offline
- Dusan
- SuperModerator
- Supermoderator opštih foruma
- Pridružio: 26 Jul 2006
- Poruke: 11118
|
+ Ništa nije kako izgleda  Priča o anđelima
Jednog dana stariji je anđeo poveo mladog anđela u obilazak zemlje. Idući tako naišli su na divnu veliku kuću. Kako je bilo već kasno, i postajalo je sve hladnije odlučili su da zamole vlasnike za prenoćište. Pokucali su na vrata…Otvorila im je služavka i pozvala vlasnicu.
- ,,Da li biste nas primili da prespavamo ovu noć kod vas, već je kasno, a nama je hladno ? – upitali su anđeli.,,
- ,,Ma gde sada vas da stavim? – ljutito je odgovorila gospođa. ,,Kad ste već navalili, idite u štalu, pa spavajte tamo. ,,- odbrusila im je i zalupila vratima.
Anđeli su otišli u štalu i zaspali bez hrane i vode. U neko doba noći, mladog anđela probudili su čudni zvuci. Još bunovan, ugledao je starog anđela kako malteriše zidove štale. Bio je zbunjen, ali je ćutao.
Ujutro su anđeli u tišini nastavili svoj put. Kada je počela da pada noć, naišli su na jednu trošnu kolibicu. Pokucali su na vrata i otvorilo im je detence od tri – četiri godine.
- ,,Oprostite, obratili su se roditeljima, da li bismo mogli da prenoćimo kod vas, umorni smo od puta, a noć se približava?,,
- ,,Naravno, izvolite,,- odgovorila je detetova majka. U kolibi je bilo malo mesta, ali ljubazni domaćini su anđelima dali hranu i najbolje krevete.
Rano ujutro su mladog anđela probudili jecaji njihove domaćice. Naime, prethodne noći, uginula je njihova jedina krava, čijim su se mlekom prehranjivali. ,,Kako je to nepravedno,,- pomislio je mladi anđeo, ali je opet ćutao.
Anđeli su ćutke nastavili svoj put. Tek posle nekoliko dana mladi anđeo se osmelio i rekao starijem:
- ,,Stvarno ništa ne razumem. Ona bogata gospođa nije nam dala ni vodu da popijemo, smestila nas je u štalu i pored ogromne kuće, a ti si joj malterisao zidove, a ovoj porodici, koja nas je primila iako ni sami gotovo ništa nisu imali, uzeo si kravu. Gde je tu pravda?,,
- Eh, ništa nije onako kao što izgleda,,- odgovori stari anđeo. ,,U zidovima one štale, bilo je sakriveno zlato i gospođa ga sada neće naći, a kod siromaha je usred noći došao anđeo smrti i hteo je da uzme njihovo najmlađe dete, a ja sam ga izmolio da uzme kravu.,,
Često se ljutimo na sudbinu, Univerzum ili Boga zbog nekog događaja, ali u stvari ne vidimo dublje razloge tog događaja, prosto nismo u stanju da ga sagledamo iz šire perspektive. Zato je važno da imamo poverenje u Univerzum, da verujemo da se sve odvija onako kako je najbolje za nas u svakom trenutku čak i onda kada to ne izgleda tako. Na ovaj način lakše ćemo prihvatiti sve što nam se dešava i u svemu ćemo moći da vidimo dublji smisao i svrhu. A prihvatanje je početak promene. Tek kada prihvatimo sebe takve kakvi smo, možemo da se menjamo. Tako je i sa svim situacijama u našem životu. Naravno da na mnoge od njih imamo uticaj, ali najpre sve treba prihvatiti. Jer sve se dešava sa nekim razlogom. Ovo posebno važi za neke, recimo problematične situacije. Kada na primer krenete na put u velikoj žurbi, a onda vam pukne guma i tako zakasnite. Tada možete biti sigurni da ste izbegli neku veću nevolju u koju biste upali da vas u tome nije sprečilo popravljanje gume.
|
