|
^ Sad story bro
Trenutno imam tri psa.
Pikinezer (ne znam zaista da li je pravilno Peki ili Piki), "Garava", kod nas je dosta dosta godina, sada već veoma stara, hrabrog srca i nekada se čudno ponaša i zlostavlja igračke od gume... ko uđe kod nje u dvorište može ući do pola ali izaći bez vlasnikovog prisustva ne može (preferira nogavicu kod popova, električara, majstora).
Mešanku rupara i neke vrste, "Lesika", obožava da skače po visokim objektima, voli da se mazi (pogotovo da se prednjim šapama popne na tvoju šaku dok joj palcom maziš šape a drugom rukom maziš druge delove).
Šarplaninac, "Kerber", a.k.a. Medved, ogromna dlaka, milina je maziti ga, uđe ti ruka u onaj lavirint dlake dok ga maziš, dobrog stasa, doduše nekada je previše aktivan tako da zna često da skoči, da naleti na osobu, da stavi zadnjicu na maženje (lol i to onako fino, polako ide u rikverc da mu češkaš kraj kičme), obožava da se grli, da gricka ruku itd.
Prema strancima je hladnokrvan i retko ko može ući u dvorište.
Mana mu je živina kojom se "igra" no tako ih i ubije 
Medved... ima dosta na kilaži tako da sam otprilike ja jedini u porodici koji može da ga zadrži.
Ostali psi koje sam imao su umrli od smrti, prirodne u dvorištu.
A koliko me sećanje pamti, "Džeki", "Ćuki" i "Parko" Džeki je bio isto mešanac kao i Ćuki, Parko je bio pravi lovački pas ponosnog stasa koji je iskopao temelj ispod kuće i napravio toliku rupu da smo mi imali reakciju "OMG WTF" kada smo videli 
Eto, to je tako malo od svakog.
Na žalost Gaki hvataju godine i plašimo se da ćemo se uskoro pozdraviti sa njom, vid joj slabi, slabija je svakog dana itd.
|
