stihovi i žmarci

2

stihovi i žmarci

offline
  • Pridružio: 07 Avg 2008
  • Poruke: 2528
  • Gde živiš: VII kat

T. S. Eliot - Four Quartets

Miodrag Pavlović ::T.S. Eliot je pesnik težak, ali ne i zagonetan: većina nejasnosti koje iskrsavaju prilikom prvog čitanja njegovih poema imaju određena, od pesnika predviđena, razjašnjenja, pa su i dejstva njegovih mozaičkih tekstualnih površina unapred planirana. Predmeti u njegovoj pesničkoj perspektivi su uglavnom bez senčenja, nekad i bez volumena, ali je njihova aluzivnost ponekad suviše dalekosežna. Ako u Eliotovim vizijama ima snage za metamorfozu, njihova sklonost je da se metamorfoziraju u pojmove ili u filosofsko-religijske propozicije.


Burnt Norton

If all time is eternally present
All time is unredeemable.
What might have been is an abstraction
Remaining a perpetual possibility
Only in a world of speculation.
...
Go, go, go, said the bird: human kind
Cannot bear very much reality.
...
_ _ _ _ _, both a new world
And the old made explicit, understood
In the completion of its partial ecstasy,
The resolution of its partial horror.
...
Investing form with lucid stillness
Turning shadow into transient beauty
With slow rotation suggesting permanence
Nor darkness to purify the soul
Emptying the sensual with deprivation
Cleansing affection from the temporal.
Neither plenitude nor vacancy._ _ _
...
Descend lower, descend only
Into the world of perpetual solitude,
...
_ _ _ _ _ Words strain,
cra ck and sometimes break, under the burden,
Under the tension, slip, slide, perish,
Decay with imprecision, will not stay in place,
Will not stay still. Shrieking voices
Scolding, mocking, or merely chattering,
Always assail them. The Word in the desert
Is most attacked by voices of temptation,
The crying shadow in the funeral dance,
The loud lament of the disconsolate chimera.

East Cocker

The wisdom only the knowledge of dead secrets
Useless in the darkness into which they peered
Or from which they turned their eyes. _ _ _ _
...
The only wisdom we can hope to acquire
Is the wisdom of humility: humility is endless.
...
Or when, under ether, the mind is conscious but conscious of nothing—
I said to my soul, be still, and wait without hope
For hope would be hope for the wrong thing; wait without love,
For love would be love of the wrong thing; there is yet faith
But the faith and the love and the hope are all in the waiting.
Wait without thought, for you are not ready for thought:
So the darkness shall be the light, and the stillness the dancing.
...
And what you do not know is the only thing you know
...
Our only health is the disease
If we obey the dying nurse
Whose constant care is not to please
But to remind of our, and Adam's curse,
And that, to be restored, our sickness must grow worse.
...
The dripping blood our only drink,
The bloody flesh our only food:
In spite of which we like to think
That we are sound, substantial flesh and blood—
Again, in spite of that, we call this Friday good.
...
There is only the fight to recover what has been lost
And found and lost again and again: and now, under conditions
That seem unpropitious. But perhaps neither gain nor loss.
For us, there is only the trying. The rest is not our business.
...
But a lifetime burning in every moment
And not the lifetime of one man only
But of old stones that cannot be deciphered.
...
Old men ought to be explorers
Here or there does not matter
We must be still and still moving
Into another intensity
For a further union, a deeper communion
Through the dark cold and the empty desolation,
The wave cry, the wind cry, the vast waters
Of the petrel and the porpoise. In my end is my beginning.

The Dry Salvages

The tolling bell
Measures time not our time, rung by the unhurried
Ground swell, a time
Older than the time of chronometers, older
Than time counted by anxious worried women
Lying awake, calculating the future,
Trying to unweave, unwind, unravel
And piece together the past and the future,
Between midnight and dawn, when the past is all deception,
The future futureless, before the morning watch
When time stops and time is never ending;
And the ground swell, that is and was from the beginning,
Clangs
The bell.
....
Of wistful regret for those who are not yet here to regret,
Pressed between yellow leaves of a book that has never been opened.
And the way up is the way down, the way forward is the way back.
You cannot face it steadily, but this thing is sure,
That time is no healer: the patient is no longer here.
....
_ _ _ _ _These are only hints and guesses,
Hints followed by guesses; and the rest
Is prayer, observance, discipline, thought and action.
The hint half guessed, the gift half understood, is Incarnation.

