|
Poslao: 28 Maj 2006 10:57
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2005
- Poruke: 400
- Gde živiš: Zemun
|
Ispunjenost duše
Kapi sreće rose nad mojim životom
I maglovita tama nestaje sa mojih
trepavica
Drugačijim očima jutros Te ljubim
dok oko mene mutne vode teku
laži i neistine
Dok me zapljuskuju tanke niti
izgubljenosti na odlasku
Krivac svemu si Ti jer si zavirio
u unutrašnjost moje duše
I samo jedan Tvoj smiješak oživio
je moju zaspalost
Uzalud sam se godinama odmarala
lebdeći mislima ka nekom
savršenstvu
Samo Tvoj tihi korak bio je presudan
da osjetim ispunjenost duše
Da se prizemljim u stvarnosti
Tvoje ljubavi
Da se okupam istinom u Tvojim
očima
Da se nastanim zauvijek
u Tvome srcu
Evica Kraljic
Dopuna: 28 Maj 2006 11:43
Priča
[edit by Black Orchid - Crnjanski je autor!]
Dopuna: 28 Maj 2006 11:57
...smejte se, tako vam Ljubavi! ...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 29 Maj 2006 22:00
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
KAKVE PJESME PJEVATI
Bit cemo razumni
i zatajiti je,
jer ovo nam vrijeme nece uzvracati
ljubav koju smo mu davali
od prvih njeznih, poratnih godina.
Promijenit cemo pjesmu,
uzeti srce u sake
i ono ce se opirati
kao ziva ruka vode, ruka vjetra,
ali necemo mu dati,
jer su smijesna sada ta nasa ocitovanja
svijetu kojem se to vise ne dopada,
i mi smo sa svojom nerazumnom dusom
pred ljubavnicom sitom i pospanom.
Bit cemo mudri
i pjevati pjesme,
u kojima nista necemo otkriti
od toplih godina i glazbe.
Necemo priznati buku krvotoka,
opcu povijest ljubakanja u domu na Jurjevskoj,
mapu Sibenika, plazu u prosincu,
tvoj odlazak; snijeg koji te brise
i godinu koja te podcrtava.
Sasvim cemo izmijeniti rjecnik
i staviti saku na luda usta -
da sto ne izbrbljamo pred zamisljenim licem
tvoje svakidasnjice, jednostavne i odvise pametne.
Zivjet cemo ne odajuci se
dugim pismima,
samoubilackim olovom,
na prstima sa samim sobom,
sa prazninom medju rebrima,
jer tako bi bilo dostojno,
ako se vec nesto mora.
Ne poniziti
srce i staru glavu
pred danom koji ispunja ulicu
kao ledena voda svjetlosti,
kao sjeverni vjetar.
Ne dirati vise u te stvari;
treba pjevati drugacije pjesme.
Oznaciti petlju sudbine,
dati znak postojanja i prisebnosti;
toliko tek.
Nikada vise ljubavnih pjesama, moja mala -
zadovoljavat ces se starima.
Nikada vise necemo ni pokusati
odskrinuti crnu knjigu mora;
povuci cemo jedino crtu
i ispod nje sutjeti, sutjeti do kraja.
Arsen Dedic
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Jun 2006 23:39
|
offline
- gojle
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 02 Jun 2006
- Poruke: 2
|
Slovo o ljubavi
Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir moze da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge-
i osetimo se nesrećni i krivi.
Desanka Maksimovic
Dopuna: 03 Jun 2006 0:39
*Opomena*
[edit by Black Orchid - postavljen link umesto ponovljene pesme]
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Jun 2006 00:06
|
offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
I "Slovo o ljubavi" je vec post-ovana (Slovo o ljubavi), ali nije toliko poznata kao "Opomena", npr...
Ja ih obe obozhavam... i uglavnom izbegavam...
narochito "Slovo..."
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Jun 2006 18:53
|
offline
- gojle
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 02 Jun 2006
- Poruke: 2
|
*SLUSAJ TI !*
Ej TI duboko zavaljena
pod senkom svoga narcisa.
Da , da bas TI
Zaljubljena u ogledalo i svetlost
na korzou.
TI sto odlazis kada je najlepse,
a vratices se dockan.
TI koja ismejavas Juliju , a
sanjas svog Romea.
Koja ogovaras velike pesnike
i jos vece im ljubavi.
