|
Poslao: 14 Nov 2008 09:28
|
offline
- Pridružio: 30 Okt 2008
- Poruke: 59
- Gde živiš: Pozarevac
|
Hajde da se sretnemo ponekad.
Iako se nikada nismo sreli…
…Hajde da pronadjemo hlad,
Gde bismo zaljubljeni seli…
Mozda bi te voleo prejako,
Kad bih te samo sreo…
… ali ti mozes biti svako,
Ili samo jedna koju sam hteo.
Hajde, da prodjes pored mene.
Iako ne znam nista o tebi…
… Granice su moje pomerene,
Ka tebi, o tebi; kako I ne bi.
Mozda smo se I sreli ranije.
Iako to nismo ni znali…
…Mozda, te sudbina sakrije,
Da se ne bi upoznali?
Hajde da se sretnemo mladi.
Zanosa naseg nek bljesne trag…
…vreme nam vise ne kradi,
Dovoljno nam ga ukrade vrag!!!
vladimir petrovic 2008.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 15 Nov 2008 09:53
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
*OD SUTRA NOVI ZAKON VLADA
Od sutra novi zakon vlada,
srušiću pola grada.
S muzikom uz treštanje glasno,
poljubiće me dete časno.
U bezakonju, bez svedoka
venčaće se dva naša oka.
Za njeno desno daću levo,
jer sam sa desnim mnogo pev'o.
A njeno levo oko staće
u oči uplakane braće.
Pa ipak, iduć' ko po nebu
odvešću je u kolebu.
I tu će ona čedna vrlo
preseći sama sebi grlo.
A ja ću skitati, piti, cvasti
ko dugmići sedefasti.
Začudo, na opštu zlobu
umreće ona na mom grobu.
(Libero Markoni)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Nov 2008 14:17
|
offline
- Pridružio: 30 Okt 2008
- Poruke: 59
- Gde živiš: Pozarevac
|
Nisi al’ te volim
Nisi isla na casove.
Bezala iz skole stalno…
Ja nisam,
Radih sve normalno…
Nisi me volela,
Bezala mi stalno…
Ja tebe voleh,
I to nenormalno…
Nisi me ljubila.
Nisi bila tu..
Ja tebe ljubim,
Vecno u mom snu…
Nisi se radovala.
Namrstena stalno…
Ja jesam,
I to neprestano…
Nisi ali te volim.
Drukcije nekako…
Drugacija I jesi,
Da te volim svakako!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Dec 2008 19:47
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Once there were gods
Once there were gods, on earth, with people, the heavenly muses
And Apollo, the youth, healing, inspiring, like you.
And you are like them to me, as though one of the blessed
Sent me out into life where I go my comrade's
Image goes with me wherever I suffer and build, with love
Unto death; for I learned this and have this from her.
Let us live, oh you who are with me in sorrow, with me in faith
And heart and loyalty struggling for better times!
For such we are! And if ever in the coming years they knew
Of us two when the spirit matters again
They would say: lovers in those days, alone, they created
Their secret world that only the gods knew. For who
Cares only for things that will die the earth will have them, but
Nearer the light, into the clarities come
Those keeping faith with the heart's love and holy spirit who were
Hopeful, patient, still, and got the better of fate.
Fridrih HELDERLIN
Dopuna: 26 Dec 2008 19:47
* * *
божури косовски сан су
љубичица мирисна сан је
па и ти љубави сан јеси
све остало јава је пуста
Димитрије ЈОВАНОВИЋ
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Dec 2008 22:58
|
offline
- kreacija
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 26 Dec 2008
- Poruke: 24
|
ZVONIMIR GOLOB
--------------------------------------------------------------------------------
Dušo Moja
Dušo moja, i kada krenem
tako bih rado da se vratim.
Ti ne znaš da je pola mene
ostalo s tobom da te prati,
Ostalo s tobom da te ljubi
dok budeš sama i bude zima,
jer ja sam onaj koji gubi
i prije nego išta ima.
Dušo moja, ja ne znam više
koliko dugo mrtav stojim
dok slušam kako liju kiše
pod mračnim prozorima tvojim.
Dušo moja, ti umorna si
i bez tebe ti ležaj spremam.
