Trenutno stanje/ misli/ aktivnosti/ osecanja/ secanja...

• 1Ovo se svidja korisniku: Lu
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo je stvarno teska izjava, koju iskreno potpuno razumem. Iskreno mi je zao zbog toga sto si napisala.

• 3Ovo se svidja korisnicima: _Sale, Kaplar2, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaplar2 ::Ovo je stvarno teska izjava, koju iskreno potpuno razumem. Iskreno mi je zao zbog toga sto si napisala.

i meni je, kaplare.
kada bih znala da mogu išta da promenim, makar na mikroplanu, ne bih toliko želela da izađem iz prosvete.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Lu, saten, Bane san, Melody
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja prosvetu kao fenomen odnosa nastavnika i ucenika pratim preko mog brata, koji je univerzitetski profesor (iliti sveucilisni namicatelj znanja). On neprestano ponavlja kako se stvari drasticno kvare na svim nivoima. Skoro se tamo upisao sin od svastike i odmah je rekao kako o mom bratu tamo na fakultetu pricaju kao o strogom profesoru. Sa druge strane, on trazi samo doslednost. A bas ta druga strana (svastikina porodica) pokazuje svu izopacenost toksicne majke, koja svu svoju frustraciju i agresivnost ispoljava na deci. Odbija da prizna da su joj deca bezobrazna i ponekad nasilna (sto je drugu decu i roditelje odvelo od nje i njene dece), forsira ih da moraju da budu vrhunski djaci, a svaki njihov neuspeh pokriva izjavom da to zapravo niko ne moze da postigne. Fakticki obezvredjuje one koji to ipak postignu i maltene ne dozvoljava da drugi te visine dostignu. Mojoj supruzi je trebalo dobrih 12 godina da shvati zasto je nervozna i svadljiva posle svakog telefonskog razgovora sa svojom sestrom i sada ponavlja ono sto sam ja znao i iz pristojnosti nisam govorio tokom svih ovih godina.

• 2Ovo se svidja korisnicima: natrix, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaplar2 ::Ja prosvetu kao fenomen odnosa nastavnika i ucenika pratim preko mog brata, koji je univerzitetski profesor (iliti sveucilisni namicatelj znanja). On neprestano ponavlja kako se stvari drasticno kvare na svim nivoima.

to je to.
možda na univerzitetu profesor i ima još nekakvu autonomiju, ali nastavnik u osnovnoj školi zna da učenik koji zaista ništa ne nauči, ne ponaša se pristojno, smeta drugima, izostaje besomučno i ne pokazuje želju za bilo kakvim napretkom - mora da završi razred.
i svi se bavimo individualnošću takve dece (ne kažem da im ne treba pomoći, naprotiv, ali se to i dalje radi samo na papiru), a drugu zanemarujemo.
i to je ozbiljan problem celog društva. ono što se dešava u učionici je samo pokazna vežba za sutrašnjicu na ulici i u životu. tako deca mogu da nauče da nepravda nije kažnjena, da si izvrgnut podsmehu ako želiš da učiš i budeš pravičan (učenici kažu: glupak i poslušnik), da su nastavnici (profesionalci) bebisiteri...
mogla bih, naravno, u nedogled ovako, i naravno da se pitam koliko je i moje krivice u svemu.
preveliki je jaz između mene i mojih učenika, ne samo u godinama, već i u doživljavanju sveta. uopšte se ne razumemo i zato bih volela da se bavim nečim drugim.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lu
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lu ::Kaplar2 ::Ja prosvetu kao fenomen odnosa nastavnika i ucenika pratim preko mog brata, koji je univerzitetski profesor (iliti sveucilisni namicatelj znanja). On neprestano ponavlja kako se stvari drasticno kvare na svim nivoima.

