offline
- Catrin
- Legendarni građanin
- master analiticar zastite zivotne sredine
- Pridružio: 20 Avg 2005
- Poruke: 3473
- Gde živiš: Beograd
|
Evo na onom drugom forumu sam nasla ovaj tekst pa sam mislila da ne bi bilo lose da ga okacim i ovde, za one koji zele da vide.
Naš gost: Milan Đurđević, frontmen grupe „Neverne bebe”
Niko me ne može kupiti
Na domaćoj muzičkoj sceni, zasnovanoj na zastrašujućem pomanjkanju morala, već 12 godina opstaje bend kome je, umesto materijalne koristi, na prvom mestu dobra svirka • „Neverne bebe” iza sebe imaju 1.600 nastupa, a njihov poslednji album je najprodavanije rok izdanje u zemlji.
Već nekoliko godina zaredom svaki početak proleća i jeseni, kao po tradiciji, obeleži koncert popularnog benda „Neverne bebe” u pančevačkom Kafe-klubu „Kupe”. Ulaznice su uvek rasprodate nekoliko dana unapred, a dobar provod je zagarantovan. Ovaj bend nastupio je u Pančevu i 16. marta, a zbog velikog interesovanja obožavalaca, održali su još jedan koncert, dva dana kasnije. Frontmen benda Milan Đurđević otkrio nam je šta je to što „Neverne bebe” privlači u naš grad i kako teku pripreme za novi album, a osvrnuo se i na skandal koji je nedavno izbio na izboru za predstavnika naše zemlje na „Evroviziji”, na kome je učestvovao kao član žirija.
PANČEVAC: Gotovo da nema grada u našoj zemlji u kome bar jednom niste gostovali. Vodite li evidenciju o tome koliko su nastupa „Neverne bebe” imale do sada?
ĐURĐEVIĆ: Od 13. aprila 1993. godine, kada je bend osnovan, pa do danas, imali smo preko 1.600 nastupa, što znači da smo svaki drugi-treći dan na bini. To je ono na šta sam najponosniji u svojoj karijeri, jer poenta svakog muzičara jeste da podeli svoju mentalnu, duhovnu i emotivnu energiju s ljudima i da im predstavi svoje ideje. Mi smo imali strpljenja i sačekali smo da ljudi prepoznaju kvalitet koji nose „Neverne bebe”. Koncerti su nam rasprodati, a naš „Best of” je najprodavanije rok izdanje u zemlji. Album je u prodaji već dve godine i ljudi ga još kupuju. Recept za takav uspeh je jednostavan. Čovek samo mora da bude pošten i da veruje u to što radi i stvari će doći na svoje mesto.
• U našem gradu gostujete bar dvaput godišnje. Šta vas privlači u Pančevo?
– Za ovaj grad nas pre svega vežu brojni prijatelji. Poznanstvo s njima je jedna od lepih strana posla kojim se bavim. Naš bubnjar Duca Ivanišević je takođe Pančevac. U „Kupeu” smo čak spremali i jednu turneju, vežbali smo tamo petnaest dana. I kada ne nastupamo u ovom gradu, mene često možete videti u „Šaranu” ili kod mog prijatelja Branka Putića u „Prostoru B”. Kada sam nervozan, često svratim upravo kod Branka, jer posle razgovora s njim zaboravim na uzroke svog nezadovoljstva i shvatim da život počinje da funkcioniše na jednom potpuno drugačijem nivou. Što se tiče samih nastupa, sada u Pančevu možemo da napunimo prostor triput veći od „Kupea“, ali nije u tome poenta. Tamo nam je prijatno i lepo i zato ćemo uvek nastupati u tom klubu.
• Kakvi su vam utisci s koncerta koji ste 1. januara održali na platou ispred pančevačke Opštine?
– Tu sam se malo iznenadio. Bio sam skeptik jer je tog dana temperatura bila veoma niska. Ništa nam nije išlo na ruku. Mislio sam da će hladnoća sprečiti ljude da dođu. Međutim, oduševili smo se kada smo izašli na binu i videli nekoliko hiljada ljudi na platou. Trebalo je da sviramo 40 minuta, ali zbog poštovanja koje je taj narod pokazao prema nama, koncert je trajao duplo duže.
• Poznati ste po izjavama da vam u poslu kojim se bavite nije bitna materijalna korist, već mogućnost da podelite s publikom svoje stvaralaštvo i energiju. Koliko vam je takav stav pomogao odnosno odmogao u karijeri?
– Materijalna korist je mogućnost da u trenutku zadovoljiš neke subjektivne biološke potrebe. Čovek zapravo treba da bude spoj biološkog i duhovnog. Ako nemamo u sebi ono što je duhovno, možemo da imamo para koliko hoćemo, ali ćemo nositi svoju nesreću. Postoji jedna izvanredna rečenica vladike Nikolaja, koja kaže: „Probudio sam se jednog jutra u pet sati na jednom grčkom ostrvu, izašao sam i video ispred sebe zemlju, more i nebo i shvatio sam da imam sve”.
• Zvuči neverovatno da ste uz takve ideje uspeli da opstanete na domaćoj sceni, na kojoj je sistem vrednosti potpuno poremećen. Kako vam je to pošlo za rukom?
