|
Poslao: 26 Okt 2007 10:31
|
offline
- tagore
- Građanin
- Pridružio: 01 Sep 2007
- Poruke: 292
|
"ah kakav snazan vihor
belim ekserima krov je zakucavo
al mene nije strah nit mi srce zebe
sto sam u sudbi prikucan za tebe."
Jesenjin
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 26 Okt 2007 12:41
|
offline
- Charlie
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 17 Jul 2006
- Poruke: 13
- Gde živiš: Beograd
|
Mokar je dan, lišće kupano kišom;
Odlaziš sam, srce skriveno plišom.
Čiji je san meko razlio boje?
Jedan je strah smelo uzeo svoje.
Kao dva stranca negde tražimo reč,
Usne su neme, lagano gubimo meč.
Korak, po korak u tami nestaje put,
I u dnu srca suza zatvara krug
Vetar za nama vešto zatire trag.
Prikrivam pogled tužan i blag.
Zene se šire, jecaji cepaju mir -
Dole, duboko, vuče me vir.
I ko to sme da zgazi mog oka smeh?
I ko je drzak da duši nametne greh?
Ne znaš ti šta znači živeti s tim!
Mesec u oku, na usni uveo Krin..
Nek’ tebe teše, ja već sam živela to -
Davno i juče i ponovo!
Jelena Simonović
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Nov 2007 01:46
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
Ja vidjeh sunce gdje se s mora diže
pod bujnom grivom od zlaćanih zraka,
a u licu mu takva sjajnost žarka
kao da plamen iz pučine liže.
Vidjeh kad grane rosom se ogrnu,
ružu kad cvatuć takvom bojom sine
te svak bi reko, motreć iz daljine:
to vatra gori na zelenom trnu.
Proljeće vidjeh, zemlju obnovljenu,
i mlade travke kad se blago pruže
i kad bujaju mlađanim životom.
I vidjeh jednu božanstvenu ženu
pod ranim suncem kako bere ruže
i sve na svijetu zastire ljepotom.
Matteo Maria Bojardo
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Nov 2007 22:40
|
offline
- sigmund
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 06 Sep 2007
- Poruke: 8
|
Рима LIII
Вратиће се тамне ласте на твој балкон,
да свију гнездо у пролећни дан,
и опет ће крилом по прозору живо
дозивати на нас;
али оне које посматраху твоју
лепоту и среће моје чар,
оне што нам знаху име... те се неће
вратити никад!
Вратиће нам се опет пузавице густе
по зиду твог врта да рашире хлад,
и предвече цвет им још лепше ће оне
расцветати плав;
ал оне што беху окићене росом,
с којих гледасмо како свака кап
трепери и пада као суза дана,
та неће никад!
Вратиће се љубав... у слуху ти опет
зачуће се плачних речи глас,
и срце ће твоје пробудити можда
из дубока сна;
ал ја нем, занесен и на коленима,
као да за Богом обузе ме страст,
вољах те и нико волети те неће
тако као ја!
Рима LVIII
Желиш ли горчином да те не ожучи
тај нектар пријатни?
Онда, удиши га, приближи уснама
и остави затим.
И желиш ли да на љубав ову
сачувамо осмех мио?
Онда, волимо се сад силно а сутра
занавек се растанимо!
Густаво Адолфо Бекер
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Nov 2007 00:52
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
Ako ti sapnem
u pola glasa
Da li ce reci
stici gde treba?
Da li je vazduh
dovoljno nezan
da moje misli
postanu zvuci?
Kada sa srca
stresem tastinu
pod svojom kozom
cujem tisinu
Kako se prikrada
Kako me razara
I kida srz iz mojih
kostiju
Ja znam
Da znas
Da zelim da te cujem
Ja sam
I sam
Onaj sto mrmlja mesto da urla
Dok kapi jedna po jedna
dobuju
O prozor vremena sto
moglo je biti
Ti me proveravas
Ustvari resavas
Da kroz tisinu pricas
o sebi
(autor nepoznat)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Nov 2007 17:56
|
offline
- cedevitka
- Građanin
- Pridružio: 03 Avg 2007
- Poruke: 81
- Gde živiš: Makedonija, (in my city)
|
Prošlo je dugo vrijeme
Prošlo je Zauvijek
Sve se pomiješalo i nekud nestalo
I nemam pojma gdje sam sad
Ne razumijem ni riječ
Pijano vrijeme, kasni sat
Pričaj mi o ljubavi
Slatke riječi do jutra
Da me bace do sutra
Negdje daleko
Pričaj mi o ljubavi
Slatke riječi do jutra
Da me bace do sutra
Negdje daleko, u neku bolju noć
Netko nas vreba u mraku
I kvari nam cestu
I stavlja nam krive znakove na put
Pamti!
Istok je lijevo a zapad je desno
Otraga je sjever
A naprijed je jug
Tamo idemo
Nemam pojma gdje sam sad
Pijano vrijeme, kasni sat
Pričaj mi
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Nov 2007 22:33
|
offline
- Pridružio: 19 Jun 2007
- Poruke: 39
- Gde živiš: u jutrima koja sanjare...
|
Zvjezdani sat
O vrijeme, kad po zvijezdama
mjerim kako se krećeš,
vidim da s njima odlaziš,
a s njima vratit se nećeš.
Gdje ostavljaš tragove nogu,
koje ja stići ne mogu?
Al jao! Tvoj bijeg i put
za me su varka samo:
ti, vrijeme, ostaješ tu,
a ja odlazim tamo.
Luis de Govgora (1561—1627)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Nov 2007 17:41
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
ПРЕТВОРЕН У ВУКА
Тамо негде у пећини снежној
где се крије хорда после боја,
сва у белом, у хаљини нежној
вековима живи драга моја.
Доћи ћу јој сном одбегле реке,
на рођендан донећу јој вече,
ко потоци из приче далеке
нек јој звезда у коси потече.
Испод њеног колена се клати
цвет избачен из дугиног лука,
усред лета, кад се трава злати,
доћи ћу јој претворен у вука.
Манојле Гавриловић
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Nov 2007 23:11
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
RASTUZENOJ DRAGOJ
Htio bih plavog neba, i mira, i svjetlosti,
perivoj k'o u prici da mi se pojavi,
s puteljcima, u sjeni, s cvatom jorgovana
i zalosnim vrbama na obali jezera.
I ti da budes tamo izvor moje srece!
Da gledam struk ti tanki i oci kako plamte,
Ti vilo moja draga i kraljice cvijeca,
da ti dadem vjecnost ljubavi beskrajne!
Da te ne gledam tuznu, vec zednu za zivotom,
i rumenu u licu, s nasmijanom ljepotom,
da ne bude gorcine sto te zadesila,
da te ne boli vise bol tvoja sadasnja.
George Topicanu
|
|
|
|
|
|
