zbog tebe!"
Autor: N.N.
Sa sajta:
ladysmile.blog.hr/
Edit by Ella - obrisano ponovljeno
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jun 2007 00:05
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
Necu budjenja
U kojima te nema
Cak i snovi
Tad su daleki
Jer
Srce je ispunjeno
Ljepotom zivljenja
Svaki trenutak
Kad plovis mi
U mislima
(autor nepoznat)
Dopuna: 27 Maj 2007 1:31
Tako si mi blisko
da si bliza nego dan noci,
i senka svetlu;
tako blisko
da reci koje za tebe slazem
znas pre nego sto ih i pomislim;
tako bliska
da ne znam gde pocinjes ti,
a prestajem ja.
Grad u kome zivis znam iz uzbudjenja.
Sigurno ima svoj geografski polozaj,
umetnicka dela, administraciju
i po tome je slican mnogim drugim gradovima;
ima Tebe
i to ga izjednacava sa mojom ceznjom
i snovima u kojima takodje zivis.
On je cvor srece i sudbine do kog nece dovesti
besputni zivot mog dlana.
Tako daleko da samo uvek i nikad
mogu pomocu misli da priblize tvoju udaljenost.
Toliko si daleko kad kazem zivis, mislim postojis,
onda su te reci metafora moga,
a ne tvoga postojanja
Toliko daleko da kad kazem Ti, Tebe, Tebi
to su pisani znaci moje egzistencije,
suvise bedne da bih joj davao naziv radi nje same.
Zivis tamo gde niko drugi nece stici sem tebe,
u suzi mojoj;
blizu, blize no najblize reci
koje ne umem da odgonetnem.
Tako si blizu mene
kao sto bih ja zeleo da budem blizu tebe;
tako si blizu mene
da se sporazumevamo otkucajima srca;
tako blizu
da bi radi opstanka morao da postoji moj zivot u kom zivis,
morala bi da se ugasi moja misao u kojoj mislis,
morao bi da se probudim iz sna u kom sanjas
(autor nepoznat)
Dopuna: 08 Jun 2007 0:05
ZANOS
Govori, govori, govori...
Sklapam oci i slusam istodobno,
Eto, prodjosmo i vrhove i gori
i letimo nad morem i kopnom...
Nalijevo krvavo vece gori,
nadesno se puse pozari tamni...
Kuda li cemo stici kada zazori ?
Kud li vodi ovaj put zamamni ?
Onamo, gdje cemo u samoci,
dva plamicka sliti se opojna,
i sred bezbrojnih zvijezda po noci
zasvjetlucati kao zvijezda dvojna...
Ne znas ? Ni ja ! Nijedno ne znamo,
Ali... vodi me, vodi me onamo...
Elissaweta Bagrjana
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jun 2007 02:06
|
offline
- bocke
- Moderator foruma
- Glavni moderator Linux foruma
- Pridružio: 16 Dec 2005
- Poruke: 12509
- Gde živiš: Južni pol
|
samo... mi nedostajes...
izlizana ploca,
blues iz kuta vraca sjecanja
polumrak predvecerja
i kutija waltera
stari film igra iznova
ista pitanja
dijalozi mojih misli i zidova
stara tezina u grudima
mjesec iza krovova
negdje pod njim ritam tvoga disanja
sto godina samoce
u uzdasima
ciganska krv u venama
zeljna lutanja kola zilama
gladna tvojih tragova
nista novo, samo... nostalgija
http://tinkabells.blog.hr/
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Jun 2007 22:10
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
SAMOCA STVARI
U sivim sobama drugujus s tisinom
leze male stvari umorne i sjetne.
Uzalud ih svjetlost preljeva svjezinom,
stvari bez zivota leze nepokretne.
Ostavljene tako u tisini same,
ko ukras za neke usamljene kutke,
skrivaju ljepotu svoje vjecne tame
za neke sretne buduce trenutke.
Stvari nisu mrtve. One samo sute
u dubini soba, spokojne i mirne.
Radost zivota tek tada ocute,
kad ih njeznost topla neke ruke dirne.
