Ja otprilike znam o cemu se radi, jer je meni nudjeno od jedne persone sa 202.-ke, kada je to uredjivao Modli, da snimim album za komercijalu, naravno, ali sam ja to odbio zbog mojih drugara iz Prokuplja.
U pitanju je bila u to vreme poznata BG andergraund grupa, sa nekim usima.
Trebao im je hit, a ja sam ga imao u to vreme. Ja to nisam prihvatio i nije mi zao iz mnogo razloga.
Zao mi je, sto su moje originalne trake ostale kod te persone (u to vreme se zabavljao sa Zoricom Kondzom) ovo za Siriusa ako zna o kome pricam i nikad nisam uspeo da ih povratim.
Licno sam bio sa Nesom Galijom kod Bojana Hreljca, tadasnjeg urednika RTB-a i kako je bilo, trazeno je da direktno finansiramo 5 000 primeraka, plus snimanje u studiju.
Da bude jasnije, Galija je tada imala dva albuma i Nesa je morao da spava na pragu RTB-a kao klosar, jer Nis je provincija ljudi, velika provincija u zemlji Srbiji, i danas kao i nekad.
Ja nikad nisam ni smeo da pomenem da sam iz Prokuplja, samo iz Nisa, eto.
Nis je imao fenomenalnu scenu, zna se za Galiju i Kerber, ali retko ko je cuo za Mama Rock, Fleke, Tam Tam ili XX Vek
''Тврдо срце и велике уши''? Хе, како су се једном избрукали код мене кад су се сударали на сцени.
Иначе, године 1979. провео сам лето у нашој летњој башти радећи с дискотекама као спољни сарадник, док су се ''запослени на неодређено време'' вредно одмарали на Брачу. Искористио сам прилику да доведем неколико добрих група . Пошто сам цело лето провео у граду, пратио сам доласке и одласке наших пајташа. Како се ко враћао с мора причао ми је невероватне приче о неком Неши и ''Галији'' који праве чуда дуж обале и то без иједне плоче, што је тада било нечувено! Знали смо за ''Галију'' још из Зајечара са гитаријаде и Суботице, а наступали су и као предгрупа ''Смака''. У припреми им је дуго био албум симболичног имена ''Прва пловидба''. Да их доведем? Хоћу, али су били преузаузети. Дошли су тек после две године, али тада су евћ били признато и свима познато изненађење. Нико се више није чудио том фантастичном двојцу (ја и дан-данас мислим да је Нешин брат Пеђа бољи певач од њега) . Искористили смо и везу што је Неша био наш зет...
Мислим да Србија никада није имала бољу поп-рок групу (или рок - поп) од ''Галије''. Ко је чуо Пеђу како пева ''The Letter'', не би знао да ли је то он или Кокер. А кад се само сетим ''Лутајућих срца''...Јесу били баладери, али њихова ''Јефимија'' је отпевана сто светлосних година пре него што је икоме пало на памет да користи дубине нашега етноса и традиције. ''Балканика'' се још није ни родила у то време...
Citat:(ја и дан-данас мислим да је Нешин брат Пеђа бољи певач од њега) . Искористили смо и везу што је Неша био наш зет... Very Happy
Мислим да Србија никада није имала бољу поп-рок групу (или рок - поп) од ''Галије''. Ко је чуо Пеђу како пева ''The Letter'', не би знао да ли је то он или Кокер. А кад се само сетим ''Лутајућих срца''...Јесу били баладери, али њихова ''Јефимија'' је отпевана сто светлосних година пре него што је икоме пало на памет да користи дубине нашега етноса и традиције. ''Балканика'' се још није ни родила у то време...
Hehe, covece ti me iznenadis svakim svojim postom, pozitivno, naravno
Sve znas
Neverovatno, ne znas kako sam uh ne znam sta...
Peca je najvecim delom autor svih tekstova Galije, osim u vreme kad su saradjivali sa Kanjevcem, tada su i dostigli uspeh enormnih razmera za nase pojmove.
