|
Iz ličnog iskustva moram reći da nijedan od dva ponuđena odgovora nije tačan.Barem ne kompletno.
Naime, to pitanje šta je presudno, tehnika/veština/znanje ili sirova snaga je oduvek postavljano. Ne samo u polju borilačkih veština već i u manje više svim oblastima života.
Činjenica je da je velika snaga ogromna prednost. Isto tako činjenica je da je veliko znanje, veština takođe velika prednost. Ali je činjenica i da su jedno bez drugog kao navrtka bez matice - dva funkcionalna dela, ali nepotpuna u vršenju svoje misije. Dakle i jedno i drugo vam može odraditi posao ali ne kao što mogu oba.
Imati vrhunsko znanje i snagu u isto vreme je, kao što svi znamo vrlo teško postići. Da ne kažem nemoguće. Ali se zato u životu treba truditi da se ovo dvoje što više isprepliću, zajedno razvijaju i usavršavaju.
Što se tiče borilačkih veština :
Gledao sam dosta borbi. Od uličnih do turnirskih , od kafanskih do judo, box, kick-box, aikido, ky-karate, lei-tai i sanda turnira. I nekako uvek je pobednik bio ne onaj koji je imao manje izražene slabosti (manjak tehnike ili snage) već onaj koji je to umeo da kod protivnika iskoristi. Istina, ima borbi gde je snaga protivnika takva da nikakvi blokovi ne pomažu, jer njegovi udarci lome tvoj gard. To sam lično iskusio na svojoj koži. Ali ima i takvih gde vrhunski majstor tehnike izgubi od običnog ,,tepača" jer nema kondicije da isprati tok meča. A jednom kad se izmorite postajete lak plen i za nekog ko je u smislu taktike i tehnike borbe totalno nepotkovan.
Konkretno. 2006. godina.Švajcarska. Evropsko Lei-tai prvenstvo. Naš takmičar , ovde nek bude takmičar S se u finalu nalazi sa francuskim takmičarem. Lei-tai borbe su borbe kung-fu veština - dozvoljeni su svi udarci osim u prepone, bilo otvorenom bilo zatvorenom šakom, nogama, cevanicama ,kolenima, svi tipovi bacanja osim podmetanja noge.
Francuski takmičar ima veću fizilčku snagu ali i veću masu i neminovno je sporiji zbog toga. U kineskim filmovima kung-fu majstori možda mogu da lete,ali u stvarnosti fizika je neumoljiva. Naš takmičar S je brži, ali ima slabije udarce nogama jer mu noge imaju manju masu. Početak meča prolazi u razmeni udaraca, niko ne dominira, štaviše tehnike su im na približno istom nivou. Druga runda, takmičar S nalazi rupu u gardu francuskog takmičara. Lou kik u noge. Jedan pa drugi pa treci. Francuski takmičar, iako tehnički potkovan vidno ne ume da se brani od niskih udaraca nogom. U naletu i razmeni udaraca , takmičar S zadaje jedan zverski lou kik francuskom takmičaru i ovaj pada povređen.
Ustaje, ali šteta je naneta a taktika sad već jasna. Francuski takmičar u očajanju napada. Naš takmičar se rutinski brani od jednog pa drugog udarca rukom i u vremenskom rasponu između dva udarca protivnika zadaje mu konačan udarac nogom u već povređeno mesto. Francuski takmičar pada kao pokošen, a Srbin po prvi put postaje Evropski Prvak u Lei tai borbama.
Poenta. Nije pobedio jači. Čak ni onaj tehnički potkovaniji. Pobedio je onaj koji je imao bistriji um, veću odlučnost i samouverenost. Ove veštine su podjednako bitne za uspeh ne samo u borilačkoj areni već i u životu i treba ih razvijati paralelno sa tehnikom,snagom i kondicijom.
|
