lepa tema. u svojoj knjizi 1999, borislav pekic opisuje bas sve ovo o cemu pricamo, tj. kako je u jednom trenutku vestacka inteligencija toliko evoluirala, da je pocela samu sebe da "radja". prvo nacelo koje joj je isprogramirano je, naravno, bilo je da cuva coveka iznad svega i da sve radi u svrhu ocuvanja i poboljsanja covecanstva . ali, onda se javio problem, kada je savrseni kompjuter shvatio da ce covek u odredjenom trenutku unistiti sam sebe, pocinje ono najzanimljivije. zapravo, javljaju se dva problema: ocuvanje coveka, ali i svesnost tog savrsenog kompjutera o nesavrsenosti coveka, koji za razliku od kompjutera, gresi. vestacka inteligencija na tom nivou ne gresi tako da se u tom trenutku coveku vise ne dozvoljava da deluje. sve radi "savrsena vestacka inteligencija", a covek postaje samo figura bez veceg uticaja. odrzava ga samo "prvo nacelo". a onda jednog dana vestacka inteligencija shvata da je prava moc coveka bas ta "greska"... i onda u krug.
|