|
Poslao: 28 Feb 2008 23:17
|
offline
- lila-lila
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 08 Feb 2008
- Poruke: 2
|
Kraj
Odlazi ostavi me da placem,
ne diraj ranu koja me boli
ne daji mi laznu nadu
ovo te srce neizmerno voli.
Uzeo si sve ,ti sebicni gade
odneo mi ponos ,ljubav i srecu
srusio si sve moje nade
nikada te zaboraviti necu
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 01 Mar 2008 10:38
|
offline
- spikeus
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 28 Feb 2008
- Poruke: 3
|
Abdulah Sidran
ZAPIS O ČUDU
Ti lijevom rukom sklanjaš gust pramen kose sa čela,
I ja netom selim u sjećanje taj pokret,
I već ne vidim kako rukom sklanjaš kosu sa čela,
Nego se sjećam tog pokreta, sjećam se:
Ti lijevom rukom sklanjaš gust pramen kose sa čela.
Ti kažeš, glasom koji treperi i pomjera plamen svijeće na stolu
Pred nama: »Napolju je oluja«, i nešto što nisam ja, ali u čemu me ima,
Itekato, seli u sjećanje taj glas, i dok te čujem, ja kao da se sjećam, kako te čujem,
Kao da se sjećam tvoga glasa što treperi i pomjera plamen svijeće na stolu pred nama,
Sjećam se večeri i glasa što govori »Napolju je oluja«.
A još je napolju oluja, i još traje veče, jednako
Kao što traje i život, kojeg eto kao da ne živim,
Već kao da ga se sjećam, poput glasa kojim govoriš »Napolju je oluja«,
Glasa kojeg se sjećam, poput ruke kojom pomjeraš pramen kose sa čela dok govoriš,
Poput ruke koje se sjećam, dodirujući je prvi put.
Dopuna: 01 Mar 2008 10:38
Al – Ahtal
(640-710)
NEKADA
U naše prvo proleće,
Kada upoznasmo se,
Bejasmo kao nasmejane
Prolećne kiše
I vinske kapljice.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Mar 2008 02:04
|
offline
- zelenooka
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 380
- Gde živiš: u začaranom zamku
|
Cena ljubavi
Kad bi se ljubav prodavala
Svoju bih glad za tobom
Prodala Ciganima torbarima
Za sitne pare
Kojima bih kupila lepe
Šarene đinđuve bezbrižnosti
I išla dalje.
Kad bi se ljubav kupovala
Obigrala bih trgove sveta
Raskrvarila tabane
Bosonoga
Po raskršćima
I po svakom nevremenu
Da tvoju ljubav nađem
I da je ponovo kupim
Bez obzira na cenu.
Ljiljana Ninković - Mrgić
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Mar 2008 09:20
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Водени цвет
Нећемо се наћи. Отишла си. Куда...
Све што смо хтели негде тихо спава,
а дан нас теши и теши нас трава
у којој сунце прави с цвећем чуда.
Нећемо се наћи, а могли смо снити
бар још мало о свему што није
чак ни на мом столу где се лудо пије
у дане ткане од незнаних нити.
Измислили смо прозор, вазу, песме, сузе.
На скромном столу дневно малу јуху,
а сад већ ето и то нам се узе,
па смо к'о птице благе у ваздуху.
Гле, живе птице, живе снови, шуме,
ливаде мале што у око стану...
Звезде што гасну и звезде што плану
и пођу путем у тебе и у ме.
Нећемо се наћи, али нешто иде
поред нас тако нејасно, без тела
и све је само пустош, магла бела,
којој се нигде оазе не виде.
Ја пијем, али, не због расног света...
Ја певам гласно. Грожђе љубим. Горим.
Ја се туго стара неуморно борим,
а дани теку јесени и лета.
Нећемо се наћи, а јасна је она,
она што је хтела са мном да се плоди.
Ње нема више. Ни цвета на води,
који се због мрења сваког јутра роди.
Ње нема више. Ни цвета на води.
Нећемо се наћи, а раскршћа трају
друмови пуни трагова и руку.
Песме нема. Нестаде у муку.
Остао је само бршљан завичају.
Кога да зовем. Никог. Сви се крећу
у свој свет, у круг, ил' уз стубе
пењу се, ето, само да пољубе
облаке добре на шумном дрвећу.
Нећемо се наћи. Отишла си. Куда...
Све што смо хтели негде тихо спава,
а дан нас теши и теши нас трава
у којој сунце прави с цвећем чуда.
(Слободан Марковић; Седам поноћних казивања)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Mar 2008 23:32
|
offline
- zelenooka
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 380
- Gde živiš: u začaranom zamku
|
* * *
Daleko su
obale ciste svesti
jos nista nije jasno
da li cemo se sresti
za susret dal’ je kasno ?
Daleko su
divlje patke u letu
Ti i ja sami u svetu.
Istice vreme tuge
u zimske noci duge...
Mirjana Pavlović
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Mar 2008 07:53
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
ЊЕНЕ СУ МИСЛИ ПТИЦЕ
Њене су мисли птице а сенке успомене,
Још најдивнија сенка обала које беже,
Ево љубавне сенке између ње и мене,
И тежа од мог тела та сенка по њој леже.
Једна је земља тад ноћ, а друга је сјај зоре,
На једну спустим образ, она јеца од бола;
Гле, та ноћ ко земља да је, тај дан ко сјајно море
Покрију њено тело ако јеца од бола.
А та девојка гледа зеницом успомена,
Преко последње ноћи чуда, мешања у том срцу,
Последње ноћи чуда што губи крв у вина,
Гле ова ноћ ко ја брише мора у срцу.
Бришу се неба и мора, и Африка и Шпанија,
И онај тихи, тихи звук јединих пољубаца,
Јесења боја цвећа, и бол и значај свих линија,
И плач што узри тад на последњи замах рубаца.
Само је она верни дах ил' горки укус воћа,
Јер за њу горе ови сати ко оно тамно грожђе,
Кад једним ускликом неба би сурвана самоћа
И, мање смртоносно од мисли, кад птице поби гвожђе.
(Растко Петровић; из књиге АНЂЕО ЉУБАВИ-Антологија српске љубавне поезије)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Mar 2008 22:42
|
offline
- zelenooka
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 380
- Gde živiš: u začaranom zamku
|
Putnik
Tamo, u meni
vječito čami stranac na peronu
s bijednim prtljagom
spoznaja, iluzija i strasti
s koferima
punim sivih tirolskih kiša
čekajući
u modrom balkonskom krugu
da dodirne svjetlost
i jednom za navijek,
pogleda niz opustjelu prugu.
Tamo, u meni
vječito čami stranac na peronu
s nevažećom kartom
uspomena, sujeta i htijenja
s datumima
posljednjih polupraznih tramvaja
čekajući
i onu zadnju ironičnu porugu,
da ostavi sve
dodirne svjetlost
i jednom, za navijek,
pogleda niz opustjelu prugu.
Ne, nije to nostalgija
samo bolan oćut
da u mom zimskom gradu
na nečijem dlanu
topli kesteni mirišu.
Jovica Letić
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Mar 2008 05:58
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
ЈЕДНОМ У ГРАДУ КО ЗНА КОМ
Једном у граду ко зна ком
Ти ћеш имати топли дом
И прозор с видицима без дна
И собе пуне дечјег сна.
А ја, не питај, о ја ћу тад
Престати већ да будем млад.
И ако те сретнем било где
Неће нам бити као пре.
Једном у граду ко зна ком
Светлеће у ноћи твој топли дом.
Слободан Марковић
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Mar 2008 00:39
|
offline
- zelenooka
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 380
- Gde živiš: u začaranom zamku
|
Nešto
Nešto u meni
još tebi se nada.
A posrću dani
tumaraju noći
i prvi snijeg pada.
Nešto u meni
još na tebe čeka.
A promiču sjene
curi sivilo neba
i lijeno teče zelena rijeka.
Nešto u meni
Sve je što imam.
Jovica Letić
|
|
|
|
|
|
|
|