TI KOJA ME BUDIS NE DAJUCI MI
DA ODSANJAM NAJSLADJI DEO,
koja se silom trpas u ateiste,
a molis Boga da me posalje dodjavola.
TI koja ZNAS DA GLUMIM JUNACINU,
A RIDAM U SEBI.
Koja odbi najlepse plodove
moje posestrime tresnje
a utoli glad mojim suzama.
TI koja pokvari bajku,
i kociju pretvori u bundevu;
koja me ogoli kao narandzu
i baci me na dno Morave.
TI zbog koje sam daleko
od svoje generacije
ispite polagao na drugom mestu.
TI koja me odape kao strelu
da lutam bez povratka natrag.
TI sto me poarci kao bekrija imetak.
TI STO MI ZABI NOZ U LEDJA,
PA MI IZ RANJENOG SRCA GORKU KRV PIJES.
TI PROKLETNICE CUJ !
Doletecu jednom da ti se zarijem
u uvo i zaurlam,
Sve dok duge ne zamene zvezde,
dok okeani ne postanu ritovi ,
dok Zemlja ne krene u ponor svemiru,
dok 4+4+4, ne postanu 2,
i dok Isus ne kaze:
"ZAVRSENO JE,ZBOGOM“
volecu te!!!
(autor nepoznat)
Dopuna: 03 Jun 2006 22:00
Ako neko zna cija je ova pesma neka mi kaze!
Dopuna: 03 Jun 2006 22:02
Kada se jednom budemo sreli,
prepoznaces me po tome sto se moji koraci
nece cuti,
jer mi ti nikad ne dozvolis da hodam
po zemlji.
Pretvaras me u senku.
Vodis me u svet slobode.
Opijas me recima.
Hranis poljupcima.
Oplodis me muzikom
i ja radjam snove.
Uzmes me samo za sebe,
onda nesebicno poklonis drugima.
Razvlacis moje misli,
pletes mrezu u koju se zaplicem.
Ucis me da hodam po reci,
pruzas ruke ka nebu,
dozivas kisu.
Ne plasim se smrti,ona ce jednom sigurno
doci.
Plasim se tebe,nikada nisam sigurna da ces
mi se vratiti.
Ana Rodic
Dopuna: 05 Jun 2006 19:53
* OVE NOCI *
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Napisati, na primer: "noc je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini".
Nocni vetar kruzi nebom i peva.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Voleo sam je, a katkad je i ona mene volela.
U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema . Osecaj da sam je izgubio.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu,kao rosa na livadu.
Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvezdana i ona nije uz mene.
I to je sve. U daljini neko peva. U daljini.
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Kao da je hoce pribliziti moj je pogled isti.
Moje je srce isto, a ona nije uz mene.
Ista noc odeva belinom ista stabla.
Mi sami,oni od nekada, nismo vise isti
Vise je ne volim, zaista, ali koliko sam je voleo.
Moj glas je iskao vetar da joj dodirne uho.
Drugome. Pripast ce drugome. Kao pre mojih poljubaca.
Njen glas, njeno sjajno telo.Njene beskrajne oci.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.
Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.
