offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
kreacija ::Primali smo zato
udaraca mnogo.
Al' zadasmo bola
za jauk do neba.
Ovo je baš dobro! Ume, dakle, i Tanja da satirom "propeva".
Da se mi malo vratimo na "klasičnu starinu".
MOLIJER (puno ime: Žan Batist Poklen, fr. Jean-Baptiste Poquelin)  je čuveni francuski pisac komedija, režiser i glumac iz epohe klasicizma. "Ovaj veliki majstor smeha, možda najveći u čitavoj svetskoj književnosti, umirao je podsmevavajući se bolesti, lekarima, ljudskoj gluposti, čak i samoj smrti." Volter ga je nazvao "francuskim slikarem", zato što je odlično oslikavao francusko društvo tog doba (poput našeg Nušića). Molijer je voleo da glumi tragične i pompezne likove, "a način na koji je to radio bio je užasno smešan!" Imao je jedinstven smisao za humor. "Ništa niste postigli u komediji ukoliko likovi nisu stvarni... nasmejati ljude je veoma čudan posao", rekao je jednom. Većina njegovih najpoznatijih dela:"Mizantrop", "Učene žene", "Građanin plemić", "Don Žuan", "Umišljeni bolesnik", "Tvrdica" često se igraju i u našim pozorištima.
TARTIF
”Da, dobro se sećam svih vaših dobara;
al’ prva je dužnost interes Vladara;
tom dužnošću svetom u mojoj se duši
svaka ljubav, svaka blagodarnost guši,
i ja bih žrtvov’o ovim obvezama
druga, ženu, oca, pa i sebe sama.”
(Tartif, peti čin)
ALSEST
”Šta vam vredi da se neko vama kune
u iskrenost svoje naklonosti pune,
i da vašu vrednost među zvezde stavlja,
kad to isto prvom mangupu ponavlja?
...
Ko poštuje nekog, od drugih ga deli,
a ne štuje nikog, ko štuje svet beli.
...
Neću srca koja svakome se nude
i ne razlikuju po vrednosti ljude.
Za sebe to tražim, i, da jasno kažem,
s prijateljem celog sveta se ne slažem.”
(Mizantrop, prvi čin)
FILENT
”Svet traži vrlina da snošljiva bude;
i zbog preterane mogu da nas kude.
Zdrav razum u svemu beži od krajnosti,
i zahteva meru i u čestitosti;
…
i luđega posla ne može da bude
nego kad ko zadre da popravlja ljude.
...
Primam mirno ljude kakve ih bog dade,
navikavam svoj duh da trpi šta rade;
i moja je flegma za vremena naša,
mislim, filozofska k’o i žučnost vaša. ”
(Mizantrop, prvi čin)
* * *
Za rđavu knjigu ako praštat’ treba,
to je samo bednom što piše rad hleba.
* * *
Tako, za sve ljudske poroke i mane
krivi su laskavci koji to zlo hrane.
Dopuna: 09 Jan 2009 18:25
Red je da, posle Molijera, dužnu pažnju ukažemo blagotvornom Dragoslavu Andriću. 
Kakve je darove ovaj rođeni Čačanin imao! Pisac, dramaturg, leksikograf, publicista, šahista, sastavljač antologija i prevodilac umetničke literature na srpski sa francuskog, engleskog, nemačkog, holandskog, ruskog i drugih jezika. Preveo preko 130 knjiga poezije, proze i drame. Najviše poznat po svom "Rečniku žargona", humorističkoj zbirki "Svaštara, udžbenik nonsensa", antologiji rok-poezije "Stereo stihovi" i nekoliko zbirki i antologija svetske poezije (između ostalih i "Stihovi" Ogdena Neša). Izdao kapitalnu antologiju svetske poezije u šest tomova: "Američka poezija danas", "U ime zemlje" (kanadska poezija), "Otisak srca u prašini" (poezija američkih crnaca), "Ko, je l' ja?" (engleska i američka humoristička poezija), "Svet u kapi rose" (klasična kineska poezija), "Ne pali još svetiljku" (stara japanska poezija). Voleo da se predstavlja kao suprug glumice Radmile Andrić. Umeo da kaže da prevodioci često znaju svoj jezik bolje od pisaca. I ne samo da kaže, nego da svojim delom to i potvrdi.
Primera radi, evo kako Dragoslav prevodi pesmu Reja Djurema:
REHABILITACIJA RATNOG INVALIDA
Ta noga, doktore, što ste mi je dali —
Sasvim mi je taman, al' joj nešto fali.
Doktore, doktore, molim Vas k'o Boga:
Meni treba crna ortoperdska noga.
Otiš'o bi' kući, na Jug, al' ne mogu —
Mrštiće se belci na ovakvu nogu.
Doktore, doktore, molim Vas k'o Boga:
Meni treba crna ortopedska noga.
Tu je ista pesma, u originalu, pa uporedite:
Ray Durem
VET'S REHABILITATION
Doctor doctor, it fits real fine,
But the leg you gave me worries my mind!
Doctor, doctor, hear me beg.
Get me a black artificial leg
I'm going home to a Georgia town.
This leg would make the white folks frown.
Doctor, doctor, hear me beg:
I want a black artifical leg.
Da je Ogden Neš znao kakav će mu pesnik prevoditi stihove, ko zna koliko bi značajnoga i dobroga napisao! Evo kako Dragoslav prevodi čuvenu Nešovu pesmu I WILL ARISE AND GO NOW:
USTAJEM SAD I IDEM
Čak u Tibet
Živi lama,
Nema tata,
Nema mama.
Nema žena,
Nema deca,
Jok mu treba
Streptomeca.
Nema sapun,
Nema plakar,
Ne zna najlon,
Ne zna bakar.
Nema šlager,
Nema rok,
Ne zna Presli,
Bitls jok.
Nema desni,
Nema zubi,
Ne zna pasta
Pa u tubi.
Voli seče
Kad se brije,
Baš ga kosa
Briga nije.
Ne zna šljoka
Kao neko,
Nema bonton,
Pije mleko.
Ne zna šta je
Klozmetika,
Nema kola
Da se slika.
Nema štampa
I te stvari,
Nepotrošac
To je stari.
Taj sebičnjak
Samo drema,
Nema pojam
Ni šta nema.
Zato, zarez,
Kažem svim,
Idem nađem
Družim s njim.
Još jedna Nešova pesma, u prevodu lucidnog Andrića:
VRANA I ORAO
Jednog je dana srela vrana
Orla na nekoj santi leda,
Šacnula ga je sa svih strana,
Pa reče prva, preko reda:
Znaš, ti si or'o, ja sam vrana,
Smatra se, skoro, da si car,
K'o Standard-Ojl si sav bez mana -
Što ne pređemo onda na stvar?
Ja sam ti vrana bez gavrana,
Zašto da zalud gubimo vreme,
Samo ćurana veže zabrana,
Nema dileme za boeme!
I kao ženska i kao ženka
Mnogim se čarima mogu da dičim,
Nisam ti neka meka femka,
Garantujem ti - neću da cičim.
Ako te usrećim malim muškarcem -
Polovnim orlom, tim bolje za nas;
Jednom sam rodila dete s komarcem
Smejem se zato i dan-danas!
Skinuvši krunu, orao reče
Pošto je izgubio svaku nadu:
Od tebe nema gadure veće -
Ali si jedina ptica u gradu.
|
