Poslao: 02 Jan 2010 14:24
|
offline
- Thunderica
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 04 Okt 2009
- Poruke: 10
- Gde živiš: Bihać
|
Napisano: 02 Jan 2010 14:10
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 20 Nov 2011 17:11
|
offline
- Djukadg
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 20 Nov 2011
- Poruke: 1
|
Poz svima,
moze li neko da postavi drugu verziju pjesme PEVAJ PEVAJ, koja pocinje:
'PEVAJ PEVAJ NA KLETOJ GITARI,U KRUG PLESU TVOJI PRSTI CILI...
...DA JER TO JE ISTINA STO TRUJE
GLEDALE SU MOJE DECJE OCI
KAKO ZUDNI DZUKCI OKO KUJE
REDOM LIZU NJEN SOK STO SE TOCI... ?
Hvala unaprijed...
|
|
|
|
Poslao: 11 Dec 2011 07:09
|
offline
- Dus Zalig
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 11 Dec 2011
- Poruke: 1
|
Pozdav svima ljubiteljima Jesenjina. Od njegovih pesama znam samo neke, a sada jih znam mnogo zahvaljujuci ovom tekstu (stvarno, uvek treba objaviti autora! - ko je??). Sada sam jos vise intrigiran njime i potpuno sam se uziveo u njegov rad i sudbinu, Koja je to bila duboka dusa. Ma da nisam nikakav pesnik, duboko osecam bol.. Na zalost u Sloveniji nema mnogo literature o njemu, ali nasao sam jednu knjigu pesama u antikvariatu, sve je preveo nas cuveni Josip Jurcic. SVUGDE sam trazio pesmu, koju sad vise ne znam, samo deo nje. Ako iko zna o kojoj je rec, bicu VEOMA zahvalan:
"solze cloveske, o solze nebeske, zgodaj in pozno oblivate nas"
(suze covecne, o suze nebeske, rano i kasno zalivate nas? - sigurno krivo prevedeno, ali ..)
HVALA in pozdrav iz Brisela.
EOP Embassy Of Peaceland, ambasador
|
|
|
|
Poslao: 07 Sep 2012 23:01
|
offline
- ORFELIN
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 07 Sep 2012
- Poruke: 3
|
U ruci mi je knjiga "Tragom Jesenjin" čiji je autor Ljuba Vukmanović (ne Vukadinović, kako se pominje). Ovde je prepiana kao da je ndjena na drumu, ružno, u nepovezanim psusima -viidi se da tip koji je sve ovo zloupotrebio ne zna mnogo o posloovima oko knjige. Ne vredi njemu ni to što pojedini učesnici prepiske - Limit, tetka.. - opominju da je neohodno poštovati autorstvo. Čitalac knjige zna da je autor tragao za Jesenjinom -život, poezija, zgonetna pooibija - duže od trideset godina i da je knjigu objavio povodom 100. godina od pesnikoog rodjenja (Novi Sad, "Svetovi", 1997). Kako to da MyCity to ne vidi? Poredjao je Jesenjinove stihove bez imena prevodilaca - još jedna kradja, pa neupućeni čitalac može da pomisli da je pesme preveo autor knjige, što nije. On brutalno prepiše Vukmanovićev zapis o nekoj pesmi - kako je i zašto nastala, šta znači u pesnikovim danima i slično, a zatim citira tu pesmu - kao da je sve to ukrao iz knjige. I još za sebe kaže da obožava Jesenjina! Lenjinova i Staljinova poliicija je kasapila Jesenjinove stihove i knjige, a eto i kod nas neki MyCity kasapi zapise o njemu na štetu autora koji je pesniku posvetio decenije truda i ljubavi. Očekujem da će se oglasiti: zašto sve ovo ružno i zabranjeno?
|
|
|
|
Poslao: 04 Okt 2012 12:35
|
offline
- Jelena Stanisic
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 04 Okt 2012
- Poruke: 2
|
Napisano: 04 Okt 2012 11:52
Prva objavljena pjesma Sergeja Jesenjina je "Breza". Objavljena je pod pseudonimom Ariston.
BREZA
Pod prozorom mojim
Bela brezica je
Ogrnuta snegom
Ko srebrna da je.
Na punim granama
Ledenim po strani,
Razvile se rese
Ko beli đerdani.
U tišini stoji
Breza, ko u gaju,
I plamte pahulje
U ognjenom sjaju.
A zora, polako,
Naokolo plovi,
I na strane sipa
Srebrni prah novi...
Autor:Jelena Stanisic
Dopuna: 04 Okt 2012 11:54
Molim vas da ispravite i ne trazim da me publicirate jer nisam Jesenjinu dorasla ,ali , pesma je moja !
Dopuna: 04 Okt 2012 12:35
Napominjem da sam u prvi mah pomislila da je moja pesma ali pri pregledu uocih razliku.Medjutim sa toliko slicnosti izgleda da je kao prepravljena od moje!Zao mi je ako sam reagovala bez potrebe ali jedino znam da sam svoju pesmu pisala od svojeg nadahnuca! Ocekujem odgovor
Breza
av Jelena Stanisic kl. den 1 februari 2012 kl. 16:49 ·
U sred gaja ispod brega
stoji jedna Breza mala.