Da i ta Makarska i taj kamp, to je legendarno mesto, to znam, to jos uvek pamte i neki od mojih prijatelja iz Splita i Jastrebarskog, kod ZG-a.
Mozda je malo poznato, ne mozda, sigurno, da je jedan od najboljih klavijaturista Galije bio Prokupcanin, Marke Markovic Dragan, koji je svirao na Drugoj Plovidbi i jos nesto malo posle.
Ja sam i dan danas u kontaktu sa njihovim gitaristom, takodje sa tog albuma Brackom Stamenkovicem, koji me naucio mnogo cemu, prodao prvu profi gitaru, kod koga sam u stanu i studiju upoznao mnoge velikane nase rock scene, kao sto je Djidji Jankelic i mnogi drugi.
Bregovica takodje, koji je sluzio vojsku u kasarni blizu Brackove kuce, pozz Bracko
Eh, kad bi na sekundu vratili to vreme ahh...
Znam jedno, zasto rock nikad nece umreti, bas zbog ljudi koji to vole i koji ce placati za to, bez obzira na cenu, jer to je zivot koji traje i trajace dok je tih ljudi.
LOL,
Dopuna: 08 Mar 2012 21:12
G-mol iz koga pocinje pesma Eva, je nesto sto je samo Ciga svirao, znaci taj pocetni akord pesme, ako nekog zanima, mogu da mu opisem hvat, ne znam tablature, to nisam nikad crtao, ali mogu da objasnim taj hvat, ako nekog zanima.
Шта ми би да читам ово, ухватила ме опет (југо)носталгија и д.пе би своје појео да сам мого да се родим 10-ак година раније и проживим што и Ви. Мене баксуза закачила 92/93 кад је Вас крем де ла крем свега из бивше нам прелепе домовине. Мајстори ја Вам се клањам.
Ja jesam rodjen 96' godine, ali sam i iz porodice de se uvek slusala i negovala dobra muzika, pa je prva pesma koju sam naucio napamet, nisam znao ni da pricam, bila od Crvene Jabuke "Sve sto imas ti"
Zatim sam nastavio na Parni valjak i tako dalje
Dopuna: 09 Mar 2012 8:21
juče, posle priredbe, ceo hor+glumci, otišli smo u jednu učionicu de smo naredna 3 sata s dve gitare, svirali i pevali pesme Parnog Valjka, Prljavog Kazališta, Pilota, Animatora, Crvene Jabuke i mnogih drugih
zaboravih da kažem da smo imali i mobilne i dobre zvučnike 5.1 sistem, ali ne, dve gitare + rock'n'roll
Сви данас рачунају са просеком, односно масом, да не кажем - руљом. Почеци рокенрола код нас нису били такви. Они који су долазили на концерте радили су то, између осталог, и на сопствени ризик јер су пре тога морали да траже паре од надобудних родитеља за карту, затим да прођу тортуру у школи (''ти си , Петровићу, синоћ виђен на концерту оних чупаваца''), а онда и на самом концерту где су у првом реду као кордон ладно стајали полицајоси са оним блесавим ватрогасним шлемовима.
Мука ми је када данас гледам концерте на којима чак и рокери од имена викну публици ''да видим руке'' или са њом комуницирају на дебилном нивоу као белци са индијанцима. (''Хајде сви'', ''Идемо заједно'', итд). Фронтмени се данас према својој публици понашају као према ретардираној маси коју треба плански подизати и спуштати, односно манипулисати паметно и вешто како би све било онако како је организатор замислио. А организатор је замислио да узме лову без трзавица, проблема и скандала. Само лову. Славу нека узима други. Зато је могуће да извесни Дино Мерлин напуни двапут Арену.
Шта смо ми мислили и знали о рокенролу можете видети у другом наставку серијала о ''дугмићима''. Ево и те приче.
Како је посивјело дугме...