– Cela muzička scena, kao i naša zemlja uostalom, počiva na zastrašujućem pomanjkanju morala. Sve se odvija na nivou neke banalne prevare koja treba kratko da traje i da manipuliše ljudima. To sam video kada sam pre dvanaest godina počeo da radim s „Nevernim bebama”, što je moj autorski projekat. Bili smo svesni izazova, ali na sreću, ostali smo imuni na iskušenja i sada smo tu gde jesmo. Shvatili smo da moramo pronaći veru u sebi, da se ne smemo prilagođavati drugima. Naravno da mi je bilo teško, jer dok sam gledao koliko mulja ima oko mene, pokušavao sam da plivam u potoku čiste i bistre vode, svestan da svakog časa mogu i sam postati deo tog mulja. U životu nisam spreman ni na kakve kompromise. Makar nikad ništa ne napravio sa svojom karijerom i sa svojim pesmama, bar će mi ostati veliko srce i zadovoljstvo što svoje stvaralaštvo mogu podeliti s ljudima koji to razumeju, ma koliko da ih ima.
• Da li je ipak bilo trenutaka kada ste pali u iskušenje da odustanete od svega?
– Drastično i bukvalno nikad, ali bilo je momenata kada sam se zapitao da li sve to ima smisla i da li imam snage da izdržim. Dešavalo mi se, recimo, da vežem tri koncerta, na primer u Leskovcu, Negotinu i Banjaluci, i da se vratim potpuno iscrpljen i shvatim da nema nikakvog materijalnog efekta i da sam opet svirao samo za tapšanje po ramenu. Onda se probudim ujutru s povišenom temperaturom, uključim TV i vidim polugole pevačice koje sebe nazivaju estradnim zvezdama i muka mi je od svega. Ali to traje samo sekund. Čim popijem prvi čaj i bude mi za nijansu bolje, već razmišljam o sledećem nastupu.
• Pre nepune tri godine dobili ste dve nove pevačice. Šta se promenilo otkad su Jana i Jelena u bendu?
– Pre svega, promenila se estetika. Sad smo mnogo lepši. Nas četvorica smo mogli da konkurišemo za najružniji bend u zemlji, tako da smo morali nešto drastično da promenimo. Šalu na stranu, kada u bend dođe neko sa dvadeset godina i donese tu klinačku energiju, stvari moraju da krenu nabolje. Sve ono što smo mi prošli pre deset godina, kada smo počinjali, Jana i Jelena prolaze sada, i to s velikim žarom i oduševljenjem. U julu će biti tri godine otkako smo zajedno i odlično funkcionišemo. Pravo je uživanje kada nas šestoro nakon nastupa u četiri ujutro sednemo na terasi nekog hotela, naručimo piće i ostanemo do sedam sati posmatrajući svitanje. To govori koliko nam je lepo zajedno. Uopšte se nismo zasitili jedni drugih.
• Još letos ste u svoj repertoar uvrstili i pesmu „Sve naše godine”, koja će se naći na novom albumu. Ova balada osvojila je publiku već na prvo slušanje. Hoće li se taj dugo najavljivani album uskoro naći u prodaji i da li će na njemu biti nekih stilskih promena?
– Uveliko snimamo i već je pola materijala pripremljeno. U kuloarima smo poznati kao bend koji svira pomalo tešku i mističnu muziku. Ova ploča, peta po redu, biće malo otvorenija, ali ne na uštrb kvaliteta. U ovom trenutku, kada je sve sivo i preti da postane crno, želimo mladima da pošaljemo neku drugu vrstu poruke, da govorimo o ljubavi kao o suncu iza oblaka. Imamo četiri balade, ali i nekoliko brzih pesama koje su potpuno čudne, nekako ne idu uz nas. Mislim da će album izaći u oktobru, mada je to kod nas vrlo neizvesno. Na njemu će se naći jedanaest pesama u ukupnom trajanju od oko pedeset minuta. Mislim da je to pošteno prema ljudima koji s nestrpljenjem očekuju ovo izdanje. Osim toga, konačno je završen i moj solistički album, ali sačekaću pravi trenutak da ga objavim. Reč je o ambijentalnom albumu koji se bavi etno psihologijom. Urađen je moderno ali emotivno. Disk se neće naći u prodaji pre septembra, jer ne bih da dupliram projekte. „Neverne bebe” imaju prednost, jer to je ipak jedna velika karijera i veliki brend.
• Nedavno je skandal oko učešća naše zemlje na „Evroviziji” dobio i epilog. Srbija i Crna Gora neće imati svog predstavnika. Vi ste imali velikog udela u toj priči. Da li biste ponovo prihvatiti poziv da budete član žirija na nekom sličnom muzičkom festivalu?
– Nikad više! Neće me ni zvati. Ja sam raskrinkao jednu ozbiljnu mafijašku organizaciju. Nema to veze samo s crnogorskim žirijem. I ovde postoje ljudi koji imaju svoje interese i koji godinama mute i petljaju. NJihovi planovi su pali u vodu dva dana pred takmičenje, kada su nas pozvali u žiri. To je bio veliki šok za njih jer su znali da smo mi nepotkupljivi, a oni su uzeli velike pare od pojedinih pevača garantujući im da će otići na „Evroviziju”. Nakon glasanja pitali su me zašto i ja nisam mutio kao što je to učinio crnogorski žiri. Da sam hteo da se bavim mućenjem, mutio bih kolače u nekoj poslastičarnici, ne bih stvarao muziku. Kad bih se bavio takvom politikom, morao bih da bacim ovu ikonu koju nosim pored srca, a to se nikada neće desiti.
www.bgdcafe.com
(MiB izvinjavam se,zaboravila sam izvor)
|
