Niti jedno niti drugo
Tačnije, materijale za razne članke pišem po malo svaki dan, pa kad se gomila inkrementalnih doprinosa sakupi, poneki biva i objavljen
~
Razlog za "docnije" leži u tome što ne želim da ja budem uvek glavni diskutant u ovoj temi, više bih voleo da se drugi malo više uključe i diskusiju. Recimo Srki, mpman, aronija, pčelica, smorena i drugi forumaši. Najviše vas čovek može upoznati kroz diskusije. Tu se čovek otkriva kakav jeste zaista, i kakve su mu namere prema drugima
~
Moj doprinos ovoj priči, za sada, je bio da se određene nedoumice prevoda sa engleskog reše engleskom verzijom, koja je izvučena iz konteksta. Značenja reči se mogu videti ovde:
http://www.merriam-webster.com/
... a kontekst je malo drugačiji, pa ko voli da istražuje nek izvoli
Ako mislis da ja istrazujem, varas se, samo sam sinoc i jutros videla neku primedbu koja me potakla na razmisljanje o duhovitosti bez zle namere i boldovane i neboldovane.
Sta je kome duhovito to je predmet za raspravu. Nekome je i DJ Krmak duhovit. Meni se kosa na glavi recimo dize od takve duhovitosti. Cinjenica je neke duhovitosti ne razumem. Jednostavno ih ne mogu skapirati. Nedostatak duha ili manjak IQ. I to je jedini razlog za postavljanje citata o duhovitosti.
Za mene su duhoviti ljudi upravo onakvi kako ih je Sale opisao!
Problem sa Aristotelovim citatom je to:
- sto je pisao na grckom i to u jednom kontekstu
- to je prevedeno na engleski (neprecizno?) i dat mu je drugi kontekst u citatima sa neta.
- i na kraju,treca ruka,prevod na srpski,gde se ne potencira domisljatost,pamet i sl. vec humor.
A da,sto se humora tice,Sale je objasnio.
Moje misljenje je identicno kao njegovo.
Evo i mene, Post festum.
Danas sam napisala post na ovu temu, ali mi je jednostavno nestao prilikom slanja.Pomalo mi je glupo da sada pišem jer ne osećam potrebu, као danas каda sam poželela da se oglasim u ovoj temi.
Pretpostavljam da je angelika s' razlogom poželela da piše o duhovitosti i 'duhovitosti', barem ja tako praznim svoje emocije Ovde, pišiću svoje opaske aludirajući na događaje iz reale.
Neću ništa pametno napisati ako napišem da volim duhovite ljude, da su prihvaćeni u svakom društvu, šta više, poželjni.
'Duhovite', tačnije one čiji jezik je ironija, izbegavam!
Slažem sa Saletovim postom u vezi duhovitosti, dodala bih još da je duhovit čovek opušten, spontan, naprosto se igra pravim rečima u pravo vreme, čime nas inspiriše, opušta, njegova igra izaziva našu interakciju.
Duhovitost , iliti šala, u virtelnom svetu vrlo lako može da isklizne iz željenih tokova i protumači se sasvim suprotno.
Lično, nikada se ne šalim sa ljudima koji mi nisu na neki način bliski. Ni u reali, ni Ovde.
Kako ćemo shvatiti nečiju duhovitost, zavisi od raspoloženja. Ponekada jedna reč može da promeni smsao celoj rečenici, a sve bez zle namere. S' toga, treba biti veoma oprezan!
Nespretna interpretacija šale, bez zle namere, je najnepoželjija situacija.
Kada već pomenuh + nameru
Učitelj vještine gađanja lukom i strijelom bio je poznat i kao učitelj života. Jednoga dana, njegov najbolji učenik učestvovao je na takmičenju i tri puta za redom pogodio u centar mete. Svi su oduševljeno aplaudirali i komplimenti su pljuštali sa svih strana, kako za učenika tako i za učitelja.
Međutim, učitelj kao da nije bio polaskan time. Kada ga je, kasnije, učenik upitao šta je razlog njegovog skeptičnog stava, učitelj mu je odgovorio:”Moraćeš da naučiš da cilj nije centar mete.”
“Šta je onda cilj?”, zbunjeno je upitao učenik.
Ali učitelj nije ništa odgovorio. To je bilo nešto što je mladić trebalo sam da otkrije, jer nije moglo da se izrazi riječima.
Jednoga dana otkrio je da ono u šta je trebalo da cilja nije bio rezultat, već mentalni stav – poenta nije bila u pogađanju centra mete već u oslobađanju od samoga sebe., zamolila bih Fila da nam objasni boldovanu reč.
Citat: Najviše vas čovek može upoznati kroz diskusije. Tu se čovek otkriva kakav jeste zaista, i kakve su mu namere prema drugima
Nikada nisam ni pomislila da je neko Ovde sa namerama koje treba proučiti. Ako nije tako, + odsecite mi ruke i pretvorite me u kamen./ovo mi je jedna jedina namera Ovde/
Citat:Učitelj vještine gađanja lukom i strijelom bio je poznat i kao učitelj života. Jednoga dana, njegov najbolji učenik učestvovao je na takmičenju i tri puta za redom pogodio u centar mete. Svi su oduševljeno aplaudirali i komplimenti su pljuštali sa svih strana, kako za učenika tako i za učitelja.
Međutim, učitelj kao da nije bio polaskan time. Kada ga je, kasnije, učenik upitao šta je razlog njegovog skeptičnog stava, učitelj mu je odgovorio:”Moraćeš da naučiš da cilj nije centar mete.”
“Šta je onda cilj?”, zbunjeno je upitao učenik.
Ali učitelj nije ništa odgovorio. To je bilo nešto što je mladić trebalo sam da otkrije, jer nije moglo da se izrazi riječima.
Jednoga dana otkrio je da ono u šta je trebalo da cilja nije bio rezultat, već mentalni stav – poenta nije bila u pogađanju centra mete već u oslobađanju od samoga sebe.
Pffff ...
Što ga nije odveo na takmičenje u oslobađanju od samoga sebe?
Zbog čega mu je saopštio pravi cilj takmičenja tek posle njegove ubedljive pobede?
Kakav je to učitelj čiji najbolji učenik ne zna cilj onoga čemu ga ovaj podučava?
Zamislite situaciju da atletičaru Emilu Bekriću njegov trener ne želi da čestita, jer nije trebao da pobedi već da se oslobodi od samoga sebe. Mislim ...
Ovakvim "pričama" nedostaje jedna rečenica na kraju:
Prosledi ovu priču na najmanje 10 e-mail adresa, inače ...
p.s. Neprimetna, ništa lično. Moj bes je usmeren na autora citata.
