|
Shvatio sam da te ne volim na nacin na koji sam mislio da se neko treba voleti...
Iako te odavno nema, kada te vidim na ulici, nasmejem se. Kada se javis da pitas kako sam, koliko god da se nismo culi pre toga, odgovorim kao da smo se culi juce.
Imam razloga da budem ljut, ali ih imam vise da budem srecan. Mislio sam da to "volim te" prodje posle nekog vremena kada se putevi razidju. Kod tebe nema sta a se ne volim, da mrzim ne umem.
Tebe volim kao osobu. Da sam cuo da se neko voli kao osoba, ne bih razumeo. Ovako, uz tebe sam naucio. Da te savetujem kao prijatelja. Brinem o tebi kao o sestri. Ponekad zastitim i od samoga sebe.
Mozda i nismo uspeli zato sto smo napriavili prijateljstvo od veze. Ali nije mi krivo. Kakav god kraj da je bio, ako smo izasli pametniji i nepovredjeni, vredelo je.
Ne postoje posebna mesta, posebna sama od sebe. Vec ona koje si ti ucinila posebnim, stvorivsi uspomene na njima. Ne moram ti nikada vise reci da te volim, jer to ne opisuje ovo sto osecam prema tebi.
|
