offline
- mpman
- Mod u pemziji
- Pridružio: 12 Okt 2010
- Poruke: 10910
|
- 11Ovo se svidja korisnicima: White Knight, Kule, SlobaBgd, Dusan, Srki94, Ljilja Hnovi, smorena, Neprimetna, saten, Mila_90, jelkica7
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Fakultet, nastava 1. dan. Imam samo jednog druga iz osnovne i to on ima svoje društvo kojem ja nisam hteo da se namećem. Ulazimo svi u amfiteatar, prvi red, četiri devojke. Rekoh, odoh tamo. Pitam ,,Je l' slobodno?", kaže ,,Jeste". Sedam, asistenta još nema. Ove tri međusobno pričaju, ja opet neću da se namećem, sedim tamo na kraju i ćutim. Vadim telefon da pogledam koliko ima sati, vidim nešto zaprljan ekran. Protrljam ekran u strahu da nije ogreban. Pogledam dlan, ono krv na njemu i na kažiprstu i srednjem prstu  Pogledam beli duks, ono krajevi u krvi. Pojma nemam odakle mi ta krv tu. Nisam se povredio, nisam se posekao, nemam čak ni ranu... I to desna ruka... Vrlo neprijatna situacija, posebno kad sedneš pored tri nepoznate devojke...
Inače, čas je bio matematika. Obnavljanje gradiva iz srednje škole. E, sad, imam jednu naviku iz srednje škole. Naime, sedeo sam s drugaricom kojoj baš ide matematika (sad' upisala matematiku na PMF-u  ) čitave dve godine koliko sam imao matematiku. Elem, mi smo se takmičili ko će prvi da uradi zadatak, te kad bi neko od nas završio zadatak, taj bi poluglasno rekao rezultat i tačnost bi uporedili s onim na tabli. Isto je važilo i za fiziku. Tako sam i danas, samo bez drugarice. Par puta sam, istina, promašio, ali je uglavnom bilo tačno.
Elem, pita profesorka danas: ,,Kako bi rešili ovo?". I sad, ja kažem za sebe, al' promašim termin u brzini  Posle desetak sekundi, promenih termin u odgovarajući kad sam čuo sam sebe. Odjednom, devojka iz sredine mi kaže: ,,Pričaj čoveče glasnije, vidiš da te ne čuje!", na šta sam ja njoj rekao: ,,Ćuti, bolje da ne čuje..." To su bile jedine dve rečenice koje sam s njima progovorio.
Kad smo se vraćali kući, krenuo sam s drugom iz osnovne, a u istom pravcu su išle i one. Drug, pošto ih poznaje, poče da zeza onu u sredini. U međuvremenu, ja se ubacim nekom forom da stanem u 'odbranu' druga. Potom one počeše razgovor samnom. Iskreno, nisam očekivao... Drug ode,a devojka koja je sedela skroz daleko od mene mi priđe. Pričali smo nešto malo, ona mene pita za ime. Rekoh joj. Onda ona reče moje prezime i upita me da li mi je sestra ta-i-ta. Zbunjeno rekoh ,,jeste" i odma' mi pade na pamet. Upita me potom: ,,Je l' znaš ti ko sam ja?" Rekoh joj da znam ko je, najveća bruka je što sam znao ime njene sestre, ali njenog nisam mogao da se setim pa to ti je... Da bruka bude još veća, ona je znala gde živim, na kojem spratu, šta sam upisao (koju srednju), šta sam razmišljao da upišem (srednju) i da smo se videli pre tri godine (inače, tog susreta se uopšte ne sećam, al' ajde).
Ljudi, ja nisam osmeh mogao (i idalje ne mogu) da skinem s lica, a ona se, bar iz moje perspektive, nasmejala svakom mom pokušaju šale.
Inače, to je prva devojka koja je meni izjavila "ljubav", negde u 5. ili 6. razredu i to preko SMS-a! Još ga znam napamet!  Inače, džentlmenski sam odbio jer sam smatrao da je rano za to Jednostavno nikad nisam odgovorio na poruku
Inače, ne bih imao ništa protiv da me je prepoznala u toku jedne od dve pauze od po pola sata da bar' ne sedim sam na prozoru u hodniku 
|
Slozile smo se da nam dvojica bas nisu trebala, ali su nam bar posluzila da se nas dve upoznamo preko njih, i za zabavu i za ozbiljne razgovore.