U sneg beli odevena
kao da je od kristala.
Na granama tananim
ledenim po strani
vise sjajne rese
srebrni djerdani.
U zimskoj idili
u malenom gaju
padaju pahulje
u ognjenom sjaju
I dok zora polako
naokolo plovi
Brezu tiho posipa
srebrni prah novi.
|
|
|
|
Poslao: 04 Okt 2012 23:31
|
offline
- ORFELIN
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 07 Sep 2012
- Poruke: 3
|
Jeleni Stanišić - poruka. Vaše nadahnuće, kako kažete, da napišete BREZU, ubobičajeno se zove pepisivanje, plagijat. Pokušajte nešto drugo!
|
|
|
|
Poslao: 05 Okt 2012 00:22
|
offline
- Jelena Stanisic
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 04 Okt 2012
- Poruke: 2
|
Niste normalni !Pisem vec davno i na pamet mi nije bilo da tako nesto ucinim!Budite ozbiljni!Ja sam admin stranice poezije ....pesmu sam napisala 1/2 2012 god. pri poseti Kragujevcu.Zar mislite da bih ovako reagovala? Ozbiljna sam i odgovorna i zato me je zaprepastila slicnost jer sam sasvim i zaboravila Jesnjinovu pesmu , davno sam je citala. Pesmu sam obrisala! Neznam i nije vazno dali mi verujete ali je ovo sto pisem cista istina! Moji prijatelji veruju jer me poznaju! Zelim vam sve najbolje i pokusajte da malo vise razumete zivot!Moja pesma nije bila plagijat! To Jesenjin sigurno zna!) Narugao mi se......( Flumit? "krhko je znanje"
|
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2012 08:43
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Да сам у данас у Москви, отишао бих му на гроб. Овако, изговорићу неколико његових стихова. За срце и за душу...
|
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2012 12:11
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Tragom Jesenjina
Obhrvan setom Jesenjin izgubljeno hoda u snu.
Hodaju Ta crna senka i on,
kao bledi mesečari nad jatom poleglih ptica
tražeći majku kroz bespuće rjazanskih ravnica
kroz stepska polja ko iz pesama naslaganih skica,
s kojih stražu počasnu mu drže
ta znana kafanska lica,
pripitih drugara, poeta
i ljubavnica
i,
provlače se tako
utihlo, sa strahom
kroz mitske pejzaže
zaspalih godina,
i čudesnom galerijom minulog veka
pesnika čoveka,
On zna da će noćas konačno se sresti,
s vernim likom svojim što ga dugo prati,
sa tom tamnom senkom, crnog čoveka
na gredi što se njiše
i zove pesnika,
A Voronski je, kažu, već video te da bolestan ležiš u memli u grobu
Nikog, baš nikog nema pored tebe,
te crne decembarske noći
dok smrt se prikradala u hotelsku sobu
Na hotelska mnoga, lupao si vrata, ne otvori niko, na svima je reza
- u tebe u ljude, u breze, uvukla se jeza
usamljen, bez nade, podigo si glavu gore prema gredi . . .
,crni čovek sedi
i, . . .
tiho, svu noć, kapljala su slova
iz grudi, iz duše, iz srca, iz vena
poslednja strofa pisala se
sama natopljena krvlju
ta crna poema
pala je na pod
iz njegovih
ruku,
pesnika čoveka,
i čovek u crnom plakao je za njim zašuvši iz stepe
anđeoski hor, nečujnim krikom probuđenih breza,
mesec kada umre i jutro dok ne svane
dok ne nađu mir, njihaće se grane
stepskih drvoreda ,
sam čovek u crnom
u pesnika gleda ...
Sergej! Sergej ...
"Sam sam ...
i parčad ogledala ..."
Bane Damnjanović, Jesenjinu na dar, o Sv. Arhangelu Mihailu 2012.
|
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2012 12:25
|
offline
- Neprimetna
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Dec 2008
- Poruke: 4076
|
Ti me svojom hladnocom ne kusaj
i ne pitaj koliko sam star.
Zuti kostur postala mi dusa,
To je meni od bolesti dar.
Nekada sam u predgrađu luto
Kao dete sanjao u dim,
Da cu bogat i slavan da budem,
Da cu biti drag ljudima svim.
Bas sam bogat! Da l' drugi i slute...
Nemam vise ni cilindar star.
Samo plastron od paname krute
I cipela starih imam par.
A i slavan nisam nista manje -
Od Pariza do Moskve se zna,
Moje ime slusa se s gnusanjem
Kao psovka sa ulicnog dna.
Pa i ljubav... Nije li zabavno?
Ti me ljubis, a usne ko lim.
Osecanje moje uzre davno
I ne mozes da procvetas s njim.
No sa tugom da pricekam bolje,
Nije strasno bude l' malo sete,
Zlatnije od tvoje kose poljem
Svud loboda pletenice plete.
Ja bih hteo sada opet tamo,
Da se navek oprostim sa svim,
Da ne budem vise slavan, samo
I da sanjam ko dete u dim.
Al' da sanjam o drugom, o novom,
Nepoznatom i zemlji i travi,
Sto se srce ne da reci slovom,
Za sta covek nema izraz pravi.
|
|
|
|