Ukradeni nakit, sta poduzeti

• 2Ovo se svidja korisnicima: Srki94, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 14 Avg 2011 19:10

Hvala, videcu kuda ce to da ide

Dopuna: 16 Avg 2011 12:04

E ovako, odlucila sam da prijavim slucaj s tim sto je malo problematicno to sto ja stanujem u Republici Srpskoj, u Novom Sadu sam studirala i otkazala stan tako da ja tamo vise nemam prebivaliste. Pa sad, posto pretpostavljam da to moram tamo da prijavim, ko zna koliko cu puta morati dolaziti, zanima me procedura, da li neko moze da me uputi, dakle da li dobijam zapisnik odmah ili naknadno dolazim po njega ili dobijam bar neku potvrdu od izvrsenoj prijavi?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ivančica ::Napisano: 14 Avg 2011 19:10

Hvala, videcu kuda ce to da ide

Dopuna: 16 Avg 2011 12:04

E ovako, odlucila sam da prijavim slucaj s tim sto je malo problematicno to sto ja stanujem u Republici Srpskoj, u Novom Sadu sam studirala i otkazala stan tako da ja tamo vise nemam prebivaliste. Pa sad, posto pretpostavljam da to moram tamo da prijavim, ko zna koliko cu puta morati dolaziti, zanima me procedura, da li neko moze da me uputi, dakle da li dobijam zapisnik odmah ili naknadno dolazim po njega ili dobijam bar neku potvrdu od izvrsenoj prijavi?

Zapisnik tj prijavu ćeš dobiti odma. Ali iskreno da ti kažem stvarno piši propalo. Imam dosta kontakata u policiji i zna za mnogo takvih situacija. Ako ti išta znači znam čak i verovatno koja zlatara je to otkupila . Možda da odeš direkt tamo da pitaš ako budu voljni da ti kažu (samo jednom do sad su bili ). Ako ti neki dodatni detalj treba pitaj me ili preko posta ili preko emaila. Srećno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ivančica :: Mada tesko da ce se to pronaci u nekoj zlatari, to se utopi u roku od 15 dana.
To se ne "utopi" za 15 dana, vec za 5 (pet) minuta.
Drugo:
Dali je tvoj stan, ili zajedno sa tvojom cimerkom zivite kao podstanari, to je tvoja privatnost. Nije potrebno objavljivanje. Medjutim, nemoj da donosis nekoga u kuci, stanu, ako tu osobu poznajes malo vremena (mada, nije to pravilo. Mozes ga poznavati dugo, pa doziveti isti stres).
Kod mene, u susednoj zgradi, kod jednog mog poznanika u njegovom stanu su mu ukrali nakit vredan oko 15000 (tisuca) eura. Bio sam na gostovanju kod njega i mogu se setiti, koji nakit su nosili njegova supruga i njegova odrasla deca. Deo tog nakita su bili sa stvarnim draguljima (rubinima, biserima).
Od tada, pa sve do danas, je proslo pet godina i nikakvih rezultata. Kao da nisu prijavili.
U cijelom svijetu, postoje profesionalni obijaci stanova i lopovi tih nakita. Medju njima su i "prolaznici" koji nemaju takvo iskustvo, no oni su spremni to uciniti, ako im se ukaze prilika.
Ukratko, nemoj se nadati vise na pronalazak tvog nakita koje su te podsecale na tvoju uspomenu.
Covjek moze te pokrasti, no on ne moze ti uzeti sjecanje i tvoje duhovno blago. To je tvoje i tamo je tvoja uteha u ovoj situaciji.
Nastoj biti smirenija i smatraj da je to sve prolazna stvar. nadaj se na ponalazku, no nemoj previse biti sa mislima oko toga.
Idemo dalje,.....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Žalostno, da so ti ukradli zlato. Meni so ga sorodniki, ko so bili na obisku. To je očitno, ali ne morem nič. Bili so moji spomini na krst, na rojstvo in na potovanje po Kreti. Kupila mi ga je baka i teta. Tolažim se s tem, da so pravi spomini v naših srcih in prava vrednost v življenju zdravje in dobri prijatelji, ki jim lahko zaupaš, ampak kot vidimo je teh zelo malo. Tudi sorodniki te lahko prizadanejo in razočarajo. Nič ne vem, da bi imeli karkoli nerazčiščenega od prej. Ni mi jasno kaj so mi tako zamerili, da so se mi tako maščevali- pa ne samo meni- tudi očetu in materi ni bilo vseeno... Pa velikokrat smo jim že pomagali, ko so rabili pomoč, zdaj pa so tako nehvaležni. Imajo me za ignorantsko osebo, ki ima polno rit vsega in so si mislili, da še opazila ne bom, da mi je kaj zmanjkalo. Mene imajo za nehvaležnico in se jim zdi, da si tega nisem zaslužila... Povedati pa moram, da se zelo motijo. Res, da sem imela veliko predmetov in če nisem nosila nakita, še ni pomenilo, da ga ne cenim- nasprotno- še več mi je pomenilo in sem ga vedno skrbno shranjevala, da ga ja ne bi izgubila. Nisem nehvaležna, a ne znajdem se in zato morda včasih tako delujem. Toda oni mene očitno ne poznajo dovolj- moja prava vrednost je čisto drugačna. Lani poleti so prespali v moji sobi na podstrehi in otroci so prebrskali vse. Niti na misel mi ni prišlo, da bi mi kaj vzeli. Še zatrjevali so, da bodo dali vse pospravili nazaj. Nisem preverjala, saj je bila zraven tudi njuihova mati in zaupala sem jim. Potem pa sem nekega dne to ugotovila in nihče drug ni mogel to biti, saj nam ni zmanjkalo nič drugega kot samo moji trije obeski in dve verižici in še neka malenkost- odlomek zlatega prstana, pa imamo vse sorte vrednega dejansko nastavljenega po hiši. Torej nihče nas ni oropal, oče, mati ter fant pa mi stojijo ob strani in vedo, da sem zelo skrbna glede takih stvari in so bili tudi zelo žalostni. Tudi na podstrešno sobo ni nihče od naših zahajal. Torej ni dvoma, kdo je to bil... Vprašati jih, karkoli če kaj vedo, kje je ta nakit, bi bilo samo prilivanje olja na ogenj. Tako, da mi ne preostane nič drugega, kot da počakam in ob priliki- če se bodo sploh še upali blizu- jih bom vseeno vprašala, saj križec ni bil samo moj, ampak tudi očetov... Ne vem, laže bi mi bilo, ako bi to ukradel nek tujec, kot pa dejstvo, da ugotoviš da te sorodniki sovražijo. Ajde bog.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zivela sam godinu dana sa cimerkom,a nakon toga sa verenikom,sada sa suprugom u privatnom stanu i nikada nista nije nestalo. U svojoj velikoj i maloj kutiji za nakit sam drzala sav nakit.Posto je sve bilo tu nisam ni proveravala.Kada sam pre 8 meseci,krajem decembra ostala u drugom stanju poceli su mi oticati prsti,tako da sam u februaru,martu skinula burmu,verenicki i jos jedan zlatni prsten koji sam do tada nosila.Moj muz je par meseci pre toga zakacio svoju burmu na kvaku od vrata,tako da je i on ostavio svoju burmu. U velikoj kutiji, na dnu,mi je bio zlatni nakit od ranije (lancic, privezak, mindjuse).Sve je bilo tu,u sobi u kojoj smo mi spavali. Kljuc od privatnog stana smo jedino imali mi i gazde,koje su u zimskim mesecima bili u drgom gradu, u Beogradu.Oni su nam se uglavnom najavljivali kada bi trebali doci za kiriju,a i to nije bilo svakog meseca ili kada bi trebali uzeti nesto od racuna.Nama su dolazili nasi prijatelji i po koji rodjak koji nisu ulazili u tu sobu. Posto sam bila na trudnickom bolovanju,ja sam uglavnom bila kuci,dok moj muz ne dodje sa posla. Jedino smo nekih 10 tak dana bili na Kopaoniku,nakon cega se moj muz vratio,a ja ostala jos 2 nedelje kod majke u Jagodini.Tada,dok smo bili odsutni gazda je dosao samo za kiriju koju smo ostavili na sto. Sve je bilo na svom mestu,tako da nakit nismo proveravali. Od 1 avgusta smo resili da se preselimo.Kada smo preneli stvari i kada sam otvorila kutiju tek tada sam primetila da je sav nakit tu,osim zlatnog. Sve sto je bilo zlatno je dobilo noge i negde otislo. Gazde kazu da niko drugi nije imao kljuc osim nas i njih, ali da su oni uzeli samo kiriju. Sta da radim,sve smo proverili, u starom stanu ga nema, u novom stanu ga nema,a sto je najgore u proteklih pola godine ne znam ni kada je nestao,ni kako je nestao.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