...И би шта би. Музичкој сцени Југе пришло се ''Бијело дугме''. Ми смо их пратили спорадично, повремено, из навике да будемо у току ствари. Увек бисмо се, при том, уверили да смо стали на праву страну - супротну. То нам никако није било тешко, а није нам ни тешко падало што их не слушамо. Сви смо имали одличне фонотеке код кућа и на нашим грамофонима стално су били ''Е, L and P'' , ''Jefrerson Airplane'' , ''Jethro tull'', ''Chicago'', ''Greateful dead'', ''Taj mahal'' и многи други. Чак смо и ''Deep Purple'' мало ређе слушали и то највише због изванредног гитаристе за ког смо знали да је пре рокерске каријере учио класичну гитару. О групама као што су ''Тееn years after'', ''Canned heat'' ''Animals'' да не причам. Могао бих дуго да набрајам имена група које су за садашње концертне звезде Сорбона и недостижан сан. Морате нас, из тог времена, мало боље сагледати и разумети нас због чега смо били овако искључиви према ''Бијелом дугмету'' и због чега смо га дочекали онако како и доликује - на волеј. Кад код куће имате оригинале на којима су вам завиделе многе радио -станице, онда се тешко одлучујете да слушате будалаштине као што су ''Купићу си топ'' или ''Не спавај мала моја музика док свира''. Свашта. Ко , бре, може да спава кад грува 5000 вати? Посебно што смо ми оригиналну музику већ имали по својим фонотекама. Интересантно је да их ми нисмо чак ни звали ''Бијело дугме''! Тако су их прозвали они кицоши из Новог Сада, невиђени зајебанти и врхунски лафови. Дан - данас вам се може десити да чујете неког олињалог рокера да каже ''Бело дугме'', по навици.
Међутим, тиха вода брег рони, а Брега је умео да дигне велике таласе. Мало - мало, па скандал. Озбиљна музичка критика имала је за њега милости колико шинтер за бесног пса. То су једноставно назвали еклектицизмом и компилаторством (друге речи за ''ресавску школу'' и мешање стилова''),а упорни аутори какви су били Ниџа Караклајић или Слоба Коњовић пушали су упоредо снимке који нису били само у категорији ''личи'' или ''подсећа'', већ -пресликани. Само су речи биле на српском. Чак се и Минимакс умешао и у својој рубрици ''маказе'' радио то исто. Брегин одговор је био ''антологијски '' - ''јебеш пијесму која ни на једну не сличи'' (!).
Суштина проблема била је у следећем: наши певачи су често певали туђе ''обраде'' и често су правили стварно изванредне снимке. Сетите се наших верзија прелепих хитова какви су ''Ухвати ветар'', ''18 жутих ружа'', ''дрвосеча да сам ја'', ''Милорд'', ''Натали''...а о Стојнићевој ''Била је тако лијепа'' (за коју су чак и Французи рекли да је лепша од оригинала) да и не причам. Тако се популарисала добра музика и смањивале културолошке разлике. Међутим, на свакој синглици сте могли уредно да прочитате ко је компоновао оригинал, а ко је аранжирао за наше тржиште. Дугмићи тих проблема нису имали. Све ствари су потписивали као своје...и тиме су све нас, који смо могли реално да пронађемо и нешто вредно у њиховом раду, сместа одбили од себе. Они су на етику ишли директно - ђоном, знајући да демагогија и маса иду заједно као кобасице и пиво у Минхену, или сомун и ћевап на Башчаршији.
Пошто смо ми, како рекох, имали одличне фонотеке али и одличну моеморију, нама је за прве две-три њихове плоче било чак и интересантно да се такмичимо у препознавању одакле су шта узимали. Образац се није мењао, али су се они извештили, па су наше примедбе овако звучале, када бисмо их ухватили с рукама на туђим нотама: ''Јеси ли приметио - стигла нова плоча групе ''Urgent'' у Сарајево?''
