|
Морао бих да почнем енциклопедијицу сопствених антиталената.
Да се прво прикључим претходницима?
Лепо писање, дефинитивно!
Шта могу кад сам самоук! Књишки мољац од треће године, нису ми биле довољне слике, морало се проникнути у текст...
У школу дођох као чељаде које већ чита књиге, али ми рукопис не поправи ни Саваот!
Претходне генерације су у школи имале озбиљан предмет-краснопис. Када видим како су онда писали људи са само 4 разреда тадашње основне школе, искомплексирам се за медаљу.
Спорт?
Не само да сам тотални антиталенат у пракси, већ не могу да појмим теоријску сврху истог. Такмичење у пљувању у даљ или уринирање против гравитације, фудбал, кошарка, онај пинг понг на ливади што игра Ноло, све ми је подједнако бесмислено.
Последње ТО које сам гледао, била је олимпијада у Пекингу, али само свечано отварање! Чим је почео дефиле учесника, свети даљински је оправдао своје постојање.
Моје разочарење беше огромно када СББ није озбиљно схватио да неко не жели да загађује свој ТВ пријемник безбројним каналима тих телетабиса.
У гимназији су ме на "окретним играма" као асоцијације и слично, разбијали на било коју тему везану за спорт. Да ми живот зависи од набрајања клубова било чега, стрељали би ме- одмах.
Шах такође, нисам имао конзументе у окружењу који би ме евентуално заразили.
Боје на картама почео да разликујем тек на компјутеру, тачније пасијансу.
Управљање возилом, било каквим, од котураљки преко бицикла до, не до бог, нечега с мотором.
Наиме, лево око ми практично има само естетску функцију, не ради. Резултат је тунелски вид, тј немогућност процене брзине, даљине, а вала и паковање простора испред и огледала у иоле сувислу целину.
Разлог зашто нисам ни покушао да полажем возачки. Ови би ми узели паре (пута неколико), написали у дозволи да морам да возим с наочарима, а шта би друм показао, није их брига.
Ово је тек врх леденог брега, има тога, их...
|
