Sergej Jesenjin

• 1Ovo se svidja korisniku: DeMonna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:- sve neveste duse nesrecne su ko cvetovi - prelepo

Tiringer drago mi je što ti se svideo! Ovaj stih stvarno jeste prelep, ma te dve strofe su prelepe:

Sreća je - zboraše on -
Veština uma i ruku.
Sve nevešte duše
Nesrećne su, ko cvetovi,
ne mari ništa
što veliku muku
zadaju skrhani
i lažni gestovi.

U oluji, u buri,
Kraj nedaća svih,
Uz teške gubitke
I uz tugu kletu
Biti nasmejan, prirodan, tih,
Najveća je umetnost na svetu."

... cela pesma je prelepa!

Dopuna: 21 Jul 2006 9:25

...Mili moj Džimice, kroz odaje tvoje
Prošlo je sijaset gostiju od prije.
Al ona međ svima najsetnija što je,
Da slučajno ona dolazila nije?

Doći će, zapamti i s uma na sliuni.
Bez mene, kad upreš u nju pogled živ,
Ti joj nežno ruku mesto mene lizni
Za sve što sam bio i što nisam kriv.

(1925)

Ako se nekom svidela kucaću je celu, ionako treba vežbam - kucam neverovatno sporo!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odlicno uradjen prevod, jedino da bi rima bila tako uklopljena, nije potpuno autenticno, ako me razumes sta zelim da kazem, mnogo slobodniji pristup pesmi, meni se dopada u svakom slucaju

Inace, Jesenjin je po meni bio genijalan, tako da me ne cudi da je svoje stihove znao da docara najbolje od svih. Cak je i Majakovski to znao da ceni.

Interesuje me da li je neko procitao biografiju koju je napisao Vitalij Bezrukov, u kojoj se jasno naglasava da postoji osnovana sumnja da je Sergej bio ubijen? Biografija "Jesenjin, istorija jednog ubistva" ?

Citat:28. XII. 1928. godine Rusiji je javljeno da je Sergej Jesenjin, jedan od najslavnijih pjesnika, izvršio samoubojstvo u lenjingradskom hotelu Angleter. Službena verzija glasi: samoubojstvo rezanjem veza i vješanje. Danas, 80 godina kasnije, otvaraju se državni arhivi i Vitalij Bezrukov, redatelj i pisac koji je napisao knjigu o tom događaju, tvrdi da su dokumenti lažirani i da je veliki pjesnik zapravo ubijen.
Prije svega, nitko od svjedoka nije vidio obješenog pjesnika, a dokaz je i objašnjenje da je praktično nemoguće objesiti se na glatku cijev centralnog grijanja konopcem na kojemu nema ni omče. Prije 15-tak godina, policijski poručnik Hlistalov dobio je anonimno pismo s fotografijom Jesenjina mrtvog.
Na Jesenjinovoj glavi vidi se udubljenje koje bi moglo biti od udarca. Dakle, vjerojatno ga je netko prvo ubio udarcem u glavu, ili čak metkom-na fotografiji se vidi tamna mrlja kod oka koja bi mogla biti od metka.
Bezrukov, nakon petnaestogodišnje istrage tvrdi da su pjesnika prvo ubila, a zatim objesili. Jedan od dokaza je neprirodno savijena pjesnikova ruka na fotografiji jer, naime, ruke obješenog uvijek vise uz tijelo. U knjizi ima još čitav niz činjenica koje se ne uklapaju u službenu verziju smrti uključujući onu da je pjesmu Doviđenja, prijatelju moj, doviđenja napisao krvlju u noći prije nego što se objesio.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:nije potpuno autenticno, ako me razumes sta zelim da kazem, mnogo slobodniji pristup pesmi
Razumem te, to se meni i svidja! Prevodjenje pesme nije posao za prevodioca nego za pesnika, zar ne? Drago mi je što se i tebi svidelo.

A što se tiče cele priče o ubistvu za nju znam od jedne Jasmine . Tako da ću, posle druge Jasmine, koja mi ovu biografiju pominje, je stvarno i pročitati!

To doba u Rusiji stvarno jeste bilo burno, sklanjali su se svi potencijalni neprijatelji države i svi oni koji su bili previše voljeni od naroda, što je Serjoža sigurno bio

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zasto si me rasplakao?

Doci se, zapamti .... da ne kucam dalje.
Od tebe ocekujem celu pesmu, pa taman izlila potoke suza.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Zasto si me rasplakao? To mi nikako nije bila namera...

Kačalovljevom psu

Džimi, na sreću pruži šapu ti,
Ne videh takvu šapu od rodjenja.
De, na lunu da lajemo mi
I na vreme tišine I bdenja.
Džimi, na sreću pruži šapu ti.

Mili moj, ne liži, jezik posustaje.
Pojmi sa mnom prostu bar istinu kletu.
Ta ti i ne znaš ovaj život šta je,
Niti šta znači živeti na svetu.

Gospodar je tvoj i mio i znan,
I mnogi mu gosti u pohode dodju,
I uz osmeh svi su oni baš kontan
Da kroz tvoju sjajnu dlaku rukom prodju.

