offline
- travelino
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 26 Okt 2005
- Poruke: 671
|
PISMO DRUGU KOSTOROVU IZ PARIZA
O SUSTINI LJUBAVI
Oprostite mi, druze Kostorove,
s urodjenim mirom vasim,
sto ove uzgredne pariske strofe
na liriku bezobzirno tracim.
Zamislite: ulazi zena u hol,
nakit i krzno- ti je sve.
Upitah je, i rekoh joj
- da li pravilno ili ne?-
Ja sam, drugarice, iz Rusije.
U mojoj me zemlji znaju svi.
Video sam device krasnije,
i lepse nego sto ste vi.
Poete su devojkama mile.
Ja sam pametan i grlat dovoljno,
reci su me uvek zavodile-
slusajte samo zadovoljno.
Ne shvatajte me kao gada,
il' vetropira s laznim osecanjem,
ja se jedva prevukujem sada,
ljubavlju zauvek ranjen.
Za mene ljubav nije sto i svadba:
raskines- i u redu.
Pre bih, verujte, na sva ta
sveta kubeta bacio uvredu.
Ako su bodrobnosti vazne,
neka se sala izbrise,
meni se, lepotice,
dvadeset ne slaze,
vec trideset.....i vise.
Ljubav, ko ugalj, nikad ne sazize,
niti njene plime kipeci nose-
ona se iza grudi planina dize,
nad dzunglama kovrdzave kose.
Voleti- znaci: u sumu pobeci,
i do noci tamne, bez predaha
sekirom drva seci,
ruseci snagu svog uzmaha.
Voleti- to je: carsafe zguzvane
u bdenju zameniti Kopernikom.
Njega,
a ne muza Marije Ivanovne,
smatram svojim suparnikom.
Ljubav za nas nije raj u domu;
ona neprestano sapuce o tom,
da se opet nasao u pogonu
hladnoga srca motor.
Vi ste s Moskvom raskinuli vezu.
Godine su ipak rastojanje.
Kako da vam objasnim tezu:
kakvo je pravo stanje?
Na zemlji, od ognja sve je sjajno...
A na nebu plavom zvezda se rastace.
I kad ne bih pesnik bio slucajno,
postao bih, mozda zvezdocatac.
S trga sumovi huje,
pokrecu neku dvokolicu,
ja lutam i stihove zapisujem
u svoju putnu beleznicu.
Ulicom auto leti,
kao da zemlju ne gazi.
Misle za mene prepametni:
covek- u ekstazi.
A spalir, vrevom i senkom,
ispunjen sasvim do konca.
Tu bi i medvedu nekom
izrasla mala krioca.
I eto, pred jednu kuhinju,
kad je prekipelo sve to,
iz seva do zvezda sinu,
rec zlatnom kometom.
Kustrav se rep u nebo zabi,
blesti i gori paperje belo,
dvoje zaljubljenih da bi
kroz sapat zvezde videlo.
Da bi krenuo, trgao, probudio..
one sto su im oci slabe,
da bi glave neprijatelja srubio,
iznenadnim bljeskom sablje.
Sebe, dok krv u srcu struji,
ko na sastanku, cekajuc dosta,
osluskujem: ljubav bruji-
ljudska i prosta.
Uragan, vatra, voda-
to urlikom se jate...
Ko ce da ih ukroti?
Mozete li?
Pokusajte....
|
