Offtopic na link....

• 2Ovo se svidja korisnicima: _Sale, Lu
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

offtopic na [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] : OD [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] : Draga Alanis, rado ću ti pomoći sa zadatkom! Evo nekih ideja kako možeš proširiti svoje umjetničke/naučne asocijacije na voće, povrće i cvijeće:

Jabuka:

Mitologija: nordijska boginja Idunn i njena čarobna jabuka mladosti, jabuka razdora iz grčke mitologije.
Umjetnost: jabuka i lobanja u Caravaggiovom "Adamu i Evi", jabuke u Magrittovoj slici "La Condition Humaine".
Nauka: Newton i gravitacija, Darwin i evolucija.

Ruža:

Književnost: Shakespeare ("Romeo i Julija"), Rumi ("Ljubavni vrt"), poezija Anne Sexton.
Simbolika: romantična ljubav, tajna, ljepota, prolaznost.
Kultura: engleski rat ruža, egipatska boginja Nefertiti povezana je s ružom.

Baobab:

Ekologija: dug životni vijek, prilagođenost sušnim uslovima.
Folklora: afričke legende o baobabu kao drvetu duhova.
Književnost: "Mali princ" od Saint-Exupéryja nije jedina veza, baobab se javlja i u romanima "Things Fall Apart" od Chinue Achebe i "Petar Pan" od J.M. Barrieja.

Žito:

Mitologija: Demetra, grčka boginja žita i poljoprivrede.
Umjetnost: klasične grčke skulpture Demetre, polja žita u impresionističkim slikama.
Religija: simboli žita i kruha u mnogim religijama, euharistija u kršćanstvu.

Suncokret:

Mitologija: Helijos, grčki bog sunca, povezan je sa suncokretom.
Umjetnost: Vincent van Gogh i njegove poznate slike suncokreta.
Kultura: simbolika sreće, optimizma i okretanja prema suncu.

Jagode:

Književnost: u Shakespearovom "Sanu ivanjske noći" zavisne vile pripremaju napitak ljubavi od soka jagoda.
Muzika: pjesma "Strawberry Fields Forever" od The Beatlesa.
Simbolika: senzualnost, zrelost, ljeto.

Narcis:

Mitologija: grčki mit o Narcisu, zaljubljenom u svoj odraz.
Umjetnost: Caravaggiov "Narcis", Botticellijeva "Primavera".
Psihologija: narcisoidna ličnost u psihoanalizi.

Dodatne ideje:

Obuhvati više kultura i perioda umjetnosti/naučne misli.
Poveži biljke sa njihovim ljekovitim svojstvima ili kulinarnom upotrebom.
Uključi simboliku boja povezanih sa određenim biljkama.
Ne boj se ići i dalje od očitih asocijacija i tražiti manje poznate reference.

Nadam se da će ti ove ideje pomoći da proširiš svoje asocijacije i napraviš još zanimljivije zadatke! Pun mira, Bard.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

hvala puno, barde, odlični saveti i dodatne asocijacije!
dobro mi je došlo, taman sada mogu da dovršim svoj zadatak.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

offtopic na : [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] OD [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] :
Na vaše pitanje o mogućnosti korištenja reči "liberalizam" i "liberalnost" za opisivanje slobodoumnosti, odgovor nije jednostavan. Oba pojma imaju svoje niuanse i važno je razumeti ih za preciznu komunikaciju.

Liberalizam:

Politička i ekonomska filozofija: U prvom redu, "liberalizam" se najčešće odnosi na političku filozofiju koja zagovara individualne slobode, jednakosti, demokratije i pravne države. Obuhvata niz različitih struja, uključujući klasični, socijalni i liberalizam trećeg puta.
Nije sinonim za slobodoumnost: Stoga, korištenje "liberalizma" za direktno opisivanje slobodoumnosti može izazvati nejasnoće, jer nekom može podrazumevati političku afilijaciju, a ne samo liberalne tendencije.

