S obzirom da je ovo tema o hrani. Podeliću sa vama moju priču kako sam naučila da kuvam ''slatko''...
Jedne godine moji roditelji reše da idu na more preko firme u kojoj radim, jer smo tada (pre 20 godina) imali neko svoje odmaralište.
Uplatila im letovanje, rekla im datum polaska. I što se mene tiče, organizacija njihovog letovanja je bila gotova. Međutim, pred sam polazak oni me ponovo pitaju kog dana i kada kreću i ja im odgovorim na primer polazi se 30.07.. Oni se spakuju 29.07. u selo da ''nakupe'' neke šljive i da se vide sa rodbinom. Sretnu nekog komšiju čiji sin je išao na letovanje u organizaciji istog prevoznika i od njega saznaju da oni kreću 29.07., a u mesto boravka treba da stignu 30.07 pre podne (). Vrate se sa 2 kofe pune šljiva oko 14h (a treba da budu spremni u 21h). U kući je bilo opšte ludilo. To su se tražile stvari, kupaći, grickalice za ''puta'' itd.
S obzirom da nisu znal šta će sa šljivama, dobila sam zadatak a i kaznu da skuvam slatko od ljuštenih šljiva.
Uputili su me kod komšije da mi pokloni malo kreča, psihički me pripremili i ostavili recept za kuvanje slatkog od ''ljuštenih šljiva''...
Dok sam oljuštila šljive, pa držala u kreču, pa odstranila koštice, pa dok sam sredila limun....Pa kuvaj, pa skidaj penu....prošla me volja za slatkim...
Ali sve jedno, bilo je dobro i ukusno.
Samo da napomenem, da nisam imala volju da ''obradim obe kofe'', pa sam se malo ''otarasila'' šljiva...
Kod nas je dogovor da ne pravimo zimnicu dok su roditelji živi. Doduše nešto ipak napravimo kao što je ljuta salata sa šargarepom, i kompot na ruski način.
Slatko pravih od narandže i kupina. Ovo od kupina mi se ubuđalo vrlo brzo. Negde omanuh
Slatko su dok smo bili klinci redovno pravili svake godine i od svega što može da se pravi. Nema ništa lepše nego kad miriše voće u šećeru dok se kuva.
Nikad sokovi i slatko nije smelo da se dira pre zime sa polica u špajzu.
No slatko je bilo teško ne otvoriti.
Onda mi klinci otvorimo tegle i jedemo al te otvorene stavimo negde iza da se ne vide. Pa drugi red sve prazne tegle budu napred pune. Najebao si kad to primete...
Nisi smeo ni kolače da diraš pre slavlja ili rođendana onda uđeš u špajz i samo gledaš u te vanzemaljce sa čokoladom i kokosom, zvane kokos čupavci, u krug poređane na tacni.
Kao i ostale sitne kolače, i nestrpljivo čekaš dan da dobiješ zeleno svetlo da ih tamaniš..
natrix ::
Nikad sokovi i slatko nije smelo da se dira pre zime sa polica u špajzu.
No slatko je bilo teško ne otvoriti.
Onda mi klinci otvorimo tegle i jedemo al te otvorene stavimo negde iza da se ne vide. Pa drugi red sve prazne tegle budu napred pune. Najebao si kad to primete...
Nisi smeo ni kolače da diraš pre slavlja ili rođendana onda uđeš u špajz i samo gledaš u te vanzemaljce sa čokoladom i kokosom, zvane kokos čupavci, u krug poređane na tacni.
Kao i ostale sitne kolače, i nestrpljivo čekaš dan da dobiješ zeleno svetlo da ih tamaniš..
Онда ја мазнем један,па некако покушам да пресложим,не би ли остало непримећено
Нисам још пошао у школу,моја ујна направила торту за свадбу,где смо позвани.Ујутру је умутила беланца,додала шпинован шећер,нафиловала торту,ставила у шпајз и отишла код неке жене ,да је "очешља".
Како је замакла,тако сам ја отишао у шпајз,да уживам у погледу...Са стране,на једном месту је вирио мали чуперак од шама .Откинуо сам га и у сласти га појео.Онако радознао,загледах торту са свих страна,не би ли још,неки вишак нашао...Некако сам торту неспретно окренуо и руком се наслонио на горњи део ...Са све умазаном руком сам побегао у шуму.Знао сам шта ми следује.Тада ме ујак спасио.Није дао баби и ујни да ме леше.А већ су обе спремиле васпитна средства...Ипак,онако у страху,олизао сам слатко умазане прсте
natrix ::Kod nas je dogovor da ne pravimo zimnicu dok su roditelji živi.
Ali ja sam bila kažnjena....
Kuvala sam slatko od kupina, divljih i pitomih jagoda, višanja, trešanja...Međutim, svi recepti su kod majke. I svaki put kada nešto kuvam, moram da je pozovem telefonom da mi izdiktira recept, jer sam ja svoju cedulju od prošlog puta ''satarila''... Toliko o tome koliko sam revnosna ''domaćica''....
Ja sve što mi se sviđalo, pisah za sebe recepte. Tek po nešto ako negde zapne, zovem i pitam, kevu ili komšinicu.
Nikad nam nije dato da nešto prčkamo po kući i kuhinji, već samo da gledamo. I tako se krao i pekao zanat.
Jedino su dali da se oliže fil sa vangle, varjače...Eventualno nešto doda ili muti mikserom okreće mašina za rezance, ili melje kafa, il orasi, žito...
Nekako je uvek izgledalo kao da je dve ili tri domaćice u kuhinji -ne nikako- što bi rekla Ruška Jakić. Pa je to bilo za poštovati.
Uzgred često smo i mimo onog što je dozvoljeno uzimali fila kašikom, ili jeli kore za pitu onako sirove, onako skromno daju jednu ili pola od jedne, jer će posle da zafali za pitu.
Zanimljivo je da i moja deca vole da jedu sirove kore za pite, i ne samo moja.
Citat:Онда ја мазнем један,па некако покушам да пресложим,не би ли остало непримећено
Tako je radio moj brat i onda mene okrivi da sam ja...
Često se završi tučom i jurnjavom po kući..
Isto kad se dele slatkiši, podeli se podjednako, onda onaj ko ih ne pojede odjednom već čuva, opet deli svoje sa drugima koji su pojeli da ne bi bio sebičan i na kraju dobije od svega četvrtinu, osminu...
Fenomen mi je bilo kad su čuvane bombonjere kad se dobiju.
A tad su bile baš raznovrsne, bogate, lepih kutija, lepo upakovane.
Ko je imao sreće odma se otvore, ko nema jede ih kad postanu hladno oružje, tj. kad im istekne rok, al i dalje ostanu jestive
Kažnjavani smo bili kad nam uskrate slatkiše.
A kad ih kriju to je bila smejurija. Nije bilo tog mesta gde mogu da sakriju slatkiše a da ih kao deca ne nađemo.
Zanimljivo je da i danas posle decenija i decenija. Kriju od unuka na istim mestima, i naravno ni od njih ne može da se sakrije odmah ih pronađu...
...Са све умазаном руком сам побегао у шуму.Знао сам шта ми следује.Тада ме ујак спасио.Није дао баби и ујни да ме леше.А већ су обе спремиле васпитна средства...Ипак,онако у страху,олизао сам слатко умазане прсте 
