|
Poslao: 27 Maj 2004 15:57
|
offline
- Pridružio: 05 Maj 2004
- Poruke: 126
- Gde živiš: Toronto
|
Njegova najljepsa pjesma:
UZALUD JE BUDIM
Budim je zbog sunca koje
objasnjava sebe biljkama
Zbog neba razapetog izmedju prstiju
Budim je zbog reci koje peku grlo
Volim je usima treba ici
do kraja sveta i naci rosu na travi
Budim je zbog dalekih stvari
koje lice na ove ovde
Zbog ljudi koji bez cela
i imena prolaze ulicom
Zbog anonimnih reci trgova budim je
Zbog manufakturnih pejzaza javnih parkova Budim je zbog ove nase planete koja ce mozda Biti mina u raskrvavljenom nebu
Zbog osmeha u kamenu drugova
zaspalih izmedju dve bitke
Kada nebo nije bilo vise
veliki kavez za ptice nego aerodrom
Moja ljubav puna drugih je deo zore
Budim je zbog zore zbog ljubavi
zbog sebe zbog drugih
Budim je mada je to uzaludnije
negoli dozivati pticu zauvek sletelu
Sigurno je rekla: neka me trazi
i vidi da me nema
Ta zena sa rukama deteta koju volim
To dete zaspalo ne obrisavsi suze koje budim Uzalud uzalud uzalud uzalud Je budim
Jer ce se probuditi drukcija i nova
Uzalud je budim Jer njena usta
nece moci da joj kazu Uzalud je budim
Ti znas voda protice ali ne kaze nista
Uzalud je budim
Treba obecati izgubljenom imenu
necije lice u pesku
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2004 15:58
|
offline
- Pridružio: 05 Maj 2004
- Poruke: 126
- Gde živiš: Toronto
|
PROPOVEDANJE LJUBAVI
Nema mene al ima ljubavi moje;
Vidim je u suncu i zemlji
gde nam trunu kosti.
Dovrsava se dan u njenoj zahvalnosti
Slicno muzici slicno praznini, spokojem.
Ona ce sacuvati namere moje i tvoje
I vaskrsnuce mrtve rodjendane po milosti,
U podnozju vetra nemerljiva sen oholosti
Nestace u pepelu onih sto vise ne postoje.
U pusto srce u mrtvo vreme me zovi,
Minula ceznjo, da se svet ponovi.
Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um,
Pa mi je prazan dan koji jos dosao nije,
Ko granu koja se izduzuje u uzaludan sum
Neka me vetar nedostojnog obavije
KRAJ PUTOVANJA
O sve sto prodje vecnost jedna biva.
Sen koja bese drvo, traje.
Budi Ispod svoga imena koje budi
Ruka sa cvetovima krv sto sebe okova.
Zavrsice se putovanje ostace tiha brda,
Siva praznina vetar koji bludi,
Mesto koje nema mesta u zelji al nudi
Zlo da nas spase i istinu otkriva.
To cemu se molite je
Zalosni Slavuj.
Ljubav nikad nije zavrsena.
Cega ima ljudskog u patnji?
O cuj Dan odjekuje.
Nepokretne zvezde stoje.
Prazne ruke prazno srce pusta sena
I nema mene al ima ljubavi moje.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2004 21:21
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
'uzalud je budim' sam ja postovao u posebnom topicu, samo sto sam malo drugacije rasporedio strofe, da bi izgledalo lepse...
tu pesmu bi trebalo izdvojiti... definitivno...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Maj 2005 23:26
|
offline
- Pridružio: 28 Apr 2005
- Poruke: 55
- Gde živiš: bg
|
Jessica znanja ni iz jedne oblasti se ne mogu lako sticati npr. kada ti kazes da je on pesnik intelektualac i dalje..... onda valja citirati Jovana Deretica. . Ako vec hoces da pozitivisticki pristupas onda uzmi Radovana Popovica,prosveta je izdala njegovu knjigu o Brankovom zivotu. Ako te zanima podrobnija analiza tu ti je Petar Dzadzic a u njegovoj knjizi imas na kraju imas valjanu literaturu o ovom pesniku koji je dolazio kod mene u kucu i odlazio u kafane. Voleo je Presernevu klet,to je kod trga Nikole Pasica. Ako hoces imam neke skenirane slike koje su nastale pred kraj njegovog zivota,slike su nastale u mom stanu.Bio je pijan kao i obicno dosao je iz kafane sav u modricama jer se po obicaju potukao. Ma ako vas zanimaju svi detalji njegovog zivota(mada ja to ne volim pesnika gledamo kroz pesme a ne kroz zivot) obratite mi se
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Maj 2005 00:53
|
offline
- Pridružio: 19 Sep 2004
- Poruke: 443
- Gde živiš: tu i tamo...
|
Vau... samo ne vidim sta je sporno u njenom postu... Morala je da citira Jovana Deretica, Dzadzica... Zbog cega? Jer si ti upucen u ono sto su pisali, pricali? Dobro, ako je to sve bilo postovano da bi neko ostao impresioniran onda ok, ostali smo bez daha!!!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Maj 2005 01:32
|
offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
Pohvala vatri
I
Ona nema nikoga
osim sunca i mene
II
Ona se ukazuje lutalici
ukazuje se lukavom
ukazuje se zaljubljenom
Nishta nije izgubljeno u vatri
samo je sazheto
III
Na krajevima vatre
predmeti koji ne svetle
niti se nechim drugim odlikuju
traju u tudjem vremenu
Ptica koja sama chini jato
iz nje izlecce
Uzmite shaku svezheg pepela
ili bilo chega shto je proshlo
i videccete da je to jos uvek vatra
ili da to mozhe biti
Dopuna: 04 Maj 2005 2:28
Malo je imena ispisanih na vodi.
Svi puze il' lete, al' malo ko brodi
Gordijim morem opasnoj slobodi.
Dan je u sebi noc, a sunce pali.
Dopuna: 04 Maj 2005 2:32
More pre nego usnim
Svet nestaje polako. Zagledani svi su
u zazhljivo vreme na zidu: o hajdemo!
Granice u kojima zhivimo nisu
granice u kojima umiremo.
Opora noci mrtva tela,
mrtvo je srce al' ostaju dubine.
Nocas bi voda samu sebe htela
da ispije do dna i da otpochine.
Putuj dok jos ima sveta i saznanja:
bices lep od prashine, spoznaces prah i sjaj.
Oslepi svojim korachajuci putem, al znaj:
lazhno je sunce, istina je njegova putanja.
Nek trgovci vremenom plove sa voskom u ushima,
ti smelo slushaj kako pevaju pustinje,
dok kleche bele zvezde pred zatvorenim
morem i ima
u tebi snage koja te raspinje.
Praznino, kako su zvezde male!
Tvoj san bez tela, bez noci noc,
pridev je chistog sunca pun pohvale.
To shto te vidim je l' moja il' tvoja moc?
Prozirna ogrado koju sjaj savlada,
pusta providnosti koje me strah hvata,
tvoj cvet je jedini zvezda iznad grada,
tvoja uzaludnost od chistoga zlata!
Svet nestaje polako, tuzhni svet.
Ko ce nashe srce i kosti da sahrani
tamo gde ne dopire pamcenje, pokret
gde nas ne umnozhava i ne ponavljaju dani!
Ishchupajte mi jezik i stavite cvet:
pochinje lutanje kroz svetlost. Rechi zaustavi!
Sutra ce sigurno i kukavice mocci
ono shto danas mogu samo hrabri i pravi
koji su u prostoru izmedju nas i noci
nashli divne razloge drugachije ljubavi.
Svet nestaje. A mi verujemo svom zhestinom
u misao koju jos ne misli niko,
u prazno mesto, u penu kada s prazninom
pomesha se more i oglasi rikom.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Maj 2005 02:06
|
offline
- ][v][ A T R I X™
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Apr 2005
- Poruke: 3686
- Gde živiš: The Circle
|
SAnja ::Meni je on mnogo mracan, nekako kad god vidim njegovo ime se ubedacim bez obzira na raspolozenje, a jos kad procitam neku pesmu... uf.... budi setu i tugu u meni....
upravo je u tome njegova car.. barem meni,.... i ja sam mracan... a neke pesme koje sam pisao neki su mi rekli da bas lice na Miljkovica 
Kurt Cobain 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Maj 2005 11:54
|
offline
- Pridružio: 28 Apr 2005
- Poruke: 55
- Gde živiš: bg
|
Dobro u pravu si mozda nije morala,ja sam malo daleko otisao,to mi je profesionalna deformacija. Da je bilo vecih celina onda bi trebalo da navede,a ja sam navikao na taj sinteticki postupak citata i bode mi oci kada se neko koristi tudjim mislima.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Maj 2005 13:09
|
offline
- Pridružio: 19 Sep 2004
- Poruke: 443
- Gde živiš: tu i tamo...
|
Postoje znaci navoda ispred i iza teksta, tako da ne verujem da joj je bila namera da se kiti tudjim perjem, a i nije zvucalo pretenciozno u smislu: E to ja mislim o Miljkovicu... U redu je to gledanje sa profesionalne strane, ali mislim da bi to trebalo prebaciti na temu OBRAZOVANJE (kao i versifikaciju o kojoj si zeleo da raspravljas), da ne bi odavde "oterali" ljude koji postuju svoje pesme opterecujuci ih metrikom, oblicima rime ili necim trecim... Ako gresim izvinjavam se unapred...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Maj 2005 00:59
|
offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
Zemlja i vatra
Dubina je sama svoj neprijatelj
Moje ochi bez mene lepshu zoru vide
Dobroveche sa zvezdom u srcu
Dobardan sa suncem u ruci
Sve shto leti uvecava prazninu
To znachi daleko od sebe voditi zhivot pun opasnosti
U vatri bez dima u pesmi bez rechi
Izgubiti znanje chast i snagu
Tako cemo bez gorchine lepshe ljubiti zemlju
I shumu koja se ne usudjuje celu
Noci iza leda cvet sasvim logichan:
Budnima trn, usnulima ruzha
Nek svako bude nasamo sa svojom srecom
Eno munje visoko iznad dosade i nade
Izmedju blata i vatre mi smo za vatru
Pozdravljam te nepotkupljiva zoro sveta
--------------------------------------------------
Budan ja kradem ono shto oni sanjaju.
--------------------------------------------------
Feniks
Da l' varkom charash po mom chelu
O ti u meni odsutnost mene
Mogucnost krila u mome telu
I neke svetlosti zaledjene
I neke svetlosti zaledjene
Jesi li mozhda java pozna
Kada se kasno ostvaruje
Obecanje cvetova za porozna
Vremena kojim sjaj putuje
Vremena kojim sjaj putuje
Cvet si shto zhivi u mrtvom telu
A ne zna ime dogadjaju
Koji rascveta ruzhu belu
Za potonuli plamen u maju
Za potonuli plamen u maju
Sjaj koji sebe ne upozna
Gorkim stvarima blagost vrati
Da l' ce ta svetlost ikad sjati
Da l' ce ta svetlost ikad sjati
Da l' varkom charash po mom chelu
Ili si mozhda java pozna
Cvet shto zhivi u mrtvom telu
Sjaj koji sebe ne upozna
Sjaj koji sebe ne upozna
--------------------------------------------------
Kritika metafore
Dve rechi tek da se kazhu dodirnu se
I ispare u nepoznato znachenje
Koje s njima nikakve veze nema
Jer u glavi postoji jedna jedina rech
A pesma se pishe samo zato
Da ta rech ne bi morala da se kazhe
Tako rechi jedna drugu uche
Tako rechi jedna drugu izmishljaju
Tako rechi jedna drugu na zlo navode
I pesma je niz oslepljenih rechi
Ali je ljubav njihova sasvim ochigledna
One zhive na rachun tvoje komotnosti
Sve su lepshe shto si nemocniji
A kad iscrpes sve svoje snage kad umres
Ljudi kazhu: bogamu kakve je taj pesme pisao
I niko ne sumnja u rech koju nisi rekao
|
|
|
|
|
|