Pablo Neruda
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jun 2006 16:49
|
offline
- katrin
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 02 Mar 2006
- Poruke: 17
- Gde živiš: obala nade
|
Povescu te tamo gde vodim sve svoje snove
Kada me ceznje lome i dusom uzdasi zaplove
Tamo gde vreme stoji i samo vetrovi strasti huje
Gde miris palmi more donosi i zalazak sunca se cuje
Povescu te na zvezdu najsjaniju u nama
Kada u nenoj svetlosti nestane trag za nama
Tamo gde se nemiri hrane rosom uzdrhtalih tela
Gde su cula strascu opijena u igrama leptira bela
Povescu te kada mi osetis dusu u svojoj dusi
Kada se i poslednji oblak koji nas razdvaja srusi
nepoznat autor
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Jun 2006 21:36
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
Sta ja tu mogu
Bilo je tih ljudi u tvome zivotu
A ruka koja ih je kao muva oterala
Verovatno nije mogla da postedi i mene
Obecao sam
Proslost ostace u dnu usta
Kao bombona koja treba da se topi lagano
Obecao sam
O proslosti ni rec vise
Ali da li se mora govoriti o zivotinji koja te nagriza u snu
A zato sto te nagriza cujes li njen kljun kako udara po mome srcu
Da li je potrebno govoriti o ljudima koji su u tvojim snovima
Da bi bili tu da mene nagrizaju u tvome zivotu
Ti ljudi iz tvojih snova ti stranci
Oterao sam od sebe sve sto nije tvoj dah tvoj odisak
Izdao sam nebo od pre tebe prolece od pre tebe svoju radost i svoje muke
Izdao sam za tebe sve sto je bilo zanos vetar zena
Postao sam za tebe pravo cudoviste neverstva
Napustio sam svoju proslost kao sto se menja vera
Ti mozes potpuno mirno da jedes za tim stolom
Nema ni traga ni od case ni od vina
Gledaj kako sam ispraznjen zaboravom
Ja nista vise ne znam o sebi
Moj pakao je tvoj pakao
Nema obelezja na meni da smo stigmati
Tvoje patnje
Noz me je zarezao duboko
Ja sam uboden
Onamo gde si ti patila
Sve moje secanje je samo zlo koje ti jedino osecas
Sve moje secanje od tebe jedine krvavi
Ono je izubijano na tvojim kolenima
Tamo je sva moja rana i njeni zarezi
Kamicak svaki u tvojoj cipeli
Siroto tvoje rame slomljeno
Oci tvoje odjednom olovom iskrenute na putanju noci
Veceras razapet na krst u hiljadu devetsto trideset osme
I vise nego u tvoje telo noz usao u tvoju dusu
Krivdom koju ti nekaznjeni dzelati ucinise recima
I sto jos koji put cine a ja ih ne mogu spreciti
Jedna recenica dobacena ti je u prolazu
Tebi pismo na posti baceno
I to lako ubistvo preko telefona
O ljubavi moja u kojoj sam ja bez odbrane
O za jednu sitnicu moja je ljubav tako brzo ranjena
Kao neko detinjstvo
To se dogadja i to ostavlja
Dugu brazdu duz mojih ruku
Dugu brazdu duz mojih nerava
I ukus za ubistvo pojavljuje se u mojim ustima
Samo zbog jedne naopake reci
Ne prelazim ni preko cega sto te je dodirnulo
Tesko vama ako zbog vas place
Misao za ubistvo osvaja me naglo
Za ono sto drugi tebi cine
Osvaja moj stomak moje grlo moje ruke
Kao tajfun
Moje besnilo i moju vatru krv moju
Kao talasi su bili
Drugi ljudi ljubavi moja snena
Nisu te voleli do noza i rana
Do prskanja ocnih mrena
Do gubljena svesti za svetlost dana
Da tako je to i vise reci necu
Zadrzacu taj gnev iza svojih zuba
Zvakacu proslost ko svoju svirepu srecu
Tu gorcinu i taj bes iza usnenog ruba
Bledog i crvenog kad tako mi je dano
Ko bombonu sto treba da se istopi lagano
Louis Aragon
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Jun 2006 21:56
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2005
- Poruke: 400
- Gde živiš: Zemun
|
Ako kažemo,
rekli smo što nismo hteli reći!
Ako ćutimo, nismo ništa rekli,
ali smo mnogo prećutali...
Svaka reč znači ono
što znači njeno ćutanje...
(Miljkovic)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Jun 2006 19:03
|
offline
- Pridružio: 17 Okt 2005
- Poruke: 334
|
"...Dan uz tebe, posut je ruzama,
ushicenjima, ljepotom ljubavi,
treptaju duse, tvojim dodirima,
blazenstvu, tihoj sreci, koja nosi me u visine,
uljuljkujuci me u zagrljaju tvome,
misao je tako vesela, ispunjena tobom,
trenutak uz tebe traje satima,
njeznosti, dodire, upucujem tebi mislima...
kako samo ceznem dotaci te sada..."
(...cik pogodite KO JE?)
Dopuna: 18 Jun 2006 19:53
"...Snevah te, pa se prenuh
iz prvih slatkih sanja
kad vetri disu lako
sred zvezdanog treptanja;
snevah te pa se prenuh,
i ko dobrih krila,
doleteh - ne znam kako -
pod prozor tebi, mila!
Zrak se ne leluja
vrh tihe tamne reke, -
miris campak- cveta
nesta ko sanje neke;
na srcu slavuja
poj izdahnu lako, -
o, ljubavi moja,
i ja cu na tvom tako!