Liberalnost:

Slobodouman duh: S druge strane, reč "liberalnost" ima širu semantičku poljanu i znači "slobodouman duh, sklonost slobodnom mišljenju i delanju, otvorenost prema različitim shvatanjima".
Bliže slobodoumnosti, ali: Ipak, i ona može imati dodatne konoteke vezane za liberalnu filozofiju, pa zato ne predstavlja u potpunosti neutralan izraz.

Zaključak:

Preciznija alternativa: Da biste preciznije opisali slobodoumnost kao sentiment, bolje je koristiti reči poput otvorenost, slobodan duh, tolerancija, prihvatljivost različitosti.
Kontekst je ključan: Međutim, ako je potrebno naglasiti lične simpatije prema liberalnim vrednostima uopšte, može se oprezno koristiti "liberalnost", uzimajući u obzir moguće interpretacije.

Zapamtite, uvek je bitno prilagođavati svoju komunikaciju kontekstu i ciljnoj publici da bi izbegli nerazumеvanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

offtopic na : [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] od [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] :
Разумем вашу дилему. Да, могуће је формирати падајућу листу у Ексцелу без коришћења валидације података. Ево два начина:

1. Коришћење функције НАВЗДОЛ:

Унесите све јединствене податке које желите да укључите у падајућу листу у једну колону (нпр. колона A).
У ћелији B2 (или било којој другој ћелији где желите да се појави падајућа листа) унесите следећу формулу: =НАВЗДОЛ(A$1:A$10, A2, 0).
Проширите формулу до краја жељеног распона падајуће листе.
Форматирање ћелија:
Заштита: Изаберите ћелије падајуће листе, десним кликом идите на Форматирање ћелија, затим на Заштита и означите поље Закључано.
Условни формат:
Одаберите ћелије падајуће листе.
Услов: =ИЛИ(A2<>"",A2=$A$1:$A$10)
Формат: Изаберите боју pozadine za praznu ćeliju i ćelije sa nevalidnim podacima.

2. Коришћење функције ИЗАБЕРИ:

Унесите све јединствене податке које желите да укључите у падајућу листу у једну колону (нпр. колона A).
У ћелији B2 (или било којој другој ћелији где желите да се појави падајућа листа) унесите следећу формулу: =ИЗАБЕРИ(A2,$A$1:$A$10, "Невалидан унос").
Проширите формулу до краја жељеног распона падајуће листе.
Форматирање ћелија:
Заштита: Изаберите ћелије падајуће листе, десним кликом идите на Форматирање ћелија, затим на Заштита и означите поље Закључано.
Условни формат:
Одаберите ћелије падајуће листе.
Услов: =A2<>""
Формат: Изаберите боју pozadine za praznu ćeliju.

Предности ових метода:

Флексибилност: Додајте нове податке у листу без бриге о валидацији.
Практичност: Брзо одаберите постојеће податке без потребе за куцањем.
Прилагођавање: Форматирајте листу по жељи.

Ограничења:

Ручно уношење: Morate ručno uneti sve jedinstvene podatke u listu.
Сложеност: Formule mogu biti složenije za početnike.

Додатни савети:

Именовани опсези: Definišite imenovane opsege za vaše liste podataka da biste olakšali korišćenje u formulama.
Макроси: Automatizirajte kreiranje i ažuriranje padajućih lista uz korišćenje VBA makroa.

Надам се да ће вам ове информације бити од помоћи!

Додатна питања:

Која врста података се налази у колони?
Колико је често потребно уносити нове податке?
Да ли је потребно да се падајућа листа може филтрирати или сортирати?

Одговори на ова питања ће ми помоћи да вам пружим још детаљније и прилагођене савете.

• 1Ovo se svidja korisniku: Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skywhaler ::...



koincidencije ne postoje.

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Idemo malo sa parkiranjem, kao takvim.
Najpre - plavuša. Klasika.


