Poslao: 07 Avg 2014 13:38
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
Da, da, čika Dule, to je apsolutni hit u Beogradu.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 07 Avg 2014 16:55
|
offline
- mpman
- Mod u pemziji
- Pridružio: 12 Okt 2010
- Poruke: 10910
|
saten ::Ponekad tako, dođu one noći kada preispitujemo odluke i odlaske. Mislim da je neminovno i teško prihvatiti nečiji odlazak, pod kojim god uslovima se odigrao. Ne znam za ljude koji su otišli iz mog života. Ali znam da onda kada sam ja odlazila, bilo je teško odlučiti se na to. Ja se vezujem za ljude. Valjda je to ono što mi teško pada. Ti neki odlasci su morali da se dese, neki su boleli, ti neki ljudi su to i zaslužili, ali ima i onih koji nisu. Oni koji nisu su jednostavno kroz to morali da prođu. People always leave, remember....
Iskreno mi je žao, ako je zbog mene.
E, pa, nekih ćeš nas se malo teže otarasit'. Ne zato što smo lepi, već uporni
|
|
|
|
Poslao: 07 Avg 2014 22:24
|
offline
- Neprimetna
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Dec 2008
- Poruke: 4077
|
@ Srki
Telefonsko uznemiravanje raznih promotera i prodavaca magle je postalo nesnošljivo!
Uznemiravaju u vreme i nevreme: od 8 - 22h, a sve zarad 'brige' o potecijalnim kupcima, 'poklanjajući' svoje proizvode koji će nam uveseliti život.
Još uvek imam strpljenja i ljubazno se izvinim jer zaista nemam vremena ni volje da ih slušam.
*
Kada mi vreme dozvoli, a trudim se da dobrom organizacijom ostavim vremena za sebe, predveče izađem do parka.Sednem na klupu koja je na zamišljenoj liniji između dva sveta. Sa jedne strane su penzioneri, sa druge strane su deca. Posmatram dečiju igru, slušam njihovu graju i uživam.
Mogla bih satima tako opušteno sedeti i uživati. Sama.
Ovakav način opuštanja mi je bio nepoznanica. Možda sam trenutno u stanju da mi sve ovo prija.
Rasteretim se od posla, od briga, od napornih ljudi.
|
|
|
|
Poslao: 07 Avg 2014 23:19
|
offline
- aronija
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 06 Maj 2013
- Poruke: 644
|
ThePhilosopher ::Ne priznajem rastanke i odlaske.
Ne priznajem rastanke
i nikad neću
Suviše boli kada se grubo
otkine cvet
koji tek niče
Kada na samom početku priče
vreme zatreperi i stane
baš kada bleda
još prazna zora
mesečevo srebro ućuti
i kada zamre let povetarca
što dahom sluti
uzdahe nove, nasmejane
Ja želim da još s tobom gledam
kako se bude zlatasta mora
da s tobom dišem i da te volim
i vatrom noći i zore sjajem
I zato ne dam, i zato neću
i zato rastanke ne priznajem
Želim da živim tvojim dahom
i da se smejem osmehom tvojim
želim da bolujem tvoje boli
i da strahujem tvojim strahom
dokle me ima
dok postojim
Želim da sanjam tvoje snove
i da kroz virove tvoje reke
ponovo osetim prste u kosi
da razvejano seme maslačka
tvoj vetar nosi
i sipa u šarene misli neke
u žute duge na modrom tlu
Zato ne dam i zato neću
Zato moj odraz još vešto krije
istih osmeha tajne daleke
Zato ću uvek biti sa tobom
u dašku misli ili u snu
Još uvek naš cvet negde niče
još uvek naše tajne snije
i ustreptalom lepotom traje
dok mu na lati leptiri sleću
Svi su rastanci tužne priče
zato ja rastanke ne priznajem
i nikad neću.
Svestranost me fascinira ...
|
|
|
|
Poslao: 08 Avg 2014 00:14
|
offline
- Srki94
- Mod u pemziji
- Pridružio: 14 Feb 2008
- Poruke: 12402
|
Sedeo sam i ja na klupi pre par dana. Međutim sa desne strane je neka mlada baka izvela svoje unuče i ljuškala ga u nekom parkiću... Ne mogu da opišem kako je divno bilo slušati je dok objašnjava sve i svašta unuci i to na način koji do sada nisam doživeo. Ja sam se samo smeškao i uživao...
Edit :
Inače mogu satima da sedim na istom mestu i uživam u "tišini".
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Avg 2014 09:59
|
offline
- mpman
- Mod u pemziji
- Pridružio: 12 Okt 2010
- Poruke: 10910
|
Srki94 ::
Ne bih da te plašim ili tako to, ali na ovoj slici nema nikakve bakice
|
|
|
|