Гебелсовска прича о томе како хиљаду пута поновљена лаж може постати ''истина'' почела је и овде да делује. Ми који смо знали за њихове ''позајмице'' њихову музику више нисмо слушали, а маса то и овако и онако није знала. При том се оригинални извођачи, аутори, нису потресали нити бунили . Зашто? За њих је југословенска рок музика била толико свакодневна, као отприлике трактор паркиран у плесној дворани. Сви услови за несметано харање ''дугмића'' били су ту ....
Dopuna: 12 Mar 2012 11:34
Ево још једног наставка...
Како је поцрвијењело ''Бијело дугме''...
Јасно је да ни ова прича неће имати додирних тачака са црвенилом на образима, јер се таква манифестација морала (стида) никада код њих није примећивала. Није ни чудо јер је о ђону реч (ђон - најотпорнији део ципеле, онај који се највише прља и најдуже траје), а зна се како изгледа образ за који кажу да је дебео као ђон. Никако не изгледа. Не види се и нема га.
Средином осамдесетих ''дугмићи'' су се баш осилили, као и сви диктатори када им уђе вода у уши и помисле да су недодирљиви. Велики маг је препредено и промишљено мерио сваки потез. Свако коме савест није чиста , као њему, морао је да буде тако опрезан јер је играо на много карата, а многе су биле блеф.
Музички посматрано, ГБ је почео да брља када је установио да му више нико не може ништа. То брљање се одвијало кроз покушај компоновања своје, оригиналне музике. Ствари су се закомпликовале јер је до тада било лако - узми неку плочу, препиши хит који ти одговара, потпиши га и штанцуј. Шта зна раја...Е, морало се и то једном десити. Некако смо знали да ће ГБ осетити једног дана зов самосталног ауторства и пробати да се поигра нотама. Међутим, у возилу није више било инструктора. Само комисија на задњем седишту.
То што је тих година доживело, али не и преживело, ''Бијело дугме'' је и заслужило. Раније, док су копирали туђе песме, зезање се сводило само на то плагијаторство, па и то је већ било излизано јер се он није превише ни крио. Борис Бизетић, предводећи ''Рокере с Мораву'' зезао их је на сваком концерту распакујући бубњеве (алузија на то што је Ипе Ивандић заглавио 'мардељ' тако што је крио дрогу у бубњевима)...а ГБ је испевао песму ''Милиција тренира строгоћу''. У Сарајеву се одиграва зимска олимпијада? Може, стиже песма - ''Хајмо у планине''. Шиптари опет на Косову праве проблеме Србима? Ето Бреге да мири и доводи у ред првим и јединим рокенрол ''хитом'' на шиптарском језику (!!). Ову ствар треба да чујете, без обзира на језичку баријеру. Треба да чујете бљувотину коју је подвиг смислити. Хрвати и Срби се опет свађају и варниче? Нема проблема, има Брега и за то решење! ''Тамо далеко лијепа наша''. Спојио је неспојиво и почео да изводи на концертима. Омладинци неће да раде? Идемо на радне акције да дижемо морал. Ништа није њему било тешко.
Када је кренуо и црвени ветар Осме седнице, ни то није било проблем. Горан са Здравком организује групу ''Камаради'' , на плочу ставља кинеске или корејанске црвеноармејце , тражећи опрост од још увек моћног Савеза бораца.Мењали су се певачи, мењала се и музика, само се Биг Бос није мењао. Ни он, ни његов циљ. Најпре паре, затим лова, а затим новац...Нека другима припадају част и слава, они су ионако пролазна категорија.
...А у Југи су се , што се рокенрола тиче, одвијале охрабрујуће ствари! Монструму кича и неукуса, диносаурус групи која је уништавала саму себе, супроставио се нови талас, односно нови вал. Неки храбри момци почели су да тресу кавез успаване публике, а подржавани су гигантима којима чак ни ГБ није могао ништа! Уз нови талас били су срцем и душом ''Рибља чорба'', ''Парни ваљак'', ''Хлеб и сол''...Рок-империја је узвраћала ударац. Човечуљак са ситним очима, осмехом без осмеха и пискутавог гласа добро је знао на кога сме да удари , а на кога не. Окренуо се међународној каријери, покушавајући да филмаџијама прода своје излизане теме, но то је већ нека друга прича...
saten ::Što se tiče popularnosti, čini mi se da je Bijelo dugme ili Belo dugme zaista bilo popularno, ili mi se samo čini?
