|
Poslao: 18 Apr 2011 14:51
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
Ovih dana su događaji urnebesno smešni, u suprotnom bili bi tužni. Sreća, volim da se smejem.
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Apr 2011 23:05
|
offline
- Pridružio: 22 Nov 2010
- Poruke: 91
|
Sad trenutno razmisljam kako da promjenim nick..mislim ovako imam osjecaj kao da pisem pod tudjim imenom ..
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Maj 2011 18:17
|
offline
- Pridružio: 21 Jan 2008
- Poruke: 710
- Gde živiš: još uvek sam na istom brdu ali sada sama
|
~~CMPT~~ ::Došlo svašta novo, a ide sve i još dalje nego što je bilo do sada..
Stvari se menjaju, ovih dana pomalo neočekivano uvrnuto, ali mudre odluke postaju vrednije od pukog razmišljanja..
Bravisimo,sada vidim da si zaista napravio promenu u životu
|
|
|
|
Poslao: 08 Maj 2011 01:53
|
offline
- NouvelleVague
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 17 Feb 2008
- Poruke: 18
|
Jos jedan zagrljaj, jos jedno leto sa njom, jos jednom da sednem u krilo, jos jednom sve to sa njom, jos jednom da budem to malo dete, detence, a ona meni sve u zivotu. Sada imam ... sta? beskrajan prostor sa beskrajnom rupom u beskrajnoj praznoci sa beskrajnom bolom.
Zivot je glup. Rodis se, zivis, mucis se i pretvoris se u prah. Zivis pod parolom da to neko od gore gleda, da ce doci sve na svoje, da ces tamo gore imati dobar zivot i to je najbitnije. A oni koji ostaju na toj fkin' planeti bez tebe? Sta oni da rade? Da li njima u tom bolu dolazi ideja da cete se videti tamo gore i da cete biti zauvek sretni? Ili tonu u tom bolu i ne nalaze izlaz, samo tonu, tonu i tonu dok ne potonu u bolu jer te nemaju vise, a prinudjeni su da gledaju i dalje podlost, a nemaju svoj izvor "Teraj napred, imas mene!" nemaju tebe, svoje sve, svoju snagu, svoj oslonac, svoje dobro, dobrotu, plemenitost, svoje bolje, svoje najbolje.
|
|
|
|
Poslao: 11 Maj 2011 13:50
|
offline
- Pridružio: 15 Apr 2011
- Poruke: 572
|
Uh...uporno pokušavam da se oraspoložim tako što ću se našaliti. A imam smisla za humor koliko i cepanica.
Dakle, ovako : misli tmurne, osećanja turobna, sećanja....volela bih da ne moram da se sećam.
Prijalo bi mi kad bi pala kiša jer bih tad mogla da se sakrijem iza meteropatije, ili atmosferskog pritiska, rupe u ozonskom omotaču ili SEKE. Medjutim...hm... bojim se da nemam one kvalitete koje bih želela da imam.
Osećam se kao WV buba u koju je neko ugradio motor Ferarija...bedno, zar ne ?!
|
|
|
|
|