to je to.
možda na univerzitetu profesor i ima još nekakvu autonomiju, ali nastavnik u osnovnoj školi zna da učenik koji zaista ništa ne nauči, ne ponaša se pristojno, smeta drugima, izostaje besomučno i ne pokazuje želju za bilo kakvim napretkom - mora da završi razred.
i svi se bavimo individualnošću takve dece (ne kažem da im ne treba pomoći, naprotiv, ali se to i dalje radi samo na papiru), a drugu zanemarujemo.
i to je ozbiljan problem celog društva. ono što se dešava u učionici je samo pokazna vežba za sutrašnjicu na ulici i u životu. tako deca mogu da nauče da nepravda nije kažnjena, da si izvrgnut podsmehu ako želiš da učiš i budeš pravičan (učenici kažu: glupak i poslušnik), da su nastavnici (profesionalci) bebisiteri...
mogla bih, naravno, u nedogled ovako, i naravno da se pitam koliko je i moje krivice u svemu.
preveliki je jaz između mene i mojih učenika, ne samo u godinama, već i u doživljavanju sveta. uopšte se ne razumemo i zato bih volela da se bavim nečim drugim.

Znam da smo ovo preuzeli od EU (svaba), ali ne mogu da ocutim kako se to ovde radi: imaju nekog neposlusnog pojedinca - bave se posebno njim tako sto ga lepo brate sutnu na dve nedelje iz skole. Posle dve nedelje, ako je opet nemiran, onda opet napolje, pa jos malo duze. Treci put kada nema tendencije popravke, onda se tim pojedincem kranu baviti - posalju ga u drugu skolu. Drustvo ga gleda kao skarta, a posebna skola ga krece lomiti da postane disciplinovan. Gde taj decko posle skole ide kuci? Vise ne svojoj.
Tako da, strah od posebnog tretmana od strane sistema (maltene izopstavanje) navodi decu da se disciplinuju. Sve je fino i lepo, u belim rukavicama, ali kada ne postujes taj sistem, gotov si.

Da li smo i ovo uzeli od EU? Naravno da nismo. Ima li uopste potrebe da sve zivo slepo kopiramo? Pa, Boga mi bojim se da nam vec odavno otimaju decu. Ovo bi bio samo jos intenzivniji danak u krvi.

• 5Ovo se svidja korisnicima: _Sale, Lu, amstel2, Bane san, Kaplar2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne mogu da spavam... luda neka noć...

Za nekih tek nešto više od sata, i to posle 21h telefon mi je zvonio više puta. Najpre su zvali rođaci koji mi pripremaju silna ovlašćenja vezano za neko imovinsko pitanje, a zatim je usledio i poziv od kuće koji menja, ako ne sve, a onda barem dobar deo mojih današnjih planova.

Ćerka je prošla prvi krug prijemnog ispita na faksu, ali su ti rezultati objavljeni nekako čudno... ni sam ne znam kako su kod kuće saznali, dok ja na zvaničnom sajtu nisam uspeo ništa da pronađem!? Mogli smo zakasniti sa uplatom za drugi deo prijemnog, ćerka je mogla da propusti prve naredne obaveze koje su na programu već sutra, a čime bi praktično bila eliminisana...

I sad ne mogu da dočekam jutro... ne mogu da spavam... luda neka noć...

• 4Ovo se svidja korisnicima: Lu, Skywhaler, Bane san, Melody
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Volim Beograd. Niko me ne smara, niko me ne pita gde sam i šta radim. Niko ne obraća pažnju na mene dok prolazim. Nema pritiska male sredine, ne interesuje ih ni čime se bavim ni šta sam postigla u životu.


I ne, uopšte mi ne nedostaje rodno mesto. Nisam neko ko se stidi mesta iz kog dolazi, naprotiv, uvek pričam lepe stvari o tom gradu. Uvek sa žaljenjem konstatujem da su ga nesposobni lokalni političari upropastili u zadnjih trideset godina. Ali moj mentalitet ne ide uz tu vrstu ponašanja i jednostavno se ne uklapam. Šta me briga ko šta jede, sa kim se švalera i čime se bavi.

• 2Ovo se svidja korisnicima: saten, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^^
potpisujem, saten.

jednom sam čak bila predmet diskusije na osnovu kupljenih artikala u prodