|
Poslao: 02 Mar 2006 00:42
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
MREZA
I
Vredi li se upustati u tumacenja stvari
kojima nismo u stanju da sagledamo obim?
Milijarde su godina potrebne da se vratimo
u dubine strpljenja.
Jer ogromna je starost
tog svojevrsnog cuda
koje se zove: nas dvoje.
U tami prastare proslosti,
bas kao i sad,
ovako,
spusti mi polako glavu
na neko bivse rame,
i zagledaj se pazljivo
u plave barice neba.
Da se ti nisi rodila,
neko bi morao biti voljen na ovom mestu.
Da se ja nisam rodio,
neko bi umesto mene bio tu da te voli.
Drugi bi primili poruku
i drugi bi produzili
to sto se zove beskrajno.
Veruj mi,
prva ljubavi,
nemoguce je voleti prvi put
u ovoj vecnosti.
XIX
Vredi li se upustati u tumacenja stvari
kojima nismo u stanju da sagledamo obim?
Milijarde su godina potrebne da se popnemo
uz okomitu buducnost
do nekih kristalnih vrhova
nacinjenih od zelja.
Jer ogromno je obnavljanje
tog svojevrsnog cuda
koje se zove: nas dvoje.
U izmaglici dalekog,
bas kao i sad,
ovako,
spusti mi polako glavu
na neko sutrasnje rame
i zagledaj se pazljivo
u plave barice neba.
Ako se ti ne pojavis,
neko ce umesto tebe cekati tamo
da primi
i da prenese poruku.
Ako se ja ne pojavim,
neko ce drugi produziti
to sto se zove beskrajno.
Veruj mi,
poslednja ljubavi,
nemoguce je voleti poslednji put
u vecnosti.
Dopuna: 02 Mar 2006 0:42
Volim te kao svezi beli zalogaj
seljackog znoja
i truda
i dana jesenjih na crnoj popucaloj ravnici.
Proci ce proljece
kao san razbarusen
i cudan sto lici crvenoj ptici.
Doletece i odleteti danas sva cvetanja.
Bicemo i meki i okoreli,
i u radost i u setu cemo zaroniti.
Izgazicu tvrdim usnama tvoja ramena detinja,
a zvezde ce zvoniti ... zvoniti ...
Ima u nama prostranstvo za koje ne znamo.
Izgubicemo se u njemu i opet dohvatiti.
Ima u nama srce,
u krpe smeha i placa vezano.
Kako cemo se iz sebe vratiti?
Proci ce proleca ...
Ona nose trave i cvrkutanja.
Ona nose mir od kog se ruke jeze.
Mir. Samo malo mira, malo kisa, saputanja,
tamo gde se nebo za njive zakiva i veze.
Mir radi buducih nemira,
radi ludovanja,
na uzglavlju od tvojih toplih detinjih saka,
pa da dugo zvezdama masem i odzvanjam
prepun kikota i cvetnih naramaka.
Volim te. Eto.
A nebo je u prolece plavo
kao nesto cega se nikad setiti necu.
Nista ...
Samo crvene ptice nad glavom
uzlecu.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 18 Mar 2006 03:18
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2005
- Poruke: 400
- Gde živiš: Zemun
|
DRUGARSKA PESMA
Ništa ti ne razumeš,
moj najrođeniji blesane,
uobraženi prinče
što te je život razmazio.
Da znaš kolike sam noći
uznemirene i besane
drhtao kraj tvog uzglavlja,
pokrivao te i pazio.
Ti si za mene još uvek
parče tek rođenog mesa:
onaj musavko što vrišti
i celu kuću potresa.
Ja sam te, lepoto moja,
naučio da hodaš.
Svima sam plaćao piće
kad su ti zubi nikli.
Ja sam ti dao život.
Nije te donela roda.
A sad smo se, odjednom,
jedan od drugog odvikli,
kao da sve što kažem
zaista ne razumeš
i kao da sve što umem
ti tri puta bolje umeš.
U redu, pametna glavo.
Ja sam te ljuljao, kupao,
ponosio se tobom,
nemušte reči sricao,
i dosta svoje mladosti
zbog tebe sam polupao
i kad je u svet trebalo
nisam se zbog tebe micao,
nego sam sav osedeo,
moj naduvenko mili,
da bi tvoj život vredeo
i dani valjani bili.
Danas, kad rodjendan slaviš,
sve ću svečane torte
pobacati kroz prozor
na užas rodbine cele.
Ti znaš: ja sam tvoj otac.
Mi smo od takve sorte
što ne sme da zadrhti
kad odapinje strele.
Možda još nije kasno.
Jednom se mora reći:
i drugarski i tužno
i grubo i srneći.
Propustio sam godine,
ispustio te iz ruku.
Sve tvoje slabe ocene
moljakanjem sam rešio.
Večito sam se svadjao
kad te drugi istuku.
Bio si moje mezimče
i tu sam najteže pogrešio.
Četrnaest ti je godina
i zar te stvarno ne vređa
da stalno za tebe podmećem
i dušu i glavu i leđa?
Hoću da jasno kažeš
kad misliš da budeš muškarac.
Zar treba i sutra da rešavam
sve što ti odraslom fali?
"Tata, škripi u braku...
na poslu...daj za dzeparac..."
A ja ti i dalje pomažem
jer te volim i žalim.
Ne čestitam ti rođendan.
Mi smo se uzalud borili
i stvarali smo čuda,
a ništa nismo stvorili.
I evo, danas ti dajem
reč roditeljsku i mušku:
ako ne postaneš čovek
na ovoj, tek započetoj
čarobnoj stazi života
- moram ti razbiti njušku.
Makar oženjen bio,
makar u trideset petoj.
Nikad te tukao nisam.
To za dečake nije.
Al sutra, odrasli prinče,
videćeš kako se bije.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Apr 2006 21:20
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
1.
Ovako sam to cuo. Valjda od Parandovskog.
Taj Poljak divno poznaje sve nase nedoumice.
"Ne misli gotovim mislima i ne osecaj gotovim
osecanjima."
Ima i takvih, koji nisu ni pokusali da budu vidjeni na raznim mestima u jednom istom trenutku,
onako kako mi to umemo. Niti da budu nevidljivi, shvatas li?
Zamisli takav svet.
Oni ne uce ljubav na sebi, vec na drugima.
Oni govore misao, a retko misle govor.
Caraju vatre tudjim rukama i svecom traze sunce. Mrezama vade vodu.
I ne postuju pitanja koja sebi jos nikad nisu
postavili.
2.
Umesto da se potrude da razumeju i nerazumljivo,
da vide i nevidljivo i cuju i ono sto je
nemo,
da prolaze kroz zidove kao kroz godisnja doba,
kao kroz blizu i daleko, onako kako mi to
umemo,
umesto da izvade crtez iz knjige, da ga stave
u dlan i odvedu u setnju, ili da nacrtaju na
ruci sat i da to bude tacno vreme njihovoga
zivota,
evo sta oni rade:
cim pocne novi dan trce da kupe novine i traze u njima horoskop. Traze da vide sudbinu.
Veruju prorocanstvu znaka u kojem su
rodjeni.
A odrasli su, uglavnom, odacu ti i to, rodjeni samo jednom i samo jedanput zive i samo jedanput ce umreti.
Sad vidis kakav je to svet.
3.
Horoskop, kazu, to je slika neba u casu kad
si stvoren. U kakvom casu, kad si ti stvaran
u svim casovima? I onda, jednog dana,
neko ti objasni da si Bik ili Rak. Saznas da
si Skorpija ili Strelac.
Ali to vise nije igra. To je ozbiljno.
Ima li icega goreg, ako vise ne umes da se igras ni ozbiljnog? "Bedni razume" - kaze Galen - "od nas si uzeo dokaze. Sad smisljas kako ces njima da nas oboris."
Iako ne licis na Ovna, raspored tvojih zvezda
odredio je tako i to je tvoja sudbina.
Ima li iceg goreg, ako ne umes vise da se igras
bar svoje sudbine? "Zvezde tvoje sudbine
ne nalaze se u vasioni, nego u tvojim grudima." - porucuje ti Shiler.
4.
Proslost je sramno dopisivati, tako svi to
rade, od istorije do uspomena. "Ko laze"
- kaze Kornej - taj mora da ima dobro
pamcenje."
Ima li iceg goreg, ako ne umes vise da se
igras ni starim lazima?
Ni sadasnjosti se nista ne moze dodati, jer
oprezna je i vreba. Jedino ostaje buducnost.
Sebe cuti, to nije unutrasnji glas u coveku,
nego razgovor vekova koji dolaze. Zato sanjari lete i pisu istoriju buducnosti vec danas.
Nema za njih zemljine teze i nema umora.
Oni su mostovi nad ponorima. Oni su usamljenici koji pasu vetar i svetlost na vrhovima planina.
I opkoracuju vreme.
Dopuna: 07 Apr 2006 22:20
FRAGMENT
-Ljubici-
Mi smo oboje nalik na jedan osmeh davni,
i tako cudno slicni ponekoj suzi jasnoj.
Mozda je sreca samo sto smo ko nebo ravni
sisli sa istog voza na jednoj stanici kasnoj,
i pronasli u sebi da zajedno umemo
da docekamo drumom i cvetanja i vetar,
pa da idemo bosi ... da idemo ... idemo ...
bez straha da l' postoji sledeci kilometar.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Apr 2006 21:25
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
DOSADNA PESMA
1.
Toliko mi je dosadno
da ne znam sta cu.
Kad izlazim iz skole
nakrivim kapu na levo oko
i pobijem se sa trojicom,
bar da me vide devojcice.
2.
Devojcice su smesna stvorenja.
Dugonoge.
Okrugle.
Pegave ili kratkovide.
Mnogo lazu i ogovaraju.
I pisu ljubavna pisma
koja mi stave pod klupu.
3.
Meni je sve to dosadno.
Ipak,
procitam pisma.
Najlepse reci prepisem,
ako mi nekad zatreba.
A od onog sto ostane
napravim papirne ladje,
napravim ptice,
slanike,
zabe,
i bajagi se igram.
A tako mi je dosadno.
4.
Dosadno mi je da porastem.
Da nosim tesne cipele.
I da se ozenim.
Oni, koji porastu,
prvo se danima mrze
onda se danima svadjaju.
Jedino mi je zao mog tate.
Da je ostao decak kao i ja,
bas bismo divno mogli da se druzimo
i da zajedno budemo zaljubljeni
u nastavnicu istorije.
5.
Sve ostalo mi je dosadno.
Toliko mi je dosadno
da ne znam sta cu.
Nego:
nakrivim kapu na levo oko
i pobijem se jos sa trojicom
cak i kad nema devojcica.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Jul 2006 15:45
|
offline
- Jasmina
- Undiscovered Soul
- Pridružio: 16 Apr 2005
- Poruke: 2908
|
Ne lazem te.
Ja izmisljam
ono sto mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer nisi ga ni trazio.
Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodas nestvarnog.
Prepoznaces me po cutanju.
Vecni ne razgovaraju.
Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj vestinu slusanja.
Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.
Posle bezbroj rodjenja
i nekih sitnicavih smrti,
kad jednom budes shvatio
da sve to sto si disao
ne znaci jedan zivot,
stvarno naidji do mene
da te dotaknem svetloscu
i pretvorim u misao.
I najdalja buducnost
ima svoju buducnost,
koja u sebi cuje
svoje buducnosti glas.
I nema praznih svetova.
To, cega nismo svesni,
nije nepostojanje,
vec postojanje bez nas.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Jul 2006 08:10
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2005
- Poruke: 400
- Gde živiš: Zemun
|
...
"Jesi l cuo
da ce sutra padati dinari s neba?"
"Nisam."
"A jel verujes
da ima tica sto donosi kolace?"
"Ne verujem."
"Jesi l cuo
da ima negde da je stalno leto?"
"Nisam."
"A jel verujes
da u radiju zive mali ljudi?"
"Ne verujem."
"Mars odavde iz naseg sokaka
kad ne umes da sanjas.
Da te pokrljam napola - ko lebac.
Eto!"
...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Avg 2006 22:14
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
Ogroman je trud mog razmisljanja ove noci.
Nista ja ne znam o znanju, sine moj.
Istorija otkrica mozda i nije red, nego
nered radoznalosti nas koji sve vise znamo
da ne znamo.
Tebe ce uciti znanju, ali se ne rugaj neznanju.
Evo da ti procitam poruku Karola Capeka:
"Zamisli onu tisinu koja bi nastala na svetu,
kad bi ljudi govorili samo ono sto znaju".
Muka je sve to sa znanjem, veruj mi.
Ono se zasiti sebe i prestane da saznaje.
Neznanje je pocetak hiljadu novih pocetaka.
I nemoj ga se nikada stideti.
Svetlost znanja je slicna svetlosti vasione.
Sve su se misli dogodile odavno, kao zvezde.
Lepota trazenja nije u nalazenju,
nego u nasoj odluci da trazimo.
2.
Ja koji neznam sta je culo starosti i samoce,
jer okruzen sam stalno ogledalima decijih ociju,
posmatram ovaj zivot kao nesto sareno,
kao mnogostruki oblik, kao ogromni luna-park,
kao vrtesku igre i vrtesku neznanja
koja je kruna mudrosti.
Izlazim iz svog tela. Pevac sam i otac himni.
Lutam po udaljenim mestima.
Opsenar sam i svetac koji je sisao sa freske.
Mozes me upotrebiti kao nalepnicu.
Umem da oblikujem vatru dlanovima i
hodam po peni reka i okeana.
Ucenja kazu da je to nemoguce. A vidis,
moguce je, jer to sve cinim neznanjem.
3.
Badava Njutnova razglednica: "Priroda nije slicna tebi,
vec sebi samoj".
Ima ih koji su verovali i starom Sokratu:
"Onaj koji ne zna, samo bi trebalo
da se seti sebe".
"Jer znanje se" - kaze Platon "u ljude ne unosi ucenjem.
Donosis ga rodjenjem na ovaj svet".
Ne znam kome da verujes. Najbolje ti je
da pitas Ajnstajna. Taj je sve izbrisao
i sve poceo iz pocetka.
Brizljivo neguj neznanje, i razlikuj se od onih koji,
osamuceni od srece,
likuju sto uspevaju na nov nacin
da izgovore neku potpuno istu stvar.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Okt 2006 20:58
|
offline
- B i lj a n a
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 19 Sep 2006
- Poruke: 1
|
Pokusaj unazad dane da brojis
Pokusaj unazad sate da brojis
U svaki kutak zivota zadji
I sve propusteno ponovo nadji...
Dopuna: 03 Okt 2006 20:58
Ako vec odlucis da gledas,
svaki put istu stvar vidi sasvim drukcije.
Ista linija drugi put - nova linija.
Ne veruj onima koji ti uporno tvrde
da imas samo jedno culo vida.
Koliko tvojih ociju nikada nije progledalo?
Koliko tvojih ociju, dok obuhvata ovo,
vidi i nesto ono, cega uopste nisi svestan?
koliko tvojih ociju nikad nece saznati
da su bile i - oci?
Ako se usudis da stvaras, moras imati dokaza
da istu stvar jos jednom dotices prvi put.
|
|
|
|
|
|
