Sima Pandurović

• 2Ovo se svidja korisnicima: Red_star_girl, Hibrid98Files
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ВЕЛИКИ ПАУК


Видиш како тихо изнад наше главе,
На тракама сунца, кроз тренутке беде,
У варљивој слици будућности плаве,
Кроз подруме Дома и таванске греде,
Нечујно, као сном без своје јаве,
Велики паук своју мрежу преде?

Од свега што је горда прошлост дала,
Од сокова нашег срца и од хрпе
Шарених и присних, драгих идеала,
Као добрих душа најмилија драж, -
Место вере што се претвара у крпе -
Простире се општа и отровна лаж.

Лаж што нам тајно бедна срца суши,
Лаж која к'о мора на наш живот паде
Бацајући сенке, к'о велике кладе,
Пред ноге нам; која умара и гуши,
О! - она која у свести и души
Ствара тужну пустош, неречене јаде.

Кроз свет наших нада, осећања жива,
Кроз домове среће и колебе беде,
Кроз мозак, срца и сва наша ткива,
Густе, кобне нити што ништа не штеде
Нечији прст нам у живот уткива.

То Велики Паук своју мрежу преде...


Где-где, запажа се извесна "натегнутост" и тешки корак песме (честа употреба речи "што" и "која"), као својеврсна пратња тескоби и достојанственој резигнацији, претежним осећајима у песми. Али, то нама не смета много да утонемо у дубоке мисли и у себи оживимо племенита осећања, ма и изразито "песимистичка". Тешко ћемо, при том, стићи до одговора, да ли Велики Паук плете нити лажи, обматајући њима "мозак, срца и сва наша ткива", или нас подсмешљиво судбински приводи заслуженом, због наше уроњености у лаж. Ипак, и трагање за одговорима који одјекују нутрином јесте оно на шта смо осуђени, и чиме смо истовремено награђени.

Брана Петровић би, са своје стране, додао:
"Зато се (веле) по паучини
Судбина чита као са длана".
(Паук)

Но, то ћемо оставити за одговарајућу тему.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tuzor ::Ма, мора да јесте ... али, претрага не даје резултате ... ипак, МОРА да је постављена ... ма, како је могуће, ако ипак није ...

Размишљам ја тако, па претражујем, и - НЕ НАЛАЗИМ "Бисерне очи", најпознатију песму Симе Пандуровића, на нашем форуму. А можда ја, једноставно, не умем да нађем... Ако је, ипак, ова песма постављена, нека ми буде дозвољено да је и овде наведем. Ипак се овде "бавимо" Симом, а то бављење би баш било кусо без ове песме. Препорука: упоредите ове стихове са оном "Можда спава" В. Петковића Диса.


БИСЕРНЕ ОЧИ


Као дух јесени у шум лишћа свела,
К’о туга у живот наших жеља тајних,
У моју се душу нечујно уплела,
На плими уздаха немих и бескрајних,
Сугестија тиха са висина ледних,
Дубином страсти свих срдаца верних
И тамне ноћи — сугестија једних
Очију бисерних.

Њихов сјај је био плав, мутан и чедан,
Сјај морем скривене, скупоцене шкољке;
Он је дав'о дубок незнан израз један
Чежње наших снова и минуле бољке;
Он је скрив’о благо успомена чедних,
Нежност жутих ружа и кринова смерних.
Нада мном и сада сија туга једних
Очију бисерних.

И онда, кад звезда моје судбе зађе
За малу хумку трошних земних жеља,
Последњи, општи удес кад нас снађе
И нестане наших патња и весеља,
Нада мном ће, као чар усана медних,
К’о лелујав, меки сјај висина сферних,
Лебдети и тада сетан осмех једних
Очију бисерних.