Pridigni mi telo!
Nestajem! ginem! mrem!
Zgrij blede usne moje
ljubavnim poljupcem!
Ledno mi bledo celo,
srce mi bije glasno, -
o, privi ga na svoje,
da tu prepukne strasno! "
(...Hmmm...jos ste tu? )
Dopuna: 18 Jun 2006 19:56
"...Voljena moja, nasim otkucajima tece ljubav
kao sto i njenim skladnim bicem tecemo mi
i svaka pomisao na odustajanje ili popustanje,
bila bi neprimjerena nasim skromnim nadanjima.
Zato smo zasluzeno dio njene njezne milosti.
Svaki puta kad se zagrlimo zanosnim osmjehom
nase obraze kupaju kapi njenih zrelih poljubaca
i povezani slatkom potrebom uzajamnog disanja
postajemo trenutak u njenom vječnom osjecaju.
Voljena moja, usli smo u dragocjeno trajanje.
U nama su godine i tragovi bezbrojnih sjecanja,
ali na nasoj kozi mladost povremeno jos zamirise,
a u obrisima cekanja zlatni su dodiri sto dolaze
i s njima ce nasa strepnja za sva vremena nestati.
Ljubav je u nama, voljena moja, i mi smo u njoj.
Sa zadovoljstvom smo obukli njene tople boje
i tijela dostojanstveno prepustamo pocetku jeseni,
jer nikada nismo ovako bezbrizno i mirno disali,
kao sada kako nas je zauvijek u sebe primila.
Nasa ljubav, voljena moja, nasa predivna ljubav..."
Dopuna: 18 Jun 2006 19:59
"...Savet o ljubavi
Zatvori oèi i usni san
san u kome su ti data krila
i neka samo za tebe, veèno traje dan
da bi imala vremena da pronadeš bolje
bolje od ljubavi
Kreni odmah i obiði svet
okusi sve njegove radosti
i neka se ne desi ni jedan pokret
koji bi te uznemirio u potrazi
za neèim boljim, boljim od ljubavi
Udahni duboko i zatim poleti
pretraži celu sopstvenu maštu
ni tad da ti smeta niko neæe smeti
dobiæeš mir da bi u sebi mogla
da naðeš bolje, bolje od ljubavi
Ali zašto se trudiš kad istinu znaš
da svemu što vredi na svetu ovom
jedan sastojak dodati moraš
da bi bilo zaista dobro
To je ljubav, ljubav naravno...'
Dopuna: 18 Jun 2006 20:00
MiLa---Da - Volim TE... Pa sta ?
Dopuna: 18 Jun 2006 20:03
"..
PISEM TI LJUBAV
Pisem ti ljubav a ti se smejes
kazes cudan si i to je sala,
da ima neko poput mene
do sada sigurno nisi znala
Da voli zato prosto sto voli
bez zadnje namere i loseg gesta,
kome ne treba nikakav razlog
da bi u srcu nasao mesta
Za usne ruze slomljene case
oci grudi i morske stene,
mada najvise ima mesta
za najlepsa stopala voljene zene
Kome je lepo sve na svetu
iIako nikada nije mazen,
valjda zato i ume da vidi
lepotu cveta I kada je zgazen..
Sta si moje ti?
Pakao i raj,
pocetak i kraj
eto to si moje ti!
I moje sunce i moje jutro
mesto gde pocinju moji sni.
Neznost i grubost
razum i ludost
sto na meni ostavlja trag.
I sreca sto mi na vrata kuca
ali mi ne prelazi prag.
Ponor i vir
rat i mir
koji mojom dusom hara
i lomaca jednog unistenja.
Pepela nastalog bez vatre i plama.
Jutro i noc
slabost i moc
koje sam vremenom stekla.
I vatra moja usred zime
koja me do bola opekla.
Radost i jad
i nekad i sad
koje stoji na nogama od stakla
i zaborav moj koji ce doci
kada se smeh zacuje iz pakla..."
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jun 2006 22:12
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2005
- Poruke: 400
- Gde živiš: Zemun
|
...Ocima sadasnjosti, gledas li proslost?
Da li srce tvoje ljubi,
Nesto, vec, davno izgubljeno...?
|
|
|
|
|
|