Енормно је било популарно. Као Цеца (да извиниш на изразу). То и јесте право поређење. ''Бијело дугме'' је имало ту јевтину, популистичку привлачност. Као што данас прави љубитељи народне музике слушају Цунета или Лепу, а trash верзију разних Сека, Цеца, Јеца воле они који се не баве превише стварном естетиком, тако је било и с дугмићима. Ми који смо волели прави, дубоки и садржајни рокенрол слушали смо ''Смак'', ''Филм'', ''Хаустор'', ''Чорбу'' из раног периода, ''Леб и сол'' под обавезно (!). Они који су хтели да вриште на концерту, да се напију до обезнањености и да причају како су били на ќонцерту одлазили су да слушају ''дугмиће'' и њихове инфатилне хитове . Бијело дугме је било треш група у југословенским оквирима. Наравно, таквих је било у Европи и знало им се место (''Slade'', ''Sweet'', ''Nazareth'', ''Black sabat'', ''Uriah heep'', па чак и ''Status Quo'') и сви су знали да направе разлику између ''Цепелина'' или ''Џетро тала'' и ''Смокија'' (нпр). Код нас је то ишло другачије - ГБ је искористио државни механизам за одржавање популистичког расположења, који је већ успешно функционисао на свим нашим телевизијама. Просто, да простије не може бити. Главешине су лако препознале да могу да искористе и контролишу ''дугмиће'' као средство за ''широке народне масе''...Остало је, као што знамо, историја. Уосталом, погледај њихову дискогарфију и видећеш с колико су прорачунатости мењали стилове и правце. По потреби.
Sa druge strane, koncerti su im bili losi ( za tako veliku grupu), bar ono sto sam ja gledao, a gledao sam 3 koncerta, zadnji sa Tifom u Niskoj hali Cair. To je bila katastrofa. Ja sam stajao sa strane bine, na gornjoj terasi tribine i imao sam odlican uvid sta se desava na sceni.
Tifa nije mogao da peva, glas mu je pukao, Bregovic se drao na njega i psovao ga za vreme svake pesme i izmedju.
Jedno Bregovicu mora da se prizna, znao je da "mazne" i da uradi dobar aranzman, tu mu nije bilo premca kod nas.
argus ::Sa druge strane, koncerti su im bili losi ( za tako veliku grupu), bar ono sto sam ja gledao, a gledao sam 3 koncerta, zadnji sa Tifom u Niskoj hali Cair. To je bila katastrofa. Ja sam stajao sa strane bine, na gornjoj terasi tribine i imao sam odlican uvid sta se desava na sceni.
Tifa nije mogao da peva, glas mu je pukao, Bregovic se drao na njega i psovao ga za vreme svake pesme i izmedju.
Jedno Bregovicu mora da se prizna, znao je da "mazne" i da uradi dobar aranzman, tu mu nije bilo premca kod nas.
Ја сам радио директно на реализацији четири њихова концерта код нас (можда и пет, не сећам се више). Први пут сам радио РиП (реклама и пропаганда), а остало су били организација на разним нивоима и питањима (пласман карата, логистичка подршка сцене, итд, итд). Само први концерт им је био како ваља јер су у сали месец дана пре њих били ''смаковци'' па су хтели да се докажу. Иначе њима су концерти служили (осим за узимање и прање лове) пре свега за qурчење новом опремом и за дмонстрирање моћи ГБ. Чим промени певача одмах прави турнеју. Од свих им је био најгори Тифа јер му је глас брзо пуцао, а имао је и онај хомо-имиџ (да се не уведе сада ови из ЛГБТ) са кожном капом и опремом као у филму ''Серпико''...
