|
|
Poslao: 02 Apr 2012 15:21
|
offline
- Pridružio: 14 Jun 2010
- Poruke: 148
|
Koliko god sam ga cenio kao klinac sad ga smatram obicnim govedom.Matoro govedo da se razumemo.
|
|
|
|
Poslao: 02 Apr 2012 16:50
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18595
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
vlvl ::Koliko god sam ga cenio kao klinac sad ga smatram obicnim govedom.Matoro govedo da se razumemo.
Проблем многих аутора , поготово великог потенцијала, јесте што не знају када треба стати. Бора, на сву срећу, није био говедо као млад, или му је то тада боље стајало. Точак ми је био гост неколико пута и једном приликом сам га питао пред публиком у једном клубу (тада нисмо ни знали да се то зове talk show, а ја сам био домаћа верзија Дика Кавета ) када се одлучио да сними први албум. Он је присебно одговорио: ''Када сам био сигуран да знам како ће ми изгледати трећи, четврти, пети...''. Дивно, једноставно и паметно. Точак је умео да стане (застане) на свом путу, осврне се и види када шта треба чинити, а Бора то никада није знао, зато је стигао до овог твог квалификатива који му не стоји укриво.
Иначе, делом бих бранио Бору као одличног песника (додуше широког распона тема - од пародија до озбиљних емотивних и ангажованих подухвата), али и као колегу. Мало је познато да је код професора Аце Кораћа (код кога сам и ја дипломирао на ФДУ), написао дипломски рад на тему ''Сценски елементи у наступу Здравка Чолића на Маракани 1978''.
Кад смо већ код другог априла, ево сада једне бомбоне.
Морам с највећим поштовањем да се сетим емисије ''Састанак у девет и пет'', легендарна емисија која је дуго била једини извор сазнања о поп и рок музици започела је са емитовањем на данашњи дан 1961. године (!). Важно је рећи да је то била за то време најпоштенија емисија јер није било републичких кључева. Гласали су слушаоци и то је била практично прва провера демократичности и глађу за њом од стране нашег грађанства. Мало ли је за музичаре да се изборе за тако нешто?...
|
|
|
|
Poslao: 02 Apr 2012 17:08
|
offline
- Pridružio: 14 Jun 2010
- Poruke: 148
|
Pa i sam vidis po kakvim emisijama gostuje.Postao je ono protiv cega se sam nekada borio, a govedo je i iz jos po nekih razloga.
|
|
|
|
Poslao: 02 Apr 2012 17:20
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18595
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
vlvl ::Pa i sam vidis po kakvim emisijama gostuje.Postao je ono protiv cega se sam nekada borio, a govedo je i iz jos po nekih razloga.
Управо тако. Прво, као рокер не би смело свести да му дође да се појави на ''Пинку''. То - прво. Стварно је изгубио сваку меру. А о оним срљањима по Републици Српској, о ПОП и другим будалаштинама, да не причам. Да не грешим душу, понекад, у ретким тренуцима уме да каже нешто озбиљно и суморно, али то је реткост.
ПС
Мене је једном звао представник ''Пинка'' да направи прилог о фестивалу, сав пун себе у смислу - ''ето нас, стижемо, спремите све, правимо прилог, после тога на јагњетину''. Мислио је да ћемо да скачемо од радости и ''бацамо пет'' што нам се јавио неко са ''Пинка''. Љубазно и хладно сам му захвалио на жељи да направе прилог о нашем фестивалу, али да ја, из принципа , из естетских принципа, не желим да на тој телевизији говорим о позоришном фестивалу. Он је стигао да каже нешто у стилу ''хм, то је ваше право'' или нешто слично и спустио слушалицу јер просто није очекивао нити се спремао да га неко откачи.
|
|
|
|
Poslao: 02 Apr 2012 17:57
|
rip
- argus
- Anti Malware Fighter
Rank 2
- Pridružio: 27 Apr 2008
- Poruke: 9160
- Gde živiš: Prokuplje
|
Moje misljenje je da je alkohol unistio Boru. Poslednji koncert na kom sam ja bio, nije mogao da stoji, a tek pevanje, uzas.
Drugo sta mi se ne svidja je solo gitara. Da se razumemo to je samo moje misljenje, a odnosi se na preterano i neumereno soliranje Dzindzera i kad treba i kad ne treba.
