|
Da, onih iz Srbije. Dok sam tamo radio. Otpustili su oko 2000 radnika u periodu kad sam tamo stigao do perioda kada su ih uzeli kinezi. Posle toga su umislili da su mali bogovi. Sve jedan je zaslužio dobro pesničenje i oduzimanje imovine. Još se trenutni generalni (uvukao se kinezima naravno) sam hvalio kako je svoj stan u vreme sankcija ukupno otplatio oko 110-120 današnjih evra, a imao je obraza da ga prodaje po tržišnoj ceni, pa je pričao kako ume štrajkače da umiri sa pola od obećane povišice i tako neke priče da ti muka pripadne. Onda ovi mlađi što postanu neki bitan faktor... To im je prosto žao što nogama dodiruju zemlju, a znaju da se prelaženjem iz vrednih u bezobrazne napreduje.
Nula motivacije za radnike, nula razumevanja, nula solidarnosti. Rekao sam supruzi još kada sam dobio posao preko - dobro je što idemo, jer ja ne bih izdržao unapređenje u bilo šta. To je još gora situacija za nas. Žive na entuzijazmu mladih, pritiscima nadređenih i ucenama porodičnih.
Tako da, da još jednom ponovim - da, okreće mi se utroba i mislim da Srbija nije zaslužila da joj se vredna i sposobna deca ponižavaju i potom svesno nestaju u tuđini.
Da ponovim isto pitanje.
|