Little Gidding

Either you had no purpose
Or the purpose is beyond the end you figured
And is altered in fulfilment. There are other places
Which also are the world's end, some at the sea jaws,
Or over a dark lake, in a desert or a city—
But this is the nearest, in place and time,
Now and in England.
...
So I assumed a double part, and cried
And heard another's voice cry: 'What! are you here?'
Although we were not. I was still the same,
Knowing myself yet being someone other—
....
The only hope, or else despair
Lies in the choice of pyre of pyre—
To be redeemed from fire by fire.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

"УКЛЕТИ ПЕСНИК" ЉУБИША МИШИЋ (1948-1998-)
- Избор из књига песама Псеће године, Песме после смрти и Вињага и све друго -

молиће се за ме моје речи
а нигде ме неће бити

као што ме одавно нема
као што ме никад није било
(Господине волеће ме једном моје речи)

јао господине док се све креће
зар се ништа не може зауставити
моје будуће дрво и будуће пролеће
после мене зар ће се у небеса слити
(Господине мој лепи удесу)

умих се росом и напих се росе
певали су сви моји бивши мртваци
звезде су каменовале љубавнике
(Песма о булки са ђубрета)

јер само још овде могу да видим
пчелу и лептира на једном цвету
из пене брзака неки тајни дим
и у њему све друмове на свету
(Господине побегао сам мало од људи)

громови су браћа мога бунтовништва
(Господине мину лето)

господине господине
шума сам у деветом дрвету
неки поредак васионе
молитва за воду свету
(Исповест)

умро сам
на сарани не беше никога
али не беше ни мене
(Умро сам господине)

сву ноћ једем руже
и лочем небеса
(Порука пријатељу)

из мојих костију излегла се змија
из моје лобање излетела сврака
(* * *)

у крви ми зимују ласте
у мени једно дрво расте
са једним животом ево
као да сам увек живео
(Звездани капут)

низ свет сам последњи човек
у ливади сам лепша ливада
(Песник)

за собом носим црнину
у свом будућем сину
(Разгледница за господина)

мртва како си лепа никад те лепшу нисам видео
толико си лепа као да никада ниси била жива
(Њена песма без наслова)

у црвеној тишини кроз моје очи за јутра
и богови мора да певају јер ћу их звати
док слеп у ништавилу обасјавам смрт изнутра
све што сам даље од песме мртви ће ме препознати
(Анђео у изгнанству)

као да сам увек био а нигде никога
ни једног од мене да ме осуди
(Бело дрво)

бити то грожђе бити будуће вино у бокалу
бити вино без чаше на столу под истом лозом
сам себе изнутра пити у том божјем локалу
и никад не моћи то вино попити до краја скроз
(Лозун-стабаоце-лозун)

нека су проклети они који верују у завичај
као у место рођења
у своје рођендане без свог смртног часа
(Мала винска песма)

још блудим тужан постојањем! и ништа не радим!
нећу више никада устати - у космосу читам слова
док је на столу књига-ковчег из које веје дим
сећам се да сам био скакавац корњача па сова
(Арс Поетика)

не могу да заспим после свих мојих живота
(Медитеран)



offline
  • Pridružio: 07 Avg 2008
  • Poruke: 2528
  • Gde živiš: VII kat

"Rod smo.
Kad umre čovek,
i moje srce rušno je."
Nastasijević, Truba

"Među ljud'ma je, među bližnjima!
Al' zlo je, majko, biti međ' njima:"
Jakšić, Ponoć

"za mene nema tuđih jada:
što boli drugog, boli mene."
Rakić, Tuga

"ne možemo da odolimo teškoj, krvavoj slutnji,"
Vasiljev, Žice

"U čelo mi je udubilo gvožđe dubok trag, i crnu prugu u život duga samoća."
Andrić, Nesrećna su moja braća

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Песниче самотни, ти, друже умрлих,
и твој час се ближи, последњи и рушан:
и на гроб твој, праћен сањом што га грли,
сапатник ће доћи тишину да слуша.
(Сеоско гробље; Василиј Жуковски)

Веруј том што срце каже.
Нема јемства од небеса.
Пут ће чудо да укаже
за чаробни крај чудеса.
(Чежња; Василиј Жуковски)

О драгима који нас задужише,
због свега што су нам присуством дали,
не реци с тугом: нема их више,
већ захвално: они су постојали.
(Успомена; Василиј Жуковски)

Сећање срца! Ти си јаче
од ума тужног присећања,
и често твоја слатка ткања
у крај ме далек, сном, одвлаче.
(Мој гениј; Константин Баћушков)

Како друштвом нашим столује сујета!
Пријатељство како кратко траје!
Кажи где је, друже, сјај онога света,
шта је чисто, вечно, не престаје?
. . .
Пут ми је ка гробу ко сунцем озарен:
ко да ногом ступам нади ближе.
С ризе странца стресам ништавила гареж,
духом се у бољи свет уздижем.
(Пријатељу; Константин Баћушков)

Опет си ми живот даровала, скровит,
и тебе ћу до гроба да славим.
Слатки ће ми бити судбински часови:
јер умрећу, али од љубави!
(Оздрављење; Константин Баћушков)

Упрео бих маглу у дугачку нит,
да сплетем широки огртач и штит.
Пустио бих да ме гони душе глад,
да ме облак носи док сја месец млад.
(Сродство са елементима; Вилхелм Кјухељбекер)

И ја знах некад за јад худи,
и срећан бех, и с тугом сустах,
трептаху ми за љубав груди,
и беху смеха пуна уста.
Очи и груди сад су свеле:
над мртвим прахом расту јеле.
(Епитаф; Вилхелм Кјухељбекер)