Dragan Mucic
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Jun 2007 23:29
|
offline
- Limit
- Melanholik
- Pridružio: 23 Jun 2004
- Poruke: 3996
|
Hocu li ti ikada biti draga kao more
Da me udises punim plucima
I uzivas u mom mirisu
Kao u mirisu mora...
Hocu li ti ikada biti dovoljno primamljiva
Da uronis u mene
I neumorno me istarazujes dokle god daha imas
Uzivajuci u lepotama koje ti nudim....
Hocu li ikada biti velika kao more
Da mi nikada ne spoznas sustinu
i uzivas u otkrivanju misterija koje krijem
Na svom dnu....
Znas li da mi je dno tamno kao najdublja tacka u moru
Zastrasujuce zbog svoje neistrazenosti
Sa hiljadama prikrivenih opasnosti...
http://blogoye.org/proslost
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Jun 2007 20:27
|
offline
- Pridružio: 19 Jun 2007
- Poruke: 39
- Gde živiš: u jutrima koja sanjare...
|
Branslav Petrovic(1937-2002)
IZ DAVNIH PREDELA LETA
Gde si mi
sad
narandzo
leta
u sumi
na granchicama?
(Jao boli)
I ja te prenesem
i nastavljamo
u travi!
Baka tvoja!
Princeza bela!
U kuci beloj
zaprsku mesa i razmislja
brizno:
BOZE CIME LI SE TAJ BAVI?
SELJAK NIJE...ODELO MU JE NOVO...
A NI GOSPODIN NIJE...POKRETI
SU MU NEKAKO...
GRUBI...
TJA...
MORA DA JE NEKI DJAVO
CIM GA MOJA LUTKICA...
Bako,bela fantasticna,najlepsa bako!
Tvoja lutkica bela ima plikove na kozi!
Pssst...o mladezima ni reci-nije to
za baku-
vise bi zanimalo dedu!
Deda
neobrijan
cvornovat
sed:
U ALBANIJI DEVESTO PETNAESTE
JELI SMO LED
PA TE TRKE
KAD PRVI PUT VIDESMO GRKE!
FIJUCE METAK KROZ BEZNADJe BELO-
DA NE BI PROPAO METAK VOJNIK
PODMETNE CELO.
A JEDAN IZ NASE CETE CVETOZAR
RODJEN U BANATU
PODMETNU TRBU POD GRANATU...
Dosta deda!Znas baki se gadi...
znamo,
znamo i to da si pjeo generala
da ne bi umro od gladi...
Znamo
dodjavola
sve o ratu
sve o lesevima
sve o stravi!-
pricaj ti nama dedice,
pricaj ti nama,
pricaj ti nama o... ljubavi!
Na vreme nismo obratili paznju.
Pocinje kisa.
Kisa,sta to bese kisa?
Ti se oblacis
cesljas
skidas mi travke s ledja
uvuci kosulju kazes
poznaje li mi se pitas,
-oh!-
strasno nevreme preti,
zemlja od neba bezi!-
zao mi je sto nisam pesnik
pa da svaki tvoj pokret
i svaku rec
i sve detalje
u vecnost
ubelezim!
Sad kao mala deca trcimo prema domu
jer ko zna sta moze pasti na pamet nekom
gromu.
Pred samom kapijom tebi je misao pukla:
JAO...
JA SAM ZABORAVILA...
NISAM OBUKLA...
E pa ako i nisi
sta ja tu mogu!
Neka to bude od nas dvoje
poklon velikom bogu!
Uletesmo u bakin dvorac
kao cvetovi kao komete
bas kad je bakica pomislila
GDE LI MI TAJ
PO OVOM NEVREMENU
ODVEDE DETE?
I drzeci se za ruke
i trceci kroz kisu
putnici
zvezdanog
puta
doziveli smo citav zivot
za tih nekoliko minuta.
Dopuna: 21 Jun 2007 7:22
Ne govori nista.
Samo me dodirni
neka hiljadu ptica
poleti odjednom
u plavetnilo neba
ka Suncu.
