|
Poslao: 18 Mar 2008 20:38
|
offline
- zelenooka
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 380
- Gde živiš: u začaranom zamku
|
Zato što ne mogu da te dodirnem
Mesečina punog meseca
Noćas nema nikakvog smisla
Osećam se kao pokisla
Senica na pustom polju
Kao lađa nasukana na kraj sveta
Tuga nadire u smetovima
Dva dlana kao dva šteneta
Cvile u praznim džepovima
Zato što ne mogu da te dodirnem.
Ljiljana Ninković - Mrgić
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 22 Mar 2008 10:27
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
ЕРОТИКА
Још осећам мирис косе твоје
и кус усана твојих јагодасти';
још стрепи, дршће, гори срце моје
са миља и са прохујалих сласти;
а још те желим и руке ти пружам,
и горим, пламтим са љубавне жеђи.
О, дођи да те сву обаспем ружам'
и крином што је од мене још блеђи.
О, дођи, свилна и блистава жено
утоли моје чезнуће и жуди,
у празном часу док још нисам свен'о,
младошћу док ми још распињу груди.
О, дођи, свилна и блистава жено!
Шибај ме, шибај бичевима своје
злаћане косе, бухавне и меке;
пусти да тонем у небесне боје
очију твојих и снивам далеке,
чаробне снове!...
Сиши, исцрпи грамзивим уснама
сву топлу румен дечаштва ми чедна,
нек падне пуста равнодушна тама
и немоћ, шупља, зимогрозна, ледна. -
Ти само љуби, манито и слепо,
у зликовачкој, успламтелој страсти,
док нисам жића узе све поцеп'о,
опијен од твог врућег даха сласти!...
О дођи, дивна, демонова кћери,
припиј се змијски уза ме, приљуби,
и кикоћућ' се испосничкој вери,
нек блесну твоји слатки, грешни зуби!
О, дођи, дивна, демонова кћери!
Падајмо слепо и у загрљају,
у усијано то румено море;
загњуримо се у сунчаном сјају
и нек нам младост буктећи изгоре!...
О, дођи, дивна, демонова кћери!
(Вељко Петровић, 1906)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Mar 2008 20:46
|
offline
- spikeus
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 28 Feb 2008
- Poruke: 3
|
Aleksej Tolstoj
( 1817-1875 )
NE VERUJ MI
Ne, ne veruj mi, kad zbog ćudi preke,
Kažem da ljubav tebi ne uzvraćam,
Ni u izdaju mora zbog oseke:
Ono se uvek zaljubljeno vraća.
Negdašnje strasti pun, evo, žudeći
Već hitam natrag – sa žuborom vala,
Slobodu svoju opet ti nudeći –
U topli stisak voljenih obala!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Apr 2008 01:15
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
Putokaz ka jednoj svjetlosti
primio me pod ruku
i tisuce malih, kristalnih dusa mi pokazao.
A toplina sto me obuze i ispuni mi tijelo
pretvori se u prasak suze iz mog oka,
u oazu bozanstvenosti i snova
i onda njezno, poput pera,
spusti se na tvoje srce.
Mogao bih reci ljubav
ili samo izustiti tvoje ime,
dok osjecam spokoj i nemir u istom
i dok se pozudno hranim mislju o tebi.
Udisem te umjesto zraka,
u mjesavini demonske strasti poput pokore
i njezne privrzenosti poput usuda.
Milijun bljestavih kamencica netko baci
i slucajno, eto, nadjoh se tu.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Okt 2008 21:54
|
offline
- bubicaaa
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 02 Okt 2008
- Poruke: 1
|
***Rastanak***
Rastajemo se,
ne znam zasto,
ali ipak se rastajemo...
Stojimo na mostu
i cutimo,
dok mi vjetar
prikriva lice,
dok mi kisa
brise suze.
Kradomice ti posmatram profil,
tuzan je.
Pogled si poslao
u dubine rijeke.