Ал' сунца која над нама трепере,
на ваги светог љубавног плама,
ниједну живу душу не измере.
Не вâга вечни по нашим вагама.
(Рождество; Вилхелм Кјухељбекер)

offline
  • Pridružio: 07 Avg 2008
  • Poruke: 2528
  • Gde živiš: VII kat

"Moje krpice od čistog sna,
Od svilenog osmeha,
od prugaste slutnje,
Od mog čipkastog tkiva.
Moje krpice od tačkaste nade,
Od žežene želje,
od šarenih pogleda,"

Vasko Popa, Vrati mi moje krpice


Juče čitala sa mamom. smešak

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2010
  • Poruke: 679
  • Gde živiš: Kragujevac

Napisano: 06 Dec 2011 0:38

"Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama
Zbog neba razapetog između prstiju
Budim je zbog reči koje peku grlo
Volim je ušima...
Treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi...
Budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde..."

Branko Miljković
Uzalud je budim

Dopuna: 06 Dec 2011 0:43

"Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto
gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa."

Karl Sandberg
Tumačenja ljubavi


Dopuna: 06 Dec 2011 1:05

"Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima!
Mogu u njenoj državi da budem referent za kišu!
Mogu pod njenim prozorom da imitiram Dunav, il neke druge vulkane,
mogu da se zakunem
u sve što imam,
i nemam,
da svet postoji zbog
Ane."

Branislav Petrović
Kako Ana rešava ukrštene reči


Dopuna: 06 Dec 2011 21:06

"...Da je cvet, svež i malen i sladak, otkinuo
bih ga sa peteljke i udenuo tebi u kosu.
Ali to je srce moje, dragana. Gde su obale
njegove, a gde njegovo dno?
Ne poznaješ međe toga kraljevstva i ipak si njegova kraljica."

Tagore
28

offline
  • Pridružio: 04 Dec 2008
  • Poruke: 4076

Neki glas, miris neki i jedna lepa zvezda ne
mogu, noćas, da dignu iz moje dubine sve što je
bilo.
Ovo mora da su mi popucali svi konci, lepi
konci, tanani, što vezahu mene za moje Juče.
Ne drže konci. U dubini svojoj osećam tegobu
mrtvog Lane i žalost zaborava.
Od svih ružnih noći, ovo mi dođe noć, kad
zaboravih značenje svega.
Pa ipak mutno slutim, da sve to ima drage i tužne
veze sa onim, što je potonulo.

Ivo Andrić

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2005
  • Poruke: 2408

Nek se ovaj vijek gordi nad svijema vijekovima,
on će era biti strašna ljudskijema koljenima.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Moje pleme snom mrtvijem spava,
suza moja nema roditelja,
nada mnom je nebo zatvoreno,
ne prima mi ni plača ni molitve;
u ad mi se svijet pretvorio,
a svi ljudi pakleni duhovi.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Strašno pleme, doklen ćeš spavati?

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Na groblju će iznići cvijeće
za daleko neko pokoljenje.

:::::::::::::::::::::::::::::::

Al' je đavo, ali su mađije,
ali nešto teže od oboje?
Kad je viđu da se smije mlada,
svijet mi se oko glave vrti.
....................................

Tuži mlada, za srce ujeda,
oči gore, živje od plamena,
čelo joj je ljepše od mjeseca, -
i ja plačem ka malo dijete.
Blago Andri đe je poginuo
divne li ga oči oplakaše,
divna li ga usta ožališe...

:::::::::::::::::::::::::::::::

I ja se bezmalo zaplačem kad čujem stih iz sna Vuka Mandušića, koji sanja o mladoj snahi Bana Milonjića. Ali viđu vraga, zaljubljeni ratnik lak na suzu ne žali svoju snahu koja se bješe pomamila.

Te ja uzmi trostruku kandžiju,
uženi joj u meso košulju:
vrag uteče nekud bez obzira,
a ozdravi snaha Anđelija.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1280 korisnika na forumu :: 63 registrovanih, 10 sakrivenih i 1207 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Rade, A.R.Chafee.Jr., babaroga, bladesu, Bluper, bobomicek, Bobrock1, bojankrstc, bokisha253, branko7, cemix, cenejac111, cvrle312, Darko8, djboj, Djokkinen, djuradj, dolinalima, Dorcolac, Duh sa sekirom, Excalibur13, Gargantua, Hans Gajger, hyla, Ilija Cvorovic, Insan, Istman, Kriglord, Kubovac, ljuba, mean_machine, mercedesamg, Metanoja, milan47, milenko crazy north, Milometer, minmatar34957, moldway, nazgul75, Nemanja.M, nemkea71, Neutral-M, nikoladim, pedjolino76, pein, Posmatrac77OKB, powSrb, repac, ruso, S2M, SD izvidjac, solic, trutcina, tubular, Tvrtko I, Valter071, vladanan, vlahale, voja64, wolf431, Wrangler, ZetaMan, zziko