|
Poslao: 21 Dec 2007 20:59
|
offline
- Vesna 85
- Građanin
- Pridružio: 28 Nov 2007
- Poruke: 69
|
Zavole bela mirisna ruza crni bodljikavi trn.
Ti ne verujes meni, je li, dragi, da je ruza zavolela trn?
I kada mu ona u jednu bisernu zoru rece kako
ga voli, on se grohotom i prezrivo nasmeja.
Ti ne verujes meni, je li, dragi, da se je trn prezrivo nasmejao?
A kada jednoga dana neko htede uzbrati belu mirisnu ruzu, trn mu izbode ruke. Ti ne verujes meni, je li, dragi, da mu je trn izbo ruke?
Desanka Maksimovic
Dopuna: 21 Dec 2007 20:59
Ne cini li ti se da najsladji snovi
u suze teku pretvoreni mnoge?
Ne cini li ti se, negde kao plima
necija neznost prema tebi raste,
i prosipa se tu pred tvoje noge?
Ne cini li ti se, neko tiho zove:
dodji k meni, dodji, dodji.
Ne cini li ti se da govore kapi
da odjekuju svi prostori suri:
pozuri k meni, pozuri, pozuri.
Ne cini li ti se, bezbroj nekih grla
necijim mekim glasom umiljatim
da ti govori:
patim, patim, patim.
Ne cini li ti se, u naletu jacem
neko, ko dugo je suze uzdrzavo
da sad ih lije i bolje mu biva?
Ne cini li ti se, odasvud se sliva,
odasvud roni:
placem, placem, placem...
Desanka Maksimovic
p.s. Pesma nije cela, to su stihovi iz pesme koji su mi se najvise svideli.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 31 Dec 2007 18:33
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
ПОЧЕЛА СИ
Почела си
Физички да болиш
И дисање
Погледом прекидаш
Успела си
Жељу да оголиш
Из велова
Обзира и стида
Шта је теби
Срце разваљено
Па трепериш
И удараш лудо
Шта је теби
Око замагљено
Нетремице
Ишчекујеш чудо
Где сте сада
Мисли армиране
Лажне двери
Духовног опстанка
Расуте сте
На четири стране
Сепетима
Крвавога данка
Почела си
Све моје да бришеш
Да ме лудог
Растачеш у ништа
А ничега
Кад не буде више
Неће бити
Ни мог чистилишта
ЖАРКА ЗВЕЗДА СИПА
Жарка звезда сипа
Светлост и врелину
Улице се града
Поданички топе
Моја душа жељно
Призива белину
И час кад се очи
С олакшањем склопе
Несагласје дана
И мучне нутрине
Чини да се слатко
Самом себи смејем
Због потајне жеље
Да ме ипак мине
Чаша густог мрака
Када сунце греје
Давно ми је срце
С болом препознало
Лажни осмех наде
И маглину снова
Знам да сврхе нема
Да се јоште мало
Опирем блаженству
Самртнога зова
Ипак задњу молбу
Смрти упућујем
Печаћену сузом
Никад проливеном
Да дође по мене
Кад разум окује
Зима коју призва
Лед у оку њеном
ТУЗОР
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Jan 2008 11:33
|
offline
- Decak iz vode
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 14 Jan 2008
- Poruke: 2
- Gde živiš: na ivici
|
Ljudi,hbala vam.Uzivam danimi citajuci.Trazim jednu pesmu,ne znam ko je pisao,pocinje ovako:
Zelim,da na jednom svecanom opelu
Sahrznim ono sto prosloscu zovo
...
Ako je neko ima ,molim neka je stavi ovda.Hvala
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Jan 2008 22:53
|
offline
- kindergirl
- Počasni građanin
- Pridružio: 02 Mar 2005
- Poruke: 901
|
Citat:Ona je imala smede oci, on plave.
ona je imala plavu kosu, on smedu.
ona je voljela caj od mente, on kavu bez secera.
ona je mirisala na vaniliju, on na borove iglice.
ona je nosila narancasti sal, on kaput sa velikim kragnama.
ona je voljela ljeto i sunce na ledima, on zimu i hladan vjetar na licu.
ona je nosila vjetar u srcu, on u nogama.
ona je voljela sanjati, on je zivio u snovima.
ona je otvorenim ocima gledala svijet oko sebe, on je gledao crnu boju nakupljnu u praznom prostoru izmedu zvijezda.
ona je nosila bisere u dzepu, on kamencice.
ona je imala sve sto pozeli, on je samo zelio.
ona je trcala u susret zivotu, on je brojao korake prema zalasku sunca.
ona je znala sto je ljubav, on je poznao tugu.
ona je voljela njega.
on nju jos vise...
bili su ona rijec koja je jos malo ljepsa od savrseno. bili su bajka...
koja nikad nije prosla tu magicnu granicu izmedu proslog vremena i sadasnjosti.
zato jer je bajku i stvarnost nemoguce spojiti.
osim u snovima...
(autor meni nepoznat a ovde je:izvor)
p.s.ne znam da li je poezija... znam samo da je ljubavna... 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Feb 2008 14:44
|
offline
- lila-lila
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 08 Feb 2008
- Poruke: 2
|
Oprosti mi
Oprosti mi ,sto sam trazila ljubav,
tamo gde je nije bilo.
Oprosti mi ,sto sam umisljala srecu
koja se nije ni nazirala.
Oprosti mi ,sto nisam znala
kako da te zadrzim.
Oprosti mi ,jer sam te iskreno volela
******************
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Feb 2008 15:15
|
offline
- allexia21
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 15 Nov 2007
- Poruke: 2
|
Da nije ovih pustih godina,
da nije ovih noci cekanja,
ja sam mogla drugome rodit lijepe sinove
da me nisu tvoje oci gledale..
Da nije ovog tijela palmenog,
da nije tvoga srca kamenog,
ja sam mogla dusom svom
nekom drugom ugrijati dom,
da zvijezde nisu htjele nebu tvom..
Nisam ti se tugo nadala,
beskrajno sam njega cekala
nisam ti se sreco sakrila
samo za njega sam se rodila...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Feb 2008 00:59
|
offline
- Anabel Lee
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 11 Feb 2008
- Poruke: 26
- Gde živiš: in flames
|
SAD SPAVA MOJA DUŠA-ELZA LASKER-SILER
sad spava moja duša
oluja je oborila moja stabla
o,moja duša je bila šuma
da li si me čuo gde plačem?
jer tvoje oči su bojažljivo otvorene
zvezde sipaju noć
u moju prolivenu krv
sad spava moja duša
bojažljivo na vrhovima prstiju
o, moja duša je bila šuma
palme su je senčile
o granama je visila moja ljubav,
uteši moju dušu u snu
Dopuna: 18 Feb 2008 0:59
PREPUNA TRAGOVA-Bogić Rakočević
Pokušavam da te izbrišem iz sećanja
u isto godišnje doba.
Misao je jesenja,
i gasne u vetrovitom čunu
brzo kao noćne pahulje u neonskoj bašti.
Zavodljivo me grli horizont
što guta uvelo bilje,
divlje rastinje na kojem stojim,
ali ne mogu te zaboraviti dok ne izađeš
iz
slike
prepune
tragova
TVOJIH...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Feb 2008 19:17
|
offline
- spikeus
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 28 Feb 2008
- Poruke: 3
|
Dobrica Erić
( 1936- )
BLISTAVE KAPI
Uzalud će mi trave bajati
I suncokreti na koje ličim.
Svi kada zađu, ti ćeš stajati
U krugu što se ne briše ničim.
Ko god mi svrati na konak sniće
Sunce u ptičje perje skriveno.
I tvoje venčano ruho biće
Mojim mislima prošiveno.
Kad stresem se sa blistave kapi
Uskršnjeg vina tvojih godina
Zemlja će preda mnom da razjapi
Bezube čeljusti pukotina.
I zalud će mi trave bajati
I suncokreti na koje ličim.
Svi kada zađu, ti ćeš stajati
U krugu što se ne briše ničim.
|
|
|
|
|
|
