|
Poslao: 03 Jan 2008 10:58
|
offline
- lilo
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 23 Dec 2007
- Poruke: 2
- Gde živiš: Poljska
|
Da li neko od vas zna ili ima neke knjige o Popi? Jako su mi potrebne a ne mogu nista najti 
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 03 Jan 2008 16:43
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
Knjige o Vasku Popi:
Miodrag Petrović: Univerzum Vaska Pope
Damnjan Antonijević: Mit i stvarnost, poezija Vaska Pope
Kora Vaska Pope - kritike i polemike
Poezija Vaska Pope - zbornik radova
Hatidža Dizdarević-Krnjević: Sašaptavanje s tradicijom: u pejzažu Nepočin-polja Vaska Pope
Žarko Rošulj: Zapisi o Vasku i Haši
Aleksander Ronel: Struktura poezije Vaska Pope
http://www.knjizara.rs/index.php?gde=http://www.kn....._popa.html
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Jan 2008 10:00
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Svi eminentni istoričari književnosti i poznavaoci pesništva u nas, i šire, složni su u tome da u pedesetim godinama XX veka počinje period razvoja moderne srpske poezije. Mnogi od njih kao prelomni trenutak u tom smilsu označavaju pojavu knjige Kora Vaska Pope. O tome svedoči kako žestina napada na knjigu i njenog autora, tako i egzaltirano slavljenje njihovo. Vreme je dalo za pravo ovima drugima, makar koliko egzaltacija bila neprilična i uzrokovana drugim motivima. Tu značaja svakako ima i "moderna" kritika Zorana Mišića, vezano za "moderno" pesništvo.
Ono zbog čega je Popa meni posebno drag, jeste njegova iskonska potreba za samoodređenjem, razumevanje i prihvatanje sveta, ali nikako i mirenje, pristajanje na porobljavanje čoveka od onoga što "svetom" zovemo. Odbranu čoveka i njegove slobode Vasko Popa dovodi u uzročnu vezu sa samopotvrdom i samoodbranom ljubavi.
ZABORAVAN BROJ
Bio jednom jedan broj
Čist i okrugao kao sunce
Ali sam mnogo sam
Počeo je da računa sa sobom
Delio se množio
Oduzimao se sabirao
I uvek ostajao sam
Prestao je da računa sa sobom
I zaključao se u svoju okruglu
I sunčanu čistotu
Napolju su ostali usijani
Tragovi njegovog računanja
Počeli su da se jure po mraku
Da se dele kad se množe
Da se oduzimaju kad se sabiraju
Onako kako se to u mraku već radi
I nije bilo nikog da ga zamoli
Da tragove zaustavi
I da ih izbriše
PEPELA
Jedni su noći drugi zvezde
Svaka noć zapali svoju zvezdu
I igra crnu igru oko nje
Sve dok joj zvezda ne izgori
Noći se zatim među sobom podele
Jedne budu zvezde
Druge ostanu noći
Opet svaka noć zapali svoju zvezdu
I igra crnu igru oko nje
Sve dok joj zvezda ne izgori
Noć poslednja bude i zvezda i noć
sama sebe zapali
Sama oko sebe crnu igru odigra
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Jan 2008 18:06
|
offline
- Kiss me deadly
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 18 Maj 2007
- Poruke: 6
- Gde živiš: Way high off your street...
|
Popa je genije....(:
"Samo u snu istim predelima hodamo..."
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Jan 2008 20:40
|
offline
- Baby_Love
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 07 Jan 2008
- Poruke: 1
- Gde živiš: Beograd
|
ULJEZ
Kap krvi u uglu neba
Da nisu zvezde opet pochele
Da dele plavet da se ujedaju
Ili da se ljube
Za sunchevim okruglim stolom
ne govori se nishta o tome
Lomi se samo ognjeni hleb
Chashe svetlosti idu od ruke do ruke
I mrtve zvezde sopstvene zglobove glodju
Shta trazhi kap krvi u uglu neba
U tome coravom uglu neba
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Maj 2008 20:21
|
offline
- Pridružio: 29 Apr 2008
- Poruke: 90
- Gde živiš: ...ni na nebu, ni na zemlji...
|
Ljubav na prvi pogled
Ti si moj pocetak
Koji me pokrenuo
Sveo sam se
Na tvoju osovinu
Savsam se usijao
Od tvog prvog obrtaja
Lepo cu se putem polomiti
I sjediniti se zauvek s tobom
U krsu i lomu
Nisam lud
Da bas sada zastanem
Da se ohladim
I ruzno poplavim
Zvezdoznanceva ostavstina
Ostale su za njim njegove reci
Lepse nego svet
Niko ne sme u njih da se zagleda
Cekaju na okukama vremena
Vece nego ljudi
Ko moze da ih izgovori
Leze na mutavoj zemlji
Teze nego kosti zivota
Smrt nije poslo za rukom
U miraz da ih odnese
Niko ne mozeda ih podigne
Niko da ih obori
Zvezde padalice glave sklanjaju
U senke njegovih reci
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Avg 2008 07:08
|
offline
- fannyor
- Građanin
- Pridružio: 27 Jun 2006
- Poruke: 42
- Gde živiš: BGD
|
SAN BELUTKA
Ruka se iz zemlje javila
U vazduh hitnula belutak
Gde je belutak
Na zemlju se nije vratio
Na nebo se nije popeo
Šta j s belutkom
Jesu li ga visine pojele
Je li se u pticu pretvorio
Eno belutka
Ostao je tvrdoglav u sebi
Ni na nebu ni na zemlji
Samog sebe sluša
Među svetovima svet
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Okt 2008 02:28
|
offline
- ljubicasta
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 19 Jun 2005
- Poruke: 2673
- Gde živiš: u pokretu...
|
“U osmehu”
U uglu usana
Pojavio se zlatan zrak
Talasi sanjare
U šipražju plamenova
Plavooke daljine
Savile se u klupče
Podne mirno sazreva
U samom srcu ponoći
Gromovi pitomi zuje
Na vlatima tišine
(1951)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Okt 2008 17:13
|
offline
- anima9
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 10 Okt 2008
- Poruke: 2
- Gde živiš: Trogir
|
mildz ::POSLE IGRE
Najzad se ruke uhvate za trbuh
Da trbuh od smeha ne pukne
Kad tamo trbuha nema
Jedna se ruka jedva podigne
Da hladan znoj sa čela obriše
Ni čela nema
Druga se ruka maši za srce
Da srce iz grudi ne iskoči
Nema ni srca
Ruke obe padnu
Besposlene padnu u krilo
Ni krila nema
Na jedan dlan sad kiša pada
Iz drugog dlana trava raste
Šta da ti pričam…
Vasko Popa
Da, jedan je V. Popa, ali ipak, sjetih se jedne svoje pjesme nekako srodne ovome... Tako mi došlo i nisam mijenjala...
Tučak
imamo dvije ruke i dvije noge
i glavu na ramenu
i ramena, i struk po sredini
od struka nagore mi smo stručak
sreća nam il' nesreća u tučku stoji
od struka nadolje stručak smo isto
tučak tražim, njega nema pa se bojim
Dopuna: 10 Okt 2008 17:13
Peca ::nije dobro [po nas same] biti osecajan, jer kao takvi - uvek trpimo mnogo toga na dushi, i bivamo povredjeni od bezosecajnih...
e sad je veliko filozofsko pitanje... sta je bolje... biti osecajan, osetiti ljubav 'punim srcem', i bivati povredjen [razvaljen], ili biti prosecan, ne toliko osecajan, ne osetiti ljubav 'punim srcem' i ne biti razvaljivan... ?
Mislim da je ovo prvo, biti osjećajan, bolje, jer uz tugu dolazi i sreća, ispunjenost, i obratno! U drugom slučaju živiš isprazno, protratiš jedan život, hodajući malen ispod zvijezda ... Šta ne?!
|
|
|
|
|
|
