|
Nije ti to ništa. Da vidiš šta se meni desilo.
Kao i obično,pošto nisam u dobrimodnosima s loptom, a ni fudbal mi nije omiljeni sport, bio sam golman na času fizičkog.Čas se zaršava, poslednji napad protivničke ekipe. Bilo je izjednačeno. Drug se uspešno probija pored slabe odbrane. U letu, oko desetak metara udaljen od gola, tj. mene, šutira loptu iz sve snage. Lopta me pogodi u glavu, u lice. Ja padam na pod, a lopta leti iznad prečke. Ustajem, jedva, ne znam gde se nalazim. Trebalo mi je par sekundi da se saberem. Zujanje u levom uvetu trajalo je jedno pola sata. Vid je bio poremećen jedno sat vremena, kao da je neko polomio ogledalo. Video sam deo slike ispred sebe, a mali deo je postao siv, potpuno. Regulisalo se to samo od sebe posle odmora i dva školska časa. 
|
ne 