Samo me dodirni
i osetices
kad bujica ponese
usnulu sumu,
kad grane se lome
pod naletom talasa,
kad zagrgori
voda na usecima
ledena,bistra.
Ne govori mi nista
jer uplasices ptice
jedna po jedna
odletece svojim putem.
Nece biti velikog jata
ni leprsavih krila.
Poljubi me samo
onako kao sto znas
nezno,mekano,toplo,
duboko.
Poljubi me
pa neka umrem
u trenu
pa neka sagorim
kao list papira,
pa neka od mene
ne ostane pepeo,
ni dim,
ni plamen
neka samo osetim duboko
i snazno
ono talasavo
onu plimu
kao sto davno nisam
al',
ne govori nista
pokvarices ono malo
lepote
sto je ostalo u nama,
pokvarices snagu
ovoga trenutka.
Jer,
ja te ne volim
i ne zelim da te zavolim
tada to ne bi bilo
tako snazno
i lepo.
Ne govori nista
samo me dodirni
hiljadama zarova tvojih ruku
hiljadama zarova svojih
usana
pa neka umrem -
umrecu srecna.
Lotosov cvet
Dopuna: 21 Jun 2007 7:23
Molitva
Molim za sunce u tvojim
ocima,
za dodir koji budi
treptaj zivota,
za tebe jedina ljubavi
moja.
Molim da ruze ne venu
kao secanje,
da nijednu suzu ne
puste vise.
Molim za tvoje reci
satkane od zelje,
za nase duse obojene
tugom.
Molim da samoca ne boli
vise,
da dodjes u moj svet,
da svaka nada postane
stvarnost,
da svaki tren sa tobom
bude vecnost.
Molim da tvoje ruke
otope led moga zivota,
da vreme izbrise boli,
da srce zakuca jos jace.
Molim da ne zivim od
secanja koja se gase,
da nikada postane ZAUVEK.
Molim,molim za LJUBAV.
Vesna Parun
_________________
*pronadji mir u svojoj dusi*
Bros
Otkad noci mjerim
jedino
sapatom odlazecih koraka
sto u meni
kradom stepuju mesecevu romansu
sve cesce
gledam
u plavom osmijehu ponocne duge
jasan trag svitanja
koji ostavlja nemir
kad na trenutak dodirne nevidljivo
u njenom snu.
Miladin Beric
 Dopuna: 21 Jun 2007 20:25
NE SMEM DA ZAVRŠIM OVU PESMU
Oblak ne propušta kišu,
oblak ne propušta zrake sunčeve,
svet se ne menja, rekla si.
Al, pogledaj, još jednom,
moje oči zapaljene,
jesam li to pred tobom,
jesi li ti to preda mnom?
Gledam svet
koji se ne menja, rekla si.
Gledam plod nevidljivi
i mislim na koren.
Gledam stabla, severna i južna,
i mislim na zemlju
koja mi se sve više
osipa pod nogama.
Gledam prah na stolu
i prah u knjizi
i prah na mojim prstima.
Gledam slova kako se rasipaju
iz redova.
Ne smem da završim
pesmu o jutru,
ne smem da završim
pesmu o zalasku sunca,
jer će se tog trenutka, bojim se,
završiti i život moj,
a ti ćeš biti daleko.
Dusan Rakatic
1986.
[img:6e3d17d3cd]http://i45.photobucket.com/albums/f73/_dunjaa_/cvijet.jpg" border="0" />
Dopuna: 21 Jun 2007 20:27
Polako izvlačim
ruku iz tvoje
pazeći pritom da te
ne probudim...
Uspavale te
moje rime,
zamorila ledena mjesečina
za duge zime,
vjetra samotan zvuk
kroz grane bora
i vala huk
što dopire s mora...
Ja sad odlazim...
tiho- na prstima...
ti samo snivaj:
meni je vrijeme poći
prije noći...
Ponijet ću sobom
toplinu tvoga dlana
u svome dlanu,
svoju tugu
i sve svoje ludosti...