Na svoj način ti si vragolasto lep,
S tako milom, prisnom njuškicom u krug
Ne pitajuć nikog ništa, prosto slep,
Trčiš da se ljubiš, ko pijani drug.

Mili moj Džimice, kroz odaje tvoje
Prošlo je sijaset gostiju od prije.
Al ona međ svima najsetnija što je,
Da slučajno ona dolazila nije?

Doći će, zapamti i s uma ne sklizni. = ovde je bila greška, sorry.
Bez mene, kad upreš u nju pogled živ,
Ti joj nežno ruku mesto mene lizni
Za sve što sam bio i što nisam kriv.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Obozavam zivotinje, pse pogotovo. Deluje pametno (verovatno jer je zensko, ha, ha). Pa zdravo Jano.
Hvala za pesmu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

citam pesme i placem...

ne znam zasto mi ovo treba... bio sam sa devojkom prelepih godina i ona me je ostavila... umesto da ne mislim na to, ja citam jesenjina

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobro je da jos neko moze da place, a kad to musko prizna...
Za pocetak ponavljaj ove stihove pomoci se: doci ce, zapamti i s uma ne sklizni...Shvati, nekad nesto mora da se desi, da covek propati, da bi se bolje shvatila sustina. Ali, nista nije konacno, samo smrt, sve drugo dok je zivota, moze da se ispravi, samo treba dobro razmisliti i popraviti greske ako ih je bilo, uraditi pravu stvar.

Zato, glavu gore, placi nije sramota, tako je lakse, (bar meni) razmisljaj gde je greska, u tebi, njoj, okolnostima i posle dugog razmisljanja, (konstruktivnog), uradi pravu stvar.

• 1Ovo se svidja korisniku: DeMonna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Blazen ko nije dopio do dna, i nije docuo pistaljke znak...

Dopuna: 13 Jan 2007 12:03

Prozebo mesec svetli sa visina.
Snezna vejavica, cepa se i drobi.
Kroz mecavu vidim rodnu okolinu,
i svetlost blagu na oknu u sobi.

Svi smo beskucnici, zar nam mnogo treba?
Jedino o uspehu pevam s puno zara.
Opet sam, eto, kraj stola i hleba
i preda mnom je opet moja dobra stara.

Gleda, a oci, suze, suze...
Bez reci, ko da i nije u brizi.
Htede cajnu da uhvati casu
a casa cajna iz ruku joj klizi.

Mila, dobra, stara, nezna,
ostavi misli tuzne i ocajne.
Ispricace ti harmnonika sjajna
sav moj zivot bez ikakve tajne.

Mnogo sam video, probisvet, stranac,
Mnogo sam voleo... mnogo i patim.
Zato sam postao mangup, pijanac
jer boljeg od tebe ja ne sretoh, mati...

Skinuvsi cipele i svukavsi kaput,
evo se grejem ponova na peci.
Oziveo sam i opet se nadam
bas ko u detinjstvu, nekoj boljoj sreci.

A za oknom uz jecanje mecave,
u vejanju divljem, sumnom ko u masti.
Cini mi se, osipaju se lipe,
bele lipe tu u nasoj basti.


Dopuna: 13 Jan 2007 12:19

..."Glavo moja nezimerno luda,
do cega si ti mene dovela..."

"Mnogo vec vremena ima
od one poslednje noci,
kad sam po barovima
prosuo snove i oci."

"Pijan sam vec i stupam.
Bezbroj flasa je u stroju.
Ja zapusace skupljam,
da dusu zapusim svoju!"

"U ovom zivotu nije novo mreti,
al' ni zivet nije najnovije."

"U oluji u buri,
kraj nedaca svih,
uz teske gubitke i uz
tugu kletu biti
NASMEJAN, PRIRODAN, TIH -
najveca je umetnost na svetu."

"Ja bih ostavio krcme javne.
Ni stihove ne bih pisao zanesen.
Samo bih ti ruke i kose tavne
milovao cvetom, nezno u jesen."

Ovi su jedni od meni najljepsih stihova.... a njih ima tako mnogo da bih mogao pisati dugo, dugo...

• 1Ovo se svidja korisniku: E.L.I.T.E.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pešić, Sloba Marković (Libero Markoni), Nikola Bertolino - naši najpopularniji jesenjinisti. Tim redom je i njihova popularnost kao prevodilaca.
U Sarajevu je bio kafić ''Jesenjin'', a video sam istog imena kafić i u Prokuplju. Koliko znam u Novom Sadu ima televizija tog imena, da ne proveravam sada, a sigurno to nije sve.
Inače, za poštovaoce i zaljubljenike ovog fantastičnog pesnika, evo manje poznatog podatka:

Kada je 12. aprila 1961. godine Jurij Gagarin poleteo kao prvi čovek u svemirski prostor, našao se u životnom i radnom okruženju do tada nepoznatom ljudskoj vrsti, spreman na svaki ishod. Tada, u visokostresnim i odgovornim trenucima, on je smogao koncentracije i posvećenosti da izrecituje deo Jesenjnove poeme ''Kapetan Zemlje''. Put zvezda, gde im je i mesto, poleteli su Jesenjinovi stihovi, a Jesenjin je tako postao prvi pesnik u istoriji civilizacije čiji su stihovi kazivani u kosmosu.