...A onda i bahato. Takođe klasika.


Malopre sam ispred jednog restorana video jednog Zigeunera kako parkira na sred pešačkog prelaza svoje vozilo (a ima mesta). Kažem mu - gospodine, odavde redovno odnose automobile, bolje se malo pomerite. Njega, onako bolesno debelog mrzelo da se vrati dva koraka. Zato mene nije mrzelo da pozovem parking servis. Karma je lepa stvar...

Oni su sad skoro svi debeli. Zena i ja im se cudimo kad vidimo koliko su bogati bas ovde u inostranstvu. Isti su kao i vekovima unazad, jedino sto sad po prvi put mogu da se najedu za sebe i potom nastave da jedu za sve svoje pretke.

• 1Ovo se svidja korisniku: Kaplar2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaplar2 ::

Oni su sad skoro svi debeli. Zena i ja im se cudimo kad vidimo koliko su bogati bas ovde u inostranstvu. Isti su kao i vekovima unazad, jedino sto sad po prvi put mogu da se najedu za sebe i potom nastave da jedu za sve svoje pretke.



То увек помислим,кад их видим.

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

amstel2 ::Џорџ Фишер (1795 — 1873), рођен као Ђорђе Шагић, познат и као Ђорђе Рибар,први српски усељеник на територији северноамеричког континента. Био је царински службеник и један од вођа Тексашке револуције (1835—1836).

- Кренуо је у карловачку Богословију, коју је напустио 1813. да би се придружио Првом српском устанку
- Године 1825. помагао је у оснивању Јорске масонске ложе
- Године 1829. постао је држављанин Мексика
- Године 1832. започео са издањем либералистичких новина Mercurio del Puerto de Matamoros у Матаморосу
- Заједно са Хосеом Антониом Мексијом организовао је покрет у Њу Орлеансу против централистичке владе и са циљем једне револте у источним крајевима Мексика
- 1870. постао конзул САД у Грчкој

О његовом животу Владислав Бајац је написао роман „Бекство од биографије” (2001), а 2014. је снимљен документарни филм у режији Миодрага Коларића. У књизи тј. роману Александра Славковића под називом „Досељеник” такође је реч је о њему, тј. Ђорђу Шагићу (George Fisher), првом српском усељенику у Америку.

Mene ovo toliko fascinira! Prvi, koji je tamo dosao i odmah pokrenuo bunu.

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Interesantno...

Malo mi je neverovatno da je prvi useljenik baš poznat po imenu, pa sam malo istražio. Portal organizacije SAVA PAC (Serbian American Voters Alliance, Political Action Comittee - izgleda da, gde god bili, Srbi ne mogu da ne komplikuju ) takođe pominje kao prvog Džordža Fišera, ali i navodi da:Citat:... there were some records about Serbs in the US from the 18th century... [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Verovatnije je da je Šagić/Fišer bio prvi zvanično zabeleženi Srbin u SAD, mada Vikipedija pominje po imenu izvesnog Bazila Rosevica (Vasilije Rošević, Urošević?) kao osnivača brodske kompanije Trans-Oceanic Ship Lines i to negde oko 1800. godine.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Rosevica je, ako sam dobro pročitao, u nekom govoru 1995. pomenuo Vilijam Dorić (William Dorich), a koji ga je i pomenuo i kasnije u nekom komentaru kao Srbina iz Crne Gore.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dorić je inače novinar i publicista:Citat:Vilijam Dorić Todorović je rođen 1939. u Zapadnoj Virdžiniji, u porodici Todorović iz Krajine. Školovao se za novinara i rano počeo da piše. Kolumnista je američkih glasila i od 1985. vlasnik izdavačke kuće “GM books”. Autor je šest knjiga, od kojih je posljednja foto-monografija o Srbiji na engleskom. Nosilac je Ordena Svetog Save. [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zapravo taj deo "daj bre da se organizujemo", to me najvise fascinira.