Iritira me što roditelji ne preuzimaju odgovornost za svoju decu. Vagoni im krivi što se njihova deca penju po njima. Vagoni?
A, zašto se deca penju po vagonima? Šta će deca na vagonu? Šta će deca na pruzi uopšte? Ajde da okrivimo nedužne vagone koji ne mogu da se brane... Jer, oni su ti koji su opasni. Mi smo decu lepo vaspitali, ali su vagoni ti koji teraju našu decu da se po njima pentaraju i hvataju se za žice. Uvek je neko treći, sa strane kriv. Neko mora da odgovara?! Naravno, moraju, neodgovorni roditelji
Još i komentar:
Citat:Ciji su napusteni vagoni? Ko ce i kada vec jednom da ukloni to djubre sa pruga koje samo sluzi da nam deca ginu na njima {i da se drogiraju u njima)? Ako je vagon napusten, onda taj kolosek nije u upotrebi. Sta ce onda struja iznad njega? Neko mora da snosi odgovornost za nemar koji odnosi zivote. Nije prvi put.
Ne radi s samo o vesti i vagonima. O svemu. Kriv je fejsbuk jer deca više ne komuniciraju kao nekad, krive su igrice jer ne igraju klikere, krivi su Grand, Pink i indijske serije jer su deca glupa i neobrazovana... Samo roditelj nije kriv, on nikad nije kriv.
Bleji u telefon pola časa, a onda, nakon pola sata pita: ,,A, odakle ovo?". Onda profesor počne da objašnjava sve od početka, a mi se nerviramo jer nikako da završimo prokleti zadatak I uvek tako... Na svim časovima
Smejem se kako onaj što misli da je najpametniji a nikako da bude pametan. Ček' samo doći će onaj dan kad ga sretnem a on ne trepne ni okom ne zna šta ga je snašlo!
Slušam neku listu domaćih rok noviteta. Lista ima oko 50 pesama.
Skoro 45 od 50 pesama predstavljaju vrlo depresivne pesme. Pevaju o tome kako je kraj, kako nema više ničega, kako je sve propalo, sve neka alternativa tužnih tonova ili teška ironija trubom. Onih pet spadaju u 'nedefinisane'... Lista bi i optimistu naterala da izvrši samoubistvo... Ljudi moji, zar smo dotle došli?
mpman ::Slušam neku listu domaćih rok noviteta. Lista ima oko 50 pesama.
Skoro 45 od 50 pesama predstavljaju vrlo depresivne pesme. Pevaju o tome kako je kraj, kako nema više ničega, kako je sve propalo, sve neka alternativa tužnih tonova ili teška ironija trubom. Onih pet spadaju u 'nedefinisane'... Lista bi i optimistu naterala da izvrši samoubistvo... Ljudi moji, zar smo dotle došli?
Na sreću ja ne slušam muziku, ne mogu da objasnim zašto, osim one optimistične i vesele ali ponekad. E ja više volim da odaberem neke jako dobre stihove i otpevam glasno da me digne iz petne žile.
Ne samo muzika i pesma, tu su vesti, crne vesti da ti se smuči, zaobiđi to, potraži nešto lepo, pametno,korisno.....
Uvek je neko treći, sa strane kriv. 
