|
Poslao: 22 Jun 2005 15:01
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
bila je par puta, vidi sa Search...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 24 Jun 2005 05:46
|
offline
- Jasmina
- Undiscovered Soul
- Pridružio: 16 Apr 2005
- Poruke: 2908
|
Samo jedna informacija od mene.Dana 24,juna je DAN MIKE ANTICA,tj,MEMORIJAL koji se odrzava u Mikinom rodnom mestu,MOkrinu,inace selu nadomak Kikinde,severni banat.Ko moze i zeli da dodje,ovaj memorijal je otvoren za sve goste.
http://www.dnevnik.rs/modules.php?name=News&file=print&sid=441
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/06/23/srpski/K00062204.shtm 
Dopuna: 24 Jun 2005 6:46
ODLUKA
Život je sve nešto iz početka.
Juče i prekjuče sutra ne vrede.
Nema na svetu dva ista petka,
dve iste nedelje,
dve iste srede.
Pa čemu onda razočaranja?
Ako je jedna ljubav - ćorak,
Odmah se drukčije i lepše sanja.
I kad si najviše tužan i gorak
nekih se novih očiju setiš
i shvatis da letiš… divnije letiš.
Ko je to video da dečak pati?
Da kunja kmezav i da plače?
Svaki put moraš iznova znati
da voliš bolje, da voliš jače.
Ne da se vadiš.
Ne da se tešiš.
Već da se istinski do neba smešiš.
Nema na svetu dve iste srede,
dva ista utorka,
dva ista petka.
Sve nove ljubavi drukčije vrede.
Živi se svaki put iz početka.
Živi se da se nikad ne pada.
Da budeš snažniji posle oluje.
I da se u tvom srcu već sada
Stotinu zlatnih zvezda unapred čuje.
Jos nesto od Mike ,decija pesma vredna svim generacijama...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Jun 2005 16:38
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
"pogledaj kako tresnja u tvome vrtu
iznova cveta svakog proleca..."
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Jul 2005 23:30
|
offline
- Pridružio: 17 Apr 2005
- Poruke: 157
- Gde živiš: ... beyond the rainbow...
|
XX
Nije to nikakva bajka.
Neka bezazleni zato zapuše svoje uši i ćute.
Zavoleli smo se, ponešto pseći i svetački.
Zakovali se jedno u drugo klanfama zuba.
Imala je u oku električnu centralu,
a ja neke bandere sasvim crvene i žute.
Ispričali smo ramenima i rukama nešto
što u prevodu na disanje znači: Ljubav...
I detinjstvo je te noći otišlo iz njenih cipela.
Mahalo je šarenim kockama.
Knjigama punim slika, igračkama i snovima.
Otišli su konvejeri mašnica
i odleteli listići presovanog staniola.
Svet je najednom postao viši
za jednu neznatnu zvezdu, tamo negde nad glavama,
nad krošnjama i krovovima...
I samo malo dublji
za krišku naprslog bola.
Dopuna: 02 Jul 2005 0:57
... Ljubav je najgolubija samo u onim kricima koji se poklone prvima...
Za ljubitelje....
Od Izgubljene u prostoru i vremenu.....
Dopuna: 04 Jul 2005 0:30
Može li mi neko reći gde mogu naći sve što ste pisali od Antića, da ne bih ponavljala stihove...?
Unapred, hvala....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Jul 2005 23:46
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
idi na Search pa trazi Antić i Antic
ova XX me ostavila bez teksta...
"imala je u oku elektricnu centralu"........
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Jul 2005 23:53
|
offline
- Pridružio: 17 Apr 2005
- Poruke: 157
- Gde živiš: ... beyond the rainbow...
|
Pa, Antić....
Šta drugo da kažem... 
Dopuna: 05 Jul 2005 0:53
Kad ti izgovaram ime
usta su mi puna krzna, i tamjana,
i cveća, i mesa...
U očima mi grme grčevi svetlosti...
U temenu se protežu tek vaskrsnuti grobovi grbavi.
Kad ti izgovaram ime
sav sam popljuvan, i čist,
i mek, i grešan, i besan...
Sav sam pijan od detinjastog plača
tvoje nezatrudnele karlice.
I polumrtav od ljubavi!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Jul 2005 23:32
|
offline
- Jasmina
- Undiscovered Soul
- Pridružio: 16 Apr 2005
- Poruke: 2908
|
Autobiografija
U obicnom sam sebe uhvatio,
pa nikad nisam to sakrivao.
Bar sam posteno kiriju platio
na ovom svetu sto sam ziveo.
Mozda sam nekome jad iscelio
i nekom u zenice sjaj namamio.
I u komsiluk zvezde doselio.
U prozor svitanja uramio.
Ako mi zivot krila skrati
i sneg u oko pocne da veje,
znam, bar se necu pokajati
sto sam umeo da se smejem.
Prorocanstvo
Ne osecati hladnocu,
ni munje koje grme
i s vriskom paraju nebo.
Nasmejan, otici mirno.
Pretociti se u vodu,
u vazduh,
u zemlju,
u sume,
ovakve jedne noci
pod maglom neprozirnom.
I onda:
ziveti prostran.
Biti do kraja sveta
sve sto se doseci moze.
Nikada ne ostati mali.
Biti miris i boja,
biti tisina u vetru,
i biti okean zvezda
sto se u vecnost pali.
Rodjendan
1.
Zasto mi nemamo iskustva? Zato sto zivot shva-
tamo kao vatromet. Svakog se jutra ponovo
kristalno radjamo i zivimo do veceri po jedan
ljudski vek.
Onda, u zoru, zapocinjemo novo stolece.
U sumrak, opet, umorno umacemo glavu u nov
san o nekom sasvim drukcijem trajanju, koje
ce poceti ujutro, iz pocetka.
"Svakog dana ponesi korpu zemlje na isto mes-
to i sazidaces planinu" - kaze Konfucije.
2.
Ko stvara, a ne pocne iz temelja, nikad nece
ni ugledati krov. Ko voli, a zablene se u sebe
u ogledalu, kao da nikad nije ni progledao.
Ko zivi, a ne rodi se mnogo puta na ovoj zem-
lji, kao da nikad nije ni postojao. "Ne primaj
svet onakav kakav dobijes, niti ga ostavljaj
takvim" kaze dobri stari Tin Ujevic.
Sacuvaj i jedan list sa Davidovim psalmom:
"Jer hiljade su godina pred tvojim ochima
kao jedan jedini dan."
Veruj mi, sve ih mozes proziveti od sumraka
do svitanja. I kao sto je leptiru rodjendan
tvoje: ujutro, a starost tvoje: uvece, bas tak-
vi neka budu i tvoji mnogobrojni zivoti, a ne
jednoliki u nedogled, kao vekovna trapavost
jedne sekvoje ili kornjace.
3.
Ne veruj ako ti kazu da svaki tvoj trenutak nije
herojsko doba. Ne veruj ako ti kazu da svaki
tvoj trenutak nije ni cudesan, ni pravi.
Svaki je trenutak istina, samo sto poneki ima
laznog coveka.
Moras da smognes snage i sebi otvoreno obecas
da ces ostati tragac za vecnoscu u sebi, a ne
za sobom u vecnosti.
To je jedini sat koji sam uspeo da ti kupim od
ustedjevine ove neznosti, sine moj.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Avg 2005 01:05
|
offline
- Pridružio: 17 Apr 2005
- Poruke: 157
- Gde živiš: ... beyond the rainbow...
|
X
A kad me budu proneli
nagriženog bakterijama zanosa,
trulog od virusa poverenja i verovanja
u ono što mi je život dao,
i besnog kao pseto
zbog svega što mi život nije dao,
- Svi kilometar od groba!
Šta ima nada mnom da bleji stado ganutih prijatelja?!
Pripisaće mi, znam, mnogo toga,
a zaboraviće da kažu da sam pao
u zatišju velike bitke za rskavicu budućnosti
od nekog zalutalog metka
nesvakidašnjih želja.
Dopuna: 10 Avg 2005 0:34
XXVI
Imao sam nekoliko želja
opasnih kao oksigenske boce.
Zavisilo je samo od nerava,
samo od nerava,
da li ću ih zavrnuti na vreme
ili ću namerno malo kasniti.
A to, što sam pretio javno da na kraju
nameravam da održim proces
na kojem ću sebe objasniti
valjda ne uzimate za ozbiljno?
Kako sebe objasniti?
Imao sam tih nekoliko želja
i zbog njih ko zna šta izgubio.
Naravno, zbog takvih stvari ne treba
sebi plakati tajno u rukav.
Nisam ja postao smeće.
Lupao sam se od zanosa do zanosa.
Pa šta?
Bar sam se do krvi naljubio,
praveći se da ne vidim
kako mi drugi razvlači
moje jedino životno preduzeće.
Dopuna: 19 Avg 2005 2:05
XLVIII
ONDA,
PRONAĐEM VRATA
GDE SAM GODINE, GDE SAM HILJADE GODINA ČAMIO.....
GLE ZBILJA! - VRATA!
TETURAM SE
I NE ZANM GDE MI PRESTAJE POSTELJA,
A GDE POČINJE KOŽA.....
ONDA,
SAMO SAM JOŠ DUGO, DUGO,
JEDAN POTPUNO OTRCAN,
POTPUNO ZASPAO GOBLEN
KOJI JE NEKO, RASEJAN,
GREŠKOM URAMIO
U TUPA SEČIVA NOŽA.......
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Okt 2005 14:01
|
offline
- Pridružio: 25 Maj 2004
- Poruke: 82
- Gde živiš: Germany
|
... moram se pridruziti
POSLE LJUBAVI
Oprastamo se,
oprastamo se i strasno dugim nogama
odlazimo u svet.
Ti u svoju mladost
onuda iza fabrika,
iza pristanista
i mosta,
niz raskrsca koja se razilaze kao posvadjani ljudi.
Ja u svoju mladost
onuda uz prugu,
gdje trava ima okus vode,
peska
i sunca.
Nikad vise necemo sedeti u istoj klupi
ni jedno od drugog prepisivati zadatke,
ni deliti uzinu na odmoru.
Nikada se vise necu smejati tvojim olinjalim lutkama
ni ti mom neukrocenom zvrku na temenu
za koji su me vecito cupkali
oni sto sede iza nas.
Nije ovo vise zavrsena samo jedna skolska godina.
Kazu:
gotovo je detinjstvo.
Jedno veliko detinjstvo danas je gotovo.
Kazu,
i svi su zajedno radosni
i kotrljaju se niz stepenice kao saka prosutih klikera,
i svi su smesni od zadovoljstva
kao plastelinske figure,
i svi su sareni i cudni
kao grad za vreme velikih praznika.
SAMO JA ZNAM:
NIKADA VISE,
NIKADA VISE ,
NECEMO SE UHVATITI ZA RUKE
NI HODATI OD UGLA DO UGLA
I POKUSAVATI UZALUD DA SE SETIMO DOK CUTIMO
NECEGA VRLO VAZNOG,
NECEGA TOLIKO OGROMNO VAZNOG
CEGA SE RAZDVOJENI NIKADA VISE NECEMO MOCI SETITI.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Okt 2005 14:57
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
Zaboravi da negde na svetu postoje tvoji muzevi,
i moje zene, i postelje u kojima su snovi - zanat.
Danas ce drumovi biti za mene i tebe pruzeni
daleko negde u nepovrat.
Mozda smo nas dvoje rodjeni zato da tuda odemo,
da ti milujem kosu i budem nezan prvi,
pa posle da jedno drugome malo lepoga prodamo
za jevtin honorar ljubavi i skroman baksis krvi.
Nikad zbog tebe necu ici da trazim rum,
ni da napisem najbolju pesmu kraj case.
Ne placi za mnom kad se vratis niz drum.
Ne masi ... ni ja necu da masem ....
Miroslav Antic
|
|
|
|
|
|