snezanamilivojevic39 ::Zivela sam godinu dana sa cimerkom,a nakon toga sa verenikom,sada sa suprugom u privatnom stanu i nikada nista nije nestalo. U svojoj velikoj i maloj kutiji za nakit sam drzala sav nakit.Posto je sve bilo tu nisam ni proveravala.Kada sam pre 8 meseci,krajem decembra ostala u drugom stanju poceli su mi oticati prsti,tako da sam u februaru,martu skinula burmu,verenicki i jos jedan zlatni prsten koji sam do tada nosila.Moj muz je par meseci pre toga zakacio svoju burmu na kvaku od vrata,tako da je i on ostavio svoju burmu. U velikoj kutiji, na dnu,mi je bio zlatni nakit od ranije (lancic, privezak, mindjuse).Sve je bilo tu,u sobi u kojoj smo mi spavali. Kljuc od privatnog stana smo jedino imali mi i gazde,koje su u zimskim mesecima bili u drgom gradu, u Beogradu.Oni su nam se uglavnom najavljivali kada bi trebali doci za kiriju,a i to nije bilo svakog meseca ili kada bi trebali uzeti nesto od racuna.Nama su dolazili nasi prijatelji i po koji rodjak koji nisu ulazili u tu sobu. Posto sam bila na trudnickom bolovanju,ja sam uglavnom bila kuci,dok moj muz ne dodje sa posla. Jedino smo nekih 10 tak dana bili na Kopaoniku,nakon cega se moj muz vratio,a ja ostala jos 2 nedelje kod majke u Jagodini.Tada,dok smo bili odsutni gazda je dosao samo za kiriju koju smo ostavili na sto. Sve je bilo na svom mestu,tako da nakit nismo proveravali. Od 1 avgusta smo resili da se preselimo.Kada smo preneli stvari i kada sam otvorila kutiju tek tada sam primetila da je sav nakit tu,osim zlatnog. Sve sto je bilo zlatno je dobilo noge i negde otislo. Gazde kazu da niko drugi nije imao kljuc osim nas i njih, ali da su oni uzeli samo kiriju. Sta da radim,sve smo proverili, u starom stanu ga nema, u novom stanu ga nema,a sto je najgore u proteklih pola godine ne znam ni kada je nestao,ni kako je nestao.
Prijaviš policiji