Skywhaler ::Надам се да је и следећем место овде...
Руски музичар Алексеј ''Јагода'' Горшењов (Алексей ''Ягода'' Горшенёв), вокал, текстописац и композитор руског рок и пост-панк састава Кукриникси (Кукрыникси), објавио је 2012/13. године двоструки албум на којем је музички уобличио Јесењинове стихове.
У овим тренуцима тек сам почео да преслушавам шта је то Јагода урадио, а са вама делим сингл Грубым даётся радость који и отвара први део албума...
Грубым даётся радость,
Нежным даётся печаль.
Мне ничего не надо,
Мне никого не жаль.
Грубима радост већу
Нежнима жалост многа,
а ја баш ништа нећу
нит ми је жао ма кога.
Жаль мне себя немного,
Жалко бездомных собак,
Эта прямая дорога
Меня привела в кабак.
Жалим још себе, помало,
жалим бескућно псето.
Путања ова ме доведе
право у крчму, ето.
Что ж вы ругаетесь, дьяволы?
Иль я не сын страны?
Каждый из нас закладывал
За рюмку свои штаны.
О, што ме грдиш, ванцаго?
Зар нисам син земље наше?
Та свак је од нас залагао
Панталоне своје за чаше.
Мутно гляжу на окна,
В сердце тоска и зной.
Катится, в солнце измокнув,
Улица передо мной.
Гледам кроз прозор уз сету
у души - јади свети.
Мокра, у сунчаном сплету
Улица преда мном лети.
На улице мальчик сопливый.
Воздух поджарен и сух.
Мальчик такой счастливый
И ковыряет в носу.
А на њој - балавац клима
Ваздух сув, све прозирно
Он блажен изглед има
и чачка свој нос мирно.
Ковыряй, ковыряй, мой милый,
Суй туда палец весь,
Только вот с этой силой
В душу свою не лезь.
Чачкај том руком драгом
и цео свој прст турај
али га истом снагом
у душу свој не гурај.
Я уж готов... Я робкий...
Глянь на бутылок рать!
Я собираю пробки -
Душу мою затыкать.
Готов сам већ - и стидан.
Безброј је флаша у строју.
Ја запушаче скупљам
да душу запушим своју....
Ево, па упореди. Мој превод је нешто другачији и био би ти кориснији (с техничке стране гледано), али ово је практично препев и то најпознатијег нашег преводиоца - Пешића. Преводили су многи, највише Бертолино и Слободан Марковић (легендарна је његова верзија песме ''Ко је љубио - тај не љуби више''). Када се Пешић појавио (а то је било у златно време руске емиграције код нас), дочекали су га на нож, како се то обично каже. Данас је то класика.
ПС
Препознаћеш и оне речи које су ти правиле проблем.. кабак (рупчага, свратиште), рюмка (најпознатија руска реч - чаша ), сопливый (умазан, балав) , робкий ( стидљив)...
ПС
Из цитираног поља ''испала'' ми је случајно последња строфа. То је само техничка ствар. Надам се да си задовољан.
То нисам знао... У овом случају је надимак, али не знам како га је добио. Да искорачим још само мало ван теме, рођени Јагодин брат, именом Михаил, који је нажалост преминуо јула 2013. носио је, претпостављам због презимена, надимак Горшок (лонац, лончић?)...
Skywhaler ::То нисам знао... У овом случају је надимак, али не знам како га је добио. Да искорачим још само мало ван теме, рођени Јагодин брат, именом Михаил, који је нажалост преминуо јула 2013. носио је, претпостављам због презимена, надимак Горшок (лонац, лончић?)...
Руси имају врло развијен и богат свет надимака. Пажљиво их дају и рангирају. Нека имена имају по два, три, па и четири надимка и сваки је све блискији . Павел - Паша - Пашенка -Папашка: Наталија - Наташа - Таша - Ташењка - Таш (чак пет) ; Људмила - Људа - Људ (!); Катарина - Каћенка - Каћа - Каћуша, Каћ...
Надимке дају према имену, затим према патронимијској основи (од имена оца), а често надимак (мада ређе него код нас) добијају према карактерним особинама. Ту смо ми испред њих... Такве надимке називају ''кличка'' (кљичка) односно прозвище .
Кад смо већ код Јесењина, њега су блиски пријатељи звали Серјога. У тајној полицији су му дали надимак ''Набор'', односно прибор, јер је прикупљао забрањену литературу.
... музички укуси су, наравно, различити, али ово препоручујем од свег срца. Два албума који су изашли 2012. и 2013. године, накнадно су 2014. године добили јединствено издање као Горшенёв-Есенин - Жизнь поэта...
... као илустрација наставку приче, сингл Костёр (Смерть поэта)
Я зажег свой костер,
Пламя вспыхнуло вдруг
И широкой волной
Разлилося вокруг.
И рассыпалась мгла
В беспредельную даль,
С отягченной груди
Отгоняя печаль.
Безнадежная грусть
В тихом треске углей
У костра моего
Стала песней моей.
И я весело так
На костер свой смотрел,
Вспоминаючи грусть,
Тихо песню запел.
Я опять подо мглой.
Мой костер догорел,
В нем лишь пепел с золой
От углей уцелел.
Снова грусть и тоска
Мою грудь облегли,
И печалью слегка
Веет вновь издали.
Чую — будет гроза,
Грудь заныла сильней,
И скатилась слеза
На остаток углей.
... накнадно, сетио сам да је група Алексеја Горшењова Кукрыниксы покушала комерцијални пробој на америчко тржиште под именом ''K-Republic'', при чему је као подршку имала и енглески женски вокал. Искрено, тај део њиховог опуса није ми се допао, изузев билингвалне верзије песме Костёр под насловом Bonfire
), сопливый (умазан, балав) , робкий ( стидљив)...
