Poslao: 29 Nov 2016 10:50
|
offline
- vinted
- Super građanin
- Pridružio: 11 Jul 2015
- Poruke: 1321
- Gde živiš: Univerzum br.8
|
Ako se neko seća, danas je bio Dan Republike 29.11. Nekada se slavio kao veliki praznik, a ja kao dete sam ga voleo, jer nam je to bio mini raspust, pa se nije išlo u školu
Inače zvanično je ukinut 2000-te
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 29 Nov 2016 21:04
|
offline
- Sagacity
- Elitni građanin
- Pridružio: 27 Feb 2013
- Poruke: 2318
- Gde živiš: Zapadna Srbija
|
Dan Republike mi je ostao u sećanju po čvarcima i po ''mesu na žaru'' koje se peklo ispod ''ranije'' u kojoj su se čvarci pržili...Tad su se klale svinje i mi smo uvek išli kod dede. Znam da je malo bzv. da po tome pamtim 29. novembar, ali tako je bilo...
|
|
|
|
Poslao: 30 Nov 2016 20:04
|
offline
- _Sale
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 30 Jul 2010
- Poruke: 13413
- Gde živiš: Z-moon
|
Čvarke nisam uspeo da zavolim do danas.
Dan Republike više pamtim po krofnama posle ražnjića, koje smo sa nestrpljenjem pravili i pekli sami.
Mnoga lica iz tog perioda više nisu među živima, i kada god neko spomene 29.novembar - setim se i svih njih. Nisam tužan, naprotiv.
Ta sećanja mi uvek poprave raspoloženje i navuku jedva primetan osmeh na licu.
|
|
|
|
Poslao: 30 Nov 2016 20:59
|
offline
- mpman
- Mod u pemziji
- Pridružio: 12 Okt 2010
- Poruke: 10910
|
Kol'ko je nama zanimljivo na matematici...
Uradili smo više zadataka nego što nas je bilo na času
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Dec 2016 14:21
|
offline
- Misisipi Delta
- Ugledni građanin
- Pridružio: 22 Apr 2011
- Poruke: 437
|
Ustupam mesto Desanki Maksimović, Ona peva kao da je u moju dušu zavirila.
NAŠA TAJNA
O tebi neću govoriti ljudima.
Neću im reći da li si mi samo
poznanik bio ili prijatelj drag;
ni kakav je, ni da li je
u našim snovima i žudima
dana ovih ostao trag.
Neću im reći da li iz osame
žeđi, umora, ni da li je ikada
ma koje od nas drugo volelo;
niti srce naše
da li nas je radi nas,
ili radi drugih,
kadgod bolelo.
Neću im reći kakav je sklad
oči naše često spajao
u sazvežđe žedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad
da tako bude –
ili nam je bilo svejedno.
Neću im reći da li je život
ili od smrti strah
spajao naše ruke;
ni da li zvuke
smeha voleli smo više
od šuma suza.
Neću im reći nijedan slog jedini
šta je moglo, ni da li je moglo nešto
da uplete i sjedini
duše naše kroz čitav vek;
ni da li je otrov ili lek
ovo što je došlo
onome što je bilo.
Nikome neću reći kakva se
zbog tebe pesma događa
u meni večito:
da li opija toplo
kao šume naše s proleća,
ili tiha i tužna
ćuti u meni rečito.
O, nikome neću reći
da li se radosna ili boleća
pesma događa u meni.
Ja više volim da prećutane
odemo ona i ja
tamo gde istom svetlošću sja
i zora i noć i dan;
tamo gde su podjednako tople
i sreća i bol živa;
tamo gde je od istog večnog tkiva
i čovek i njegov san.
|
|
|
|
Poslao: 03 Dec 2016 15:14
|
offline
- _Sale
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 30 Jul 2010
- Poruke: 13413
- Gde živiš: Z-moon
|
Pije mi se kafa, domaća.
Jede mi se ručno mešeno pecivo.
|
|
|
|