Dobro veče! Ne znam kako Vi ali ja jedva osta živa. Vraćam se svojoj kući počela kiša, što ja bliže ona sve jače pada , malo se sklonim da vidim hoće li bar malo utihnuti ali avaj... tek tada je počeo da li da kažem pljusak, ili ,,provala oblaka,, , nevidim put, neverovatan prizor, iz oluka šiklja voda, gazim samo po vodi mada je sve izbetonirano, u 22,oo časa samo ja i kiša... Ušla sam u kuću patike mokre, trenerka a imala sam kišobran. Neverovatno!
Jutros sam svog oca pitala da li može kod nas Dunav da probije bent i on je rekao ne , onako u imperativu!
Daj bože... Dunav je već dobrano dogurao dokle nije trebalo...
Idem da spavam da ne slušam više kišu... već me je strah!
|