Ponijet ću i jednu suzu ,
malenu , slanu
zakopanu u dlanu...
da me podsjeti zašto sam
krenula
sama...
u tamu...
bez plana...
ususret
ljetu...
Vitae
tazba.blog.hr/
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Jun 2007 01:40
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
MLEKO I MED
Da nam je znati, tebi i meni,
cija je ono kuca u sumi,
navracali bismo pred njen prag, tragajuci
za dupljom gde se skuplja med,
za vimenom iz kojeg se pusta mleko;
nocivali bismo u njoj celom uz celo:
"bliznake jezgre u kostici".
Da nam je sesti, tebi i meni,
s vecera za sto u onoj kuci,
osluskivali bismo vreme kako grebe
i cijucuci podrumom tumara,
dok izmedju tebe i mene -
kao medj nepcem i jezikom -
mleko i med na trpezi
ulivaju prisnost u zemljane posude,
uvode sjaj bica u razgovor ociju.
Boro Radovic
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Jun 2007 22:50
|
offline
- Pridružio: 19 Jun 2007
- Poruke: 39
- Gde živiš: u jutrima koja sanjare...
|
Nedelja
Necu da odem ovom stazom
Na kojoj vene uvelo lisce:
Tu je na svakom koraku
sve dublja,sve maglovitija jesen.
Navraticu tamo gde je zeleno,na izvor
Oko kojega cvetaju bojom neba
Nevini nezaboravci
I secanje u tisini trazi tvoje ime.
Leopold Staf
Dopuna: 25 Jun 2007 15:46
Ne jadikuj
Ne jadikuj radi svoje ljubavi,
jer ona ne traje,po svojoj prirodi, no samo trenutak.
Ne jadikuj sto moras reci zbogom.
Zbogom je uobicajeno kod ljudi koji se ovde susrecu.
Gle kako je mesecina veceras hladna i bleda!
Jaso Saidjo
 Dopuna: 27 Jun 2007 10:36
"Ne stoj pred vratima
Pusti svojoj sjeni neka uđe
Neka se pomješa sa siluetama
Na zidu moje sobe.
Ne govori ništa,
Tek diši uz mene.
Ljubit ću ti dlan
Do jutra
Kad sjene i siluete
Nestanu pred izlazećim suncem."
[img:6a194535c2]https://www.mycity.rs/must-login.png
Dopuna: 27 Jun 2007 10:37
Ponekad
Ponekad mi se ucini
da si oblak koji prodje:
bio je i nestao.
bila si grana,bila si grozdje
koje sam jedva,mozda u snu
unesen usnom dotakao.
Ponekad osjetim,u osami,
da je sve tako brzo bilo
meteor koji je u tavno krilo
voda i trava pao;
ponekad zazelim da smo sami
opet i opet,da dodju snovi
koje sam ti nekad saputao.
Dusan Kostic
[img:6a194535c2]https://www.mycity.rs/must-login.png
Dopuna: 27 Jun 2007 10:38
Ti si san sna
"Snu poklonjen san sanjam
Uz korake tvoje lagano koračam
San dosanjavam pod ovim nebom
Uz moj samo još tvoj korak čujem.
Nasmij se, ti što cvrkućeš k'o vrabac
Zapjevaj ovim poljima u bijelom
Tvoj jesam, nek' ključa iz Vezuva
Neka tutnji, al' nek' sam glasniji od vulkana.
A onda stani i poslušaj
Poslušaj našu pjesmu
Pomazi zrikavca na dlanu
Prisloni smrznuti nosić
Tratinčici što sam je ubrao.
Mir je.
Tišina i ti i ja. "
[img:6a194535c2]https://www.mycity.rs/must-login.png
Dopuna: 27 Jun 2007 10:48
"Našu boju u boje duge, mekanim kistom u tvojim prstima
nanosiš.
Pa naše oči i ruke, nad bijelim oblacima, u jednom potezu
zajedničkom.
Možeš li vjerovati paleti?
Po nebu prostri tipke glasovira, jer želim melodiju
I jagodice tvojih prstića u igri."
