Неке ствари ми нису јасне. А са овим се слажу и они који уопште не припадају том свијету...
Зашто никада у новинама, порталима не можемо да прочитамо неке позитивне ствари о навијачима. Зашто никада не можемо да прочитамо о свакодневним акцијама давања крви, прикупљању новца за своје вољене клубове, прикупљању средстава социјално угроженим особама, прикупљање новца за тешко обољелу ђецу, људе ( кад то већ држава не ради ), о хуманитарним акцијама за Косово, за помоћ том народу доље и низ других... Ево управо прочитах да је једна навијачка група почела са акцијом уређивања градске површине, игралишта, паркова, стадиона, али наравно не у медијима. И таквих свакодневних акција има да им се број не зна. А онда се деси да на некој утакмици буде запаљено пар бакљи и да се исти ти ( углавном млади људи, будућност ове земље ) називају хулиганима, простацима, канцером друштва. Последица преношења само те стране медаље ( мада питам се шта би нпр. било од нашег Дербија да нема и те стране медаље, јер ради квалитета фудбала сигурно нисмо сврстани у врху свијетских дербија ) је та да људи у глобалу стичу утисак о навијачима као неким много лошим момцима. И то се тако шири кроз друштво као канцер, и проширило се.
Сада, јесте, постоји доста негативног што се вуче и приписује тим навијачима, а су пре свега нереди на улицима у току неког протеста или слично. Да, и то није лаж, то је истина. Али нисам од оних који ће окренути главу и одмахнути руком, већ сам од оних који ће покушати да схвати зашто је то тако.
Прије наставка читања, волио бих да одгледате видео клип:
Ти млади људи ( мада постоји међу њима и плаћених за такве ствари, али већина НЕ ) једноставно излазе из система корпоратизма. Не оправдавам ломљење, паљење и хулиганисање, већ режим на ствари које НЕМИНОВНО доводе до тих последица. Створен је такав кавез, да када видимо борбу на улицама Грчке или неке Јужно Америчке државе кажемо: '' Како је ово свијестан народ, боре се за своја права до краја... '' и слично, а када се исто то дешава на нашим улицама, кажемо да су то варвари итд. Понављам, не оправдавам него пишем о нашој чудној психи.
И сада када изађемо из тог кавеза, из тог корпоратизма у потпуности можемо и да схватимо, зашто, како. У видеу је лијепо објашњено да смо ми у ствари робови система, и да смо спремни на све да из тог система не изађемо. Они који покушавају да изађу, који се побуне, који схватају да је само један живот и да се за њега треба борити, да човјек може бити затворен иза решетака а слободан и обрнуто, наилазе на осуду друштва, на одобравање њиховог поробљавања и тако живот наставља у невидљивом кавезу све до смрти.
Оно што желим да кажем и да поентирам јесте, да је живот много љепши без телевизије. Много је љепши када мозак пуниш информацијама из свога ока, него преко коцкастог лажова. А онда се можда неке ствари и схвате, промијене...
Citat:Budite čovjek kojega ona izdvaja svojom naklonošću, i žene će poludjeti za vama. Njezine suparnice, njezine prijateljice, njezine najbolje prijateljice htjet će joj vas oteti. Neke žene vole muškarca kojega je već neka druga žena odabrala, kao što ima jadnih građanki koje kupuju šešire poput naših, u nadi da će steći i naš stil.
Lično sam imao prilike da se uverim u istinitost ovog dela pre nedelju dana.
Srki94 ::Voleo bih da postoji zakon koji zahteva od svake prodavnice da ima mogućnost naplate platnom karticom.
Kada bi takav Zakon obezbedio da vlasnici tih prodavnica ne plaćaju proviziju bankama, bilo bi mnogo više prodavnica koje bi imale terminale.