Na nekoj zvijezdi što se gasi
ja tražim svjetlo koje nemam.
Pod hladnim nebom, ispod granja
stavit ćeš glavu na moje grudi.
I ja sam onaj koji sanja
i zato neću da te budim.
--------------------------------------------------------------------------------
Dopuna: 29 Dec 2008 22:55
Tanja Prokopljevic
LJUBAVANKA
Šta sve ne osetim dok me ljubiš tako
u prostoru zelenila, cistog vazduha i smernih latica.
Na toj livadi cveca kipti moja sreca
dok ljubiš me slatko, zrelo i polako.
Belasa svaka moja suza radosti u ogledalu tvoga oka
pružajuci prema meni odsjaj i skrivenu moc,
A sve zato što na livadi cveca kipti moja sreca
dok me ljubiš slatko, zrelo i polako.
Do obraza krv protice, a onda se sliva
vrh usta dotice, tu greje se više i tako vruca Tebe dira.
Sve to na livadi cveca gde kipti moja sreæa
dok me ljubiš slatko, zrelo i polako.
Dopuna: 29 Dec 2008 22:58
Desanka Maksimovic
Nejasna pesma
Hvala ti za ovaj čas bola prepun.
Pored mene usamljen cvet bele krune
i ulazi tiho u nebo mesec nepun.
O, ne treba sklopiti oči suza pune
kad mesec izlazi.
Sići treba na livade i put,
gde tišina leči bistra preko bilja
i spava mesečine široki skut,
pa zalutati u noći, bez cilja,
kao u snovima.
Jer večno je samo ono što je večno:
meseca i srca uzrok polazni.
i, ma koliko bilo protivrečno,
voleti treba što su polazni
lepote časovi,
što sa radošću bol dolazi,
što sa zaboravom se ne moče boriti.
Voleti treba što sve prolazi.
O, nikada ništa nemoj zboriti
kad mesec izlazi.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Dec 2008 23:27
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
kreacija ::ZVONIMIR GOLOB
--------------------------------------------------------------------------------
Dušo Moja
Dušo moja, i kada krenem
tako bih rado da se vratim.
Ti ne znaš da je pola mene
ostalo s tobom da te prati,
Ostalo s tobom da te ljubi
dok budeš sama i bude zima,
jer ja sam onaj koji gubi
i prije nego išta ima.
Dušo moja, ja ne znam više
koliko dugo mrtav stojim
dok slušam kako liju kiše
pod mračnim prozorima tvojim.
Dušo moja, ti umorna si
i bez tebe ti ležaj spremam.
Na nekoj zvijezdi što se gasi
ja tražim svjetlo koje nemam.
Pod hladnim nebom, ispod granja
stavit ćeš glavu na moje grudi.
I ja sam onaj koji sanja
i zato neću da te budim.
Čini mi se da nedostaju završni stihovi:
"Dušo moja, ko kaplja vode
i ti se topiš na mom dlanu,
jer s tobom dođe i bez tebe ode
stotinu dana u jednom danu."
Tako bar Kemo peva... 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Dec 2008 00:17
|
offline
- kreacija
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 26 Dec 2008
- Poruke: 24
|
brzopletost, brzopletos......o ta brzopletost..
, ali volim njegove pesme, eh ta poezija....ne moze imati granica
valjda je ovo dobro...
[/b] ---------
ANTUN GUSTAV MATOŠ
Samotna ljubav
Ponoć već je prošla, svjetlo mi se gasi,
Na baršunu crnom leži teška noć;
Čelom mi se truni spomen tvojih vlasi
Ljubavi daleka, kad ćeš, kad ćeš doć?
Otišla si. Gdje si? Ko da umrla si,
Udaljenost ima smrti tužnu moć,
Srcem srsi, strasti, dušom sumnje, strasi
Poginut ću noćas i za dragom poć.
Ljubav nije sreća!Znaš li kad mi reče?
Ljubav, to je rana, i ta rana peče,
Ljubav boli, boli, kao život boli,
Teško, teško onom koji jako voli.