Taj problem se ispoljava kako kod mnogih gitarista, tako i kod bubnjara, pa je za bend bitno da ima autoritet vodje, kako bi se suzbilo izivljavanje.
U redu da se na koncertu improvizuje, ali eventualno se odlucis za jednu pesmu i tu mu dopustis improvizaciju, recimo za neki solo, ali ne u svakoj pesmi.
Bora je bio "zaljubljen" u Dzindzera sto je ovaj koristio i solirao cak i dok ide tekst.
Slicno se desavalo i sa DP, ali je Jon Lord to brzo resavao sa Richie-m, nije mu dozvoljavao da se izivljava. Tu je dolazilo do zescih sukoba.
|
|
|
|
Poslao: 02 Apr 2012 18:16
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18595
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
argus
Citat:Slicno se desavalo i sa DP, ali je Jon Lord to brzo resavao sa Richie-m, nije mu dozvoljavao da se izivljava. Tu je dolazilo do zescih sukoba
Baš tako. Na taj način su uništili onaj ''japanski'' koncert i to su još ladno snimili i izdali kao dupli album, a bilo je sramotno kako su zvučali.
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Apr 2012 08:39
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18595
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
''Child in Time'' je numera koja je, u studijskoj verziji, bila domaći zadatak za svakoga ko je za sebe smeo da ustvrdi da je rok-gitarista. Mnogo puta smo se širom Juge sretali na raznim svirkama, festivalima, razmenama programa, radnim akcijama i naslušao sam se svega i svačega. Svako se hvalio ovim ili onim, a kad bi neko u hvalisanju preterao, onda bi palo pitanje - znaš li solo iz ''Child in Time''? E, ko je to znao da odsvira, taj je bio priznat. Lako je bilo odsvirati baladerske delove u ''When Blind Man Cryin'', ali ona vratolomija koja se ponavlja sedam puta (ili devet, više se ne sećam) pre naglog reza, e ono je bilo ispit zrelosti.
Inače, evo jedne pričice, takoreći urbane novosadske legende, za Tamti.
U NS početkom sedamdesetih bila su vrlo popularna dva mesta (u kojima nikad ništa nije gorelo, osim izvanredne atmosfere) - ''Gajba'' i SKC (nije se tako zvao, niti više imena mogu da se setim, ali tamo se okupljala intelektualna studentarija i mladi umetnici). Svake večeri su se tu održavale razne ''fešte'', kvizovi, promocije mladih talenata, itd. Tamo sam upoznao mladog umetnika na koga svi treba da budemo ponosni. Ištvan - Pićuka Varga je već napravio podvig tako što je primljen u klasu Karla Mezeija (učenika Pabla Kazalsa) na studije violončela na akademiji ''Bartok'' u Budimpešti. To je već bio fenomen za sebe jer je to bila jedna od dve akademije u Budimpešti i tamo se sjure kandidati iz celog sveta, a prima se dvoje ili troje.
Pićuka se posle vratio u Beograd (mislim da je sada u ''Skovranu'', ali nisam siguran). Međutim, Pićuka je poznat po nečemu drugom! Svirao je ''Vojvođanskom bluz bendu'' kao gitarista i kružile su legende da je on najbrži gitarista na svetu! Dotle je vladalo uobičajeno mišljenje da je Elvin Li, iz grupe ''Ten years after'' najbrži gitarista sveta. Reši njegovo društvo (Ivan Isus, Kornel, Nidža Rogulja i ostala bratija) da to provere. Rečeno - učinjeno. Odu u studio jedinog radija (NS) , puste ploču, presnime je na traku i puste Pićuku da solira. On to odradi s lakoćom. Sve, svaku notu, svaku frazu. Kad su se oni spremili da overe mit, onda on kaže - ''sve je to lepo, ali meni je ovo sporo, mogu ja i brže'' . Oni ga pogledaju upitno -''možeš''? ''Mogu''. Onda na magnetofonu ubrzaju snimak i on to ponovi. Ponavljali su dok nisu stigli do 50% bržeg snimka gde ni Pićuka više nije mogao da svira brže...Eto, šta je od toga istina, a šta mit, neka ostane u treperavoj izmaglici rokerskog sećanja.
|
|
|
|