Mozda tamo tarzis izlaz
iz vrtloga misli
u koji si sam upao
kao u paukovu mrezu.
Kisnemo i rastajemo se,
ne znam zasto,
ali ipak se rastajemo...
Rijeka odnosi moje suze,
zajdno sa kapima kise
u beskonacnost.
Most jeca...
Vjetar zavija...
O, kako je sve pusto,
sve tuzno,
mracno, bolno...
Cutke se rastajemo,
ne znam zasto,
ali ipak se rastajemo...
Autor: Alisa Pasalic ( moja mama  )
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Nov 2008 11:25
|
offline
- _Maya_
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 01 Nov 2007
- Poruke: 7
|
Jutros,nebo je bilo tuzno,
Zemlja je mirisala drugacije.
Mirisala je na jesen,na lisce,
na sto pe zaljubljenih.
Kako bih volela da si bio tu,
sa mnom,da zajedno prosaramo
travu mirisom ljubavi.
Nije te bilo,bila sam sama.
Jos jednu godinu ljubavi sam
ponela u ruci .
Nosis li jos moje ime u srcu ili ne
da li je izbledelo,nestalo,
hoces li ga ispisati ponovo ili
si ga zauvek zaboravio.
Proci ces mozda sutra pored
mene a mislices o nekoj drugoj
a ja cu misliti o vrelini tvoga daha
kada si mi prvi put sapnuo na uho
da me volis.
Mislicu o boji tvojih ociju dok smo
pogledom milovali more.
Bile su boje prvog jesenjeg lisca i
boje ljubavi...
Sada su to samo oci,koje prolaze,i
ne gledaju me,mozda vise nikada
i nece.
Ja cu nastaviti da te upijam
pogledom jer ne mogu da
zaboravim da postojis,mozda bi
trebalo.
Nastavicu da drhtim kada god
prodjes pored mene.
nastavicu da te trazim ulicama
secanja sve dok te vise
ne budem mogla naci.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Nov 2008 22:18
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18548
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Sam, u tihoj noći, sedim na krevetu.
Tužan kao jesen, ko opali list.
Gledam tebe kao nebesku kometu
i tvoj mili pogled, tako nežan, čist.
Ne , ja te ne vidim, to su samo sanje,
umorni od bola moji stari sni.
Sedim tako, nemo, sve do zore plave
ne bi li se meni odazvala ti.
Ali, tebe nema, pa prazno je veče.
Zalud iskre gore sad u srcu mom.
Ono što je prošlo vrtiti se neće,
Osta samo tuga da se hranim njom.
Monotono šumi vetar ove noći.
Zvezde mi svedoče - neće skoro dan.
Još vremena ima, a ja nemam moći
da odagnam misli i prekinem san.
Danilo Adamović
Ova dirljiva, pomalo naivna pesma, prepisana je iz jedinstvene knjige poezije koju su objavili robijaši kazneno-popravnog zavoda Zabela. Stihovi su rekonstruisani po sećanju jer u vreme kada su nastajali, robijaši nisu imali olovke ni papira kod sebe, već se sve urezivalo u pamćenje. Eto, i to je moć poezija i njena misija.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Nov 2008 23:13
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
II
Šta da ti kažem na prozoru dana.
Na odlasku iz pokrajine zala.
Ti si tako dobra, ali za mene mala.
I već sam tiho poš'o iz tvog stana.
Ti znaš za tugu što u meni ključa
ko vreli izvor zemlji, tu, na sisi...
Ti možda jesi ljubav. Možda nisi.
Za tvojim stolom ludi oblak ruča.
Stigni me ako imaš volje!
Zaustavi me, jer ću uskoro poći
na banket ludi, u zagrljaj noći.
I više nikad na Padini sveta
neće takav noćnik za zvezdom da šeta,
niti će takva pesma da zagrli polje.
(Slobodan Marković; Tamni banket)
|
|
|
|
|
|