Nisi pravo rekla. Ljubav bol je, plamen,
Ali muči samo kad sam sâm ko kamen.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Mar 2009 16:04
|
offline
- Provincijalka~
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 21 Jan 2009
- Poruke: 1
|
Danas, još jedan dežurni osmeh i reči radi reda izgovorene...
Koliko će još stihova ispod tvojih trepavica izroniti?
Kažeš vreme je na našoj strani, a ja bih da stane sve u ovom čarobnom trenu tišine sa tobom.
Ja se baš vremena bojim, i da mi te ne odnese iz glave neki vetar ludi, da se ne izbriše obris tvog lika, i početak i kraj, pa da posle samo zeleno vidim.
Danas, još jedan breg u tvoj pogled i na pola presečen tren.
Koliko ću puta još misliti na tebe osećajući druge ruke...
Da se bar rečima može iskazati koliko ti verujem , i koliko bih želeo da mi uspomene pune tebe budu...I da budu istina...
Dopuna: 27 Mar 2009 16:04
Ljudska komedija
Sneg je, samo nekoliko puta zavejao
moje stope što su kraj tvojih trčale.
Nekoliko, samo, puta su venule šume male
za koje si govorio da ih pretvaram u raj i kraj,
već je i sećanjima svima kraj.
Konca nije bilo našem samopouzdanju,
mislili smo da nam Bogovi nisu ravni,
a sve se dogodilo ljudski jadno i nama.
Ni mi više nismo bili u stanju ostati
u neprolaznog ognja visinama.
A da je neko rekao da će sve kraj nas izumreti,
da će sunce prestati da greje,
pre bismo verovali.
Nego da će tvoj smeh negde bez moga da se smeje,
da ćemo živeti opet svaki svoj život,
prazan i mali.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Maj 2009 18:03
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2008
- Poruke: 279
|
Išao sam, prepun Nje.
Njeno ime? Znam li ga?
Neznanka.
Je li samo ona postojala?
Ona, ništa više.
Išao sam...
Zaustavio sam se pred nekim vratima, vratima neke sobe, u nekom obitavalištu, u nekom gradu, a ne bih više umeo da ga pronađem, ni taj grad, niti to obitavalište, niti tu sobu, niti ta vrata.
Soba je prazna, nikada u njoj nikada neće boraviti.
To mi je rekao na prvom stepenu stepenika jedan patuljak, koji beše toliko sićušan, da sam bio kao slep u kratkom trenutku njegove rečenice.
Kucam.
Kuc...
Ništa!
Kuc, kuc...
Opet ništa!
Ne odustajem.
Još uvek tišina.
Pa ipak, ona mora, bunio sam se, da bude tu, jer ja sam došao.
Inače, zar bih ja došao, ja koji ne idem nikuda?
Siguran sam da je ona iza ovih vrata.
Ko to?
Pa ona, još jednom!
Najzad mi se učinilo da je moje čekanje preterano.
Raspaljujem se.
Kuc, kuc, kuc...
Nestrpljiv, zurim kroz gvozdeni pupak vrata.
Na sred sobe jedna mala devojčica.
Gola...
Zar joj nije trebalo vremena da se rodi?
S nepravom sam se bio razdražio.
Ponovo uhodim.
Između dva pogleda, evo je već gospođica...
Zar joj ne treba vremena da poraste?
Da ne prezam od pogreške, pažljivo bih zakucao...
Ali, zar joj ne treba vremena da se obuče?
Pričekajmo još koliko za jedan pogled.
Sada je pokriva košulja bela kap pelena
Odvažimo se na jedan stidljiv znak.
Kuc...
Eh, pa ostavimo joj zadovoljstvo da se zbije u lalu jedne haljine.
Najzad!
Bože, lepa Dama!
Trenutak je pogodan.
Kuc, kuc...
Vrata se otvaraju.
Ulazim.
sen pol ru
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Jun 2009 15:59
|
offline
- capljara
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 07 Jun 2009
- Poruke: 2
- Gde živiš: Beograd
|
...Sanjao sam,
mrtav
pored tebe lezim.
I tvoja kosa na grudi mi pala...
Ruka mi tvoja
Oci milovala,
a usna, u snu
Hladno bi da kusa-
Izvan mene
Mrtva moja
ljubila te dusa...
|
|
|
|
|
|
