|
Poslao: 04 Apr 2019 06:28
|
offline
- Kaplar2
- Super građanin
- Pridružio: 01 Nov 2013
- Poruke: 1230
|
Skupljam hrabrost i snagu za neke nove poteze. Prepisivao sam se sa starim prijateljem iz inostranstva i poslovnim saradnikom i setio se nekadašnjih naših ogromnih projekata i onog malog crva, koji mi je uprava ubacila u projekat (because "pametan sam" because "vladam"). A onda mi se javio još jedan stari prijatelj iz inostranstva i traži da probamo još jedan izazovan projekat. Prosto sam prestao da imam ono "trenutno" osećanje da sam ispušena muštikla, stari konstruktor (omražena kategorija u industriji) ili neko ko je posustao.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Apr 2019 16:54
|
offline
- Skywhaler
- Moderator foruma
- vampire and philosopher, problem owner©smt, racist/fascist hunter on duty©t
- Pridružio: 13 Dec 2013
- Poruke: 8809
- Gde živiš: Esgaroth
|
У какву смо ми крајност као друштво отишли... Ја сам, први, небројено пута добио по тамбури од покојног старог, па нисам од тога правио драму.
А ово данас... сећам се да сам чуо причу неког нашег Југовића или Балканца, као већ хоћете: човек се, игром случаја, затекао на лондонском Хитроу са своја два клинца који су имали , рецимо 7 и 5 година. Док је он отишао да чекира карте, нареди старијем да пази на брата остављајући их поред кофера и у свом видокругу. На делић секунде губи их из вида, кад се окренуо нема их (!), док је кофер на истом месту. Почиње да се тресе, креће паника и онда у неком декоративном огледалу или излогу угледа њихов одраз. Сакрили су се иза стуба, смеју се, старији показује млађем да ћути... Кад их је дохватио...
Није прошло ни пет секунди како је почео да примењује добру стару технику дисциплиновања, већ му се на врату нашло аеродромско обезбеђење, оборило га, склонило децу, стиже полиција... да је терориста, не би га тако склептали...
Све се углавном добро завршило, једино не знам на који начин је успео да се објасни са Енглезима...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Apr 2019 22:04
|
offline
- Sagacity
- Elitni građanin
- Pridružio: 27 Feb 2013
- Poruke: 2318
- Gde živiš: Zapadna Srbija
|
Moja prijateljica i ja smo bile u javnom prevozu u Londonu kada joj se otrgao sinčić iz ruke i počeo da trči ka prednjem delu autobusa. Bio je toliko nemiran da smo na kraju morali da siđemo stanicu pre. Brzo smo došle do stana a onda ga je ona tako izlemala da je plakao pola sata. Generalno, deca su tamo svesna te činjenice i koriste maksimalno.
A i ovde je počelo mnogo da se priča o tome. Deca u vrtiću već znaju da ne smeju da dobijaju batine. Moje koleginice sinčić je prošle godine bio predškolsko. Nešto je bio nevaljao i ona ga udarila. Naredni dan izađu van na ulicu i naiđe policajac. I njoj sinčić kaže: ''Samo da znaš da mogu da kažem policajcu da si me juče bila''. Žena se šokirala....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Apr 2019 06:51
|
offline
- Kaplar2
- Super građanin
- Pridružio: 01 Nov 2013
- Poruke: 1230
|
Ja koristim metode iz tzv. belog terora. Moja žena ludi na to, jer su to metode izazivanja nelagode, putem nezgodnog grljenja ili držanja uz papagajsko ponavljanje "korektivne mere" iliti "nemoj to i to da radiš" i konstantnim dosetkama da ako to i to urade, izgubiću poverenje u njihovu poslušnost i lepo ponašanje na javnom mestu. Samom sebi sam odvratan, tj. samog sebe ne mogu u toj situaciji da podnesem, ali i pored svega toga, delujemo kao putujući cirkus sa deranjem, vriskanjem, pravljenjem nestašluka i opet nas ostatak sveta vidi kao nekoga ko ne može da obuzda decu. Definitivno ponašanje prema zakonskim okvirima je odvratnije nego sam zakon.
|
|
|
|
|
|
|
|
