|
|
|
|
|
Poslao: 11 Dec 2021 03:34
|
offline
- amstel2
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 3529
- Gde živiš: Kilometar od topolivnice
|
Устао сам из кревета ,да напишем,иначе ћу сутра заборавити.
Шта је иронија?
Неко те шамарао некада,а кад дође време трајног растанка,ти плачеш за њим.
Сетих се оца и бабе...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Apr 2022 11:56
|
offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
Monolog na forumu i dijalog jednih te istih,
Ili nešto menjati il ugasiti forum
Lako će nekoliko entuzijasta i onih koji i dalje misle da je harmonično mesto napraviti neki drugi kutak gde će akcenat biti na buđenju svesti, kritici i pohvali onoga što se dešava i ćaskanju uz hranu i piće u virtuelnom restoranu...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Apr 2022 00:27
|
offline
- amstel2
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 3529
- Gde živiš: Kilometar od topolivnice
|
Баш ти није дан данас...
Ни мени..и ноћ приде
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Apr 2022 07:29
|
offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
I jeste i nije bio dan, kako se uzme, zavisi ko te od sabajle iznervira ko te razveseli...Ovo drugo sve ređe, osim ako čovek nema moć da sam sebe razveseli...Potrebna je ta moć....Uglavnom, treba se truditi da nam niko i ništa ne pokvari lep dan...Samo ignor, ili ko što ja kažem, na off....ili mute..
Žao mi je, setim se toga povremeno, kao juče, jer ovo mesto, ovaj grad, zaslužuje da bude ko nekad što je bio...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Apr 2022 00:35
|
offline
- amstel2
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 3529
- Gde živiš: Kilometar od topolivnice
|
natrix ::...Uglavnom, treba se truditi da nam niko i ništa ne pokvari lep dan...
Изузетно су талентовани... 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Maj 2022 14:25
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
Već duže vreme razmišljam o tome zašto stalno odlažem svoj život.
Ne, nisu to neke velike odluke ili teške stvari koje treba preseći. Ali nešto me je ulenjilo. Lakše mi je tako da danima sedim i zvrjim i ne radim ništa produktivno. I postoji taj deo mene kome to smeta, ali ne umem to da presečem.
Jedan dan sam čak krenula da radim onlajn neki test da vidim o čemu se radi, ali sam greškom izašla i posle nisam umela ni da ga nađem.
Nezadovoljna sam što toliko odlažem sve, a ne menjam ništa, pa to je neki začaran krug.
Druga tema o kojoj razmišljam jeste, zašto je sve ovoliko nenormalno poskupelo i kada ćemo bar na neko vreme moći normalno da živimo u ovoj državi a da ne moramo da presipamo iz šupljeg u prazno, čini mi se da što više radim, manje para imam i baš me guši to. A ne bih da odem negde u inostranstvu jer znam da si tamo uvek tuđinac, ma koliko da se uklopiš. Razumem da je ova kriza na nekom globalnom nivou. Ali svaki put kad sam u nekoj radnji pomislim kako neko ko ima penzijicu onu najmanju izgura.
Treće, mrzi me da kuvam sočivo. 
|
|
|
|
|
|
|
|
