|
Poslao: 10 Mar 2012 17:35
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
Juče sam razbila ogledalo u svojoj sobi. Sasvim slučajno, povukla sam ranac, sa rancem i ogledalo koje je palo na pod i razbilo se. I onda sam razmišljala o tome. Nisam sujeverna, ali se u meni pojavio neki nemir. Uostalom, imam logično objašnjenje, da sam lepo podigla ranac ne bih srušila ogledalo i ogledalo se ne bi razbilo.
I konačno sam rešila problem sa izbornim predmetima, uspela sam da se prijavim, ali biću mirna tek u pondeljak, kad zvanično predam papir na šalteru.
|
|
|
|
Poslao: 11 Mar 2012 17:12
|
offline
- Pridružio: 22 Nov 2010
- Poruke: 91
|
Napisano: 11 Mar 2012 17:04
U ovom jebenom gradu ne mozes ni da prdnes da se pola grada ne zapita kad gdje i koliko daleko
Zar stvarno nemate pametnija posla...Radite nesto ljudi!I pustite druge da zive svoj zivot!!!
Dopuna: 11 Mar 2012 17:12
Ne znam da li sam jedina koju ovoliko umara psihicki rad?Iscrpljuje..
Sto ne kopam kanale?
Sto nisam od onih srecnika koji sto vise rade vise imaju snage i energije-rijedji slucajevi al ih ima..
|
|
|
|
Poslao: 11 Mar 2012 19:21
|
offline
- zoranzota
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 09 Okt 2010
- Poruke: 679
- Gde živiš: Kragujevac
|
Malo se povratih!!!
Mamurluk je užasna stvar!
I stalno ponavljam sebi šta mi to treba?! Mora li toliko?! A dugo nisam pio, zaista dugo. Poslednje "dobro" opijanje sam imao letos, i takođe sam i to poverio ovom forumu.
Ispao sam iz forme.
Sad mi sve smeta, sve me nervira, ne postoji, mislim, ništa što bi me nateralo da promenim raspoloženje.
Pivo!!! Ko mi ga pomene nek'... (nastavak nije za objavljivanje) A baš sinoć, prilikom ispijanja istog, kažem drugu kako volim da ga pijem. Eto ti sad! Voli i dalje!
Izgleda da, bilo šta, ili koga, volim, to se završi loše po mene.
Evo! Počeću i da patetišem. Dovoljan razlog da sada prekinem.
Živeli. (Ovo sam sebe provociram )
|
|
|
|
Poslao: 11 Mar 2012 19:34
|
offline
- Pridružio: 08 Jul 2007
- Poruke: 2024
|
saten ::Juče sam razbila ogledalo u svojoj sobi. Sasvim slučajno, povukla sam ranac, sa rancem i ogledalo koje je palo na pod i razbilo se. I onda sam razmišljala o tome. Nisam sujeverna, ali se u meni pojavio neki nemir.
Draga, opušteno samo. Ja sam, čekajući na praktični dio ispita iz anatomije (na prvoj godini faxa), razbila ogledalo (ono malo što nosimo u torbi)... Nikad neću zaboraviti kako se masa ljudi razmakla, uz onaj poluužasnuti uzvik i ostavila me da stojim u sredini, sa krhotinama ogledala... Pokupila sam to i nacerila se svima - "Šta jeee? Položiću ovo, vidjećete!"
I bilo je tako... Nisam imala nikakvih posledica svih onih 7 godina "nesreće", je l' te ... čak šta više...
|
|
|
|
Poslao: 11 Mar 2012 19:36
|
offline
- Pridružio: 22 Nov 2010
- Poruke: 91
|
zoranzota ::Malo se povratih!!!
Mamurluk je užasna stvar!
I stalno ponavljam sebi šta mi to treba?! Mora li toliko?! A dugo nisam pio, zaista dugo. Poslednje "dobro" opijanje sam imao letos, i takođe sam i to poverio ovom forumu.
Ispao sam iz forme.
Sad mi sve smeta, sve me nervira, ne postoji, mislim, ništa što bi me nateralo da promenim raspoloženje.
Pivo!!! Ko mi ga pomene nek'... (nastavak nije za objavljivanje) A baš sinoć, prilikom ispijanja istog, kažem drugu kako volim da ga pijem. Eto ti sad! Voli i dalje!
Izgleda da, bilo šta, ili koga, volim, to se završi loše po mene.
Evo! Počeću i da patetišem. Dovoljan razlog da sada prekinem.
Živeli. (Ovo sam sebe provociram )
Mogu samo da te citiram i ne bih nista dodala..
Ustvari ne-treba da pocnem da pijem..
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Mar 2012 20:00
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
posebna ::saten ::Juče sam razbila ogledalo u svojoj sobi. Sasvim slučajno, povukla sam ranac, sa rancem i ogledalo koje je palo na pod i razbilo se. I onda sam razmišljala o tome. Nisam sujeverna, ali se u meni pojavio neki nemir.
Draga, opušteno samo. Ja sam, čekajući na praktični dio ispita iz anatomije (na prvoj godini faxa), razbila ogledalo (ono malo što nosimo u torbi)... Nikad neću zaboraviti kako se masa ljudi razmakla, uz onaj poluužasnuti uzvik i ostavila me da stojim u sredini, sa krhotinama ogledala... Pokupila sam to i nacerila se svima - "Šta jeee? Položiću ovo, vidjećete!"
I bilo je tako... Nisam imala nikakvih posledica svih onih 7 godina "nesreće", je l' te ... čak šta više...
Imala sam problem sa izbornim predmetom i tada sam pomislila u sebi:" Počelo je, ogledalo je proradilo. "
Rešila problem sa izbornim predmetima i shvatila da se ne bojim tog ogledala.
|
|
|
|
|
|