[img:6a194535c2]http://i101.photobucket.com/albums/m79/Insomnia_04/15932160424560df.jpg" border="0" />
Dopuna: 27 Jun 2007 12:05
Marija-Deyano M.V.
Jos jedna tuzna hladna noc...pusta do bola
Opet te nema,i od tuge neznam
sta cu sa sobom...
Ne mogu ti prici...daleko si...
i sve ono sto nas razdvaja...
Sve zna ova luda glava,
al ajd' objasni srcu...Njemu
nedostajes,nema te da mi
ugrejes dusu...
A ti to tako lepo umes svojim
prisustvom,ma kakvo ono bilo...
Dodji bar na tren da povratis
osmeh na ova tuzna usta,
da vratis bar malo sjaja u
ovo tuzno oko,prstici su smrznuti;
Oprosti mi...Nadam se da si dobro...
srecno... i da je sve u redu...
Jest da nema snega ni kod tebe...
ali vidis...pahulje tuguju zbog nas.
Dopuna: 27 Jun 2007 12:07
Tvoj glas
Kako sasvim obicno vece
Kako toliko puta ranije
Kako nekoliko prejakih reci
I spustena slusalica lezi
Poput besmisla
I nastala je stanka
Tvoj glas je bio lep i dalek
I samo sam nemo stajao
Boja sa mojih slika
Brzo je nestajala
Noc je podrugljivo cutala
Tama je lomila srce
Tvoj glas dugo odzvanjao
I stvari su jedna po jedna
Otisle iz moje sobe
Onda su i zidovi nekuda nestali
I bilo je tako tihI hladno
Nikola Djurdjevic
Dopuna: 27 Jun 2007 12:11
Umotan u bijeli dan
glas srca.
Haiku poezija
[img:6a194535c2]https://www.mycity.rs/must-login.png
Dopuna: 27 Jun 2007 12:12
Kada razgovaram sa Tobom i običan pozdrav
postaje poezija, ili bar naslov pesme.
Beskrajni mir Tvoga bića pronalazi beskrajni mir
u meni i kao da se ta dva mira neprestano grle i ljube.
Da li smo to u razgovoru nas dvoje ili razgovaraju
šume, mora, polja, reke ?
Da li to jedno drugom saopštavamo šta radimo
i šta sanjamo ili trepere planete i u večnom krugovanju
pohode svoje zvezde ?
Kakav je to tok što mi od Tebe kreće,
noseći me u svetove daleke, u obilazak sopstvene duše
velike i nedogledne ?
Tek kada razgovaramo ja sam ona prava,
bezgranična, ničim omeđena, velika zemlja, veliko nebo, velika tajna.
Nevena Vitošević
[img:6a194535c2]https://www.mycity.rs/must-login.png
Dopuna: 27 Jun 2007 12:13
Postajem kamen
Govorim svojoj ljubavi
Kad smo skupa,
Kad smo skupa, a medju
nama tri dana hoda,
tri noci sna.
Jer ovaj zrak oko mene
zgusnut umire
Cim ga zelim dotaknuti.
Dubravko Skurla
[img:6a194535c2]https://www.mycity.rs/must-login.png
Dopuna: 27 Jun 2007 12:16
LJUBAV
Ljubav nas zadesi
kao kisa,
Odjednom. Iznenada.
Otvoris oci,
ljubav se stisa -
a kisa jos uvijek pada.
Enes Kisevic
[img:6a194535c2]https://www.mycity.rs/must-login.png
Dopuna: 27 Jun 2007 21:27
...jednoj dragoj osobi...mom "professoru"...mom zvezdasu...deckicu zbog koga moje neznosti leprsaju na sve strane...nadam se da cu zauvek ziveti u tvojim ocima 
"Ljubim te nježnog k'o leptirovo krilo
Dotičem usnama laticu trešnjinog cvijeta u tebi
I slušam kako kroz nas plovi ljubav
I mi s njom, razapetih jedara."
[img:6a194535c2]http://i102.photobucket.com/albums/m109/staska_i/novije/276.jpg" border="0" />
|
|
|
|
|
|
