Poslao: 01 Mar 2016 16:05
|
offline
- SlobaBgd
- Mod u pemziji
- Pridružio: 10 Okt 2005
- Poruke: 13526
- Gde živiš: Beograd
|
Mare (mpman), pusti ove matorce što samo kukaju.
Mi mladi, koji još imamo vere u ljude, treba da se držimo zajedno!
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 01 Mar 2016 17:06
|
offline
- _Sale
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 30 Jul 2010
- Poruke: 13409
- Gde živiš: Z-moon
|
Samo vam to i preostaje, jer ste u manjini koja se meri statističkom greškom ...
Mada, vera i nije tako loša. Ja, npr. verujem da ću sada popiti hladno valjevsko pivo
|
|
|
|
Poslao: 01 Mar 2016 19:27
|
offline
- Sagacity
- Elitni građanin
- Pridružio: 27 Feb 2013
- Poruke: 2318
- Gde živiš: Zapadna Srbija
|
mpman ::m4rk0 ::Ono kad si naivna budala.
Ono kad su ljudi losi i neiskreni.
Ono kad se u danasnje vreme ne "isplati" biti dobar i iskren.
Ono kad volim da verujem da se na duže staze isplati.
Naravno da se isplati.
Cenim iskrenost, jer je odraz jakog karaktera.
Neiskreni ljudi su slabi. Treba imati petlju i biti iskren.
Ako od ljudi ne očekuješ ništa, neće te ništa razočarati. Ako očekuješ da neko na tvoju iskrenost iskreno odreaguje, možeš se razočarati. Ako si ti iskren jer si takva osoba, jer je to deo tvog karaktera, onda nemaš problema sa ljudima. Kada si ti otvoren i iskren ljudi oko tebe se sami "preberu" i napuštaju te oni koji te nisu vredni, ostaju oni koji mogu da te prate.
Ovo je recimo...moje iskustvo.
Niti verujem, niti ne verujem u ljude. Ja sam od onih koji od ljudi ne očekuju ništa.
|
|
|
|
Poslao: 01 Mar 2016 19:42
|
offline
- _Sale
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 30 Jul 2010
- Poruke: 13409
- Gde živiš: Z-moon
|
Ja sopstvenu iskrenost u današnjem svetu vidim kao naivnost, tuđu kao vrlinu.
Istina je negde između, kao i uvek.
|
|
|
|
Poslao: 01 Mar 2016 20:07
|
offline
- Sagacity
- Elitni građanin
- Pridružio: 27 Feb 2013
- Poruke: 2318
- Gde živiš: Zapadna Srbija
|
_Sale ::Ja sopstvenu iskrenost u današnjem svetu vidim kao naivnost.
Pa zato što očekuješ da na tvoju iskrenost dobiješ iskrenost.
Svet tako ne funkcioniše, nažalost.
|
|
|
|
Poslao: 01 Mar 2016 20:24
|
offline
- _Sale
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 30 Jul 2010
- Poruke: 13409
- Gde živiš: Z-moon
|
Znam, ne žalim se. Samo konstatujem.
Mrzi me da kucam na telefonu, ali nije iskrenost i zloupotreba iste jedini problem u komunikaciji zrelih ljudi.
But, who cares? Get a free beer and relax ...
|
|
|
|
Poslao: 01 Mar 2016 21:35
|
offline
- knell
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 25 Feb 2008
- Poruke: 634
- Gde živiš: Basin City
|
Ono kad sam danas marsirao 30 km dosao kuci seo na fotelju i zaspao pored ovog foruma. Ono kad sam se sad probudio i krenuo na posao misleci da je 6 ujutru
Ono kad odo da spavam ....
|
|
|
|
Poslao: 01 Mar 2016 22:10
|
offline
- Pridružio: 19 Jan 2012
- Poruke: 267
- Gde živiš: Beograd
|
Ono kada vodim bitku sa samim sobom, dug je put do pobede, trnovit, i mracan, ali taj put ce mene uciniti boljom osobom i uciniti me sretnijim, dok sam ljudima otvorio svoju dusu, oni su meni otvorili oci, nekada i nije lose kada ti se desi nesto sto nisi ni slutio da moze, jer nauci covek, a kada jednom covek nauci, posle sledi gradivo, gradim zid oko svoga srca, i mogu vam reci da mi se cesto na licu javlja onaj iskreni osmeh, vise se ne uzdam u ljude, pa ne mogu da me izdaju i prevare, kao sto su mi to cinili u proslosti, zelim da proslost zaboravim, i da krenem u sigurnu i sretniju buducnost, jos me vuce proslost svakog dana, ali se trzam, pokidacu lance i izbaviti se iz te zamke.
|
|
|
|
Poslao: 01 Mar 2016 23:15
|
offline
- mpman
- Mod u pemziji
- Pridružio: 12 Okt 2010
- Poruke: 10910
|
Samo, jednom izgrađeni zidovi oko srca štite, da, ali izoluju. I to može da bude lepo sve dok neko ne uđe kroz jedinu kapiju srca opasanog zidinama, a ti ostaneš u ćošku, bez izlaza. Zid je dobra stvar, ali i vrlo opasna, zato se potrudi da napraviš što više prolaza
|
|
|
|
Poslao: 02 Mar 2016 17:26
|
offline
- Mirjo
- Građanin
- Pridružio: 12 Maj 2014
- Poruke: 89
|
...ono kada ne znam kako da prihvatim da te više nema.
Kad mi dvije slike lebde pred očima.Slika tebe kako umireš i tvojih riječi "Zar ovako brzo?"...i slika tebe kako ležiš u kovčegu...lijepa,spokojna,nasmijana.
...ono kad se pitam da li su ti u mrtvačnici "namjestili" osmijeh...da li je to moguće...
Ono kad razmišljam o svemu što si mi govorila i što nisam ispunila.I kako se trudim sad da ispunim.
...i ono kad me duša boli koliko mi fališ ...
...i kad želim da plačem,a ne mogu.Samo me guši i boli u grudima...
...i kad se plašim da ću pokušati da se osvetim onima kojima nije stalo do toga da živiš...
i kad proklinjem što sam siromašna i što nisam mogla da platim da te izliječe...
...i kad ponavljam prokleti bili je*eni doktori,korumpirani!
...i kad je sve sad uzalud...
...ono kad te nema više...
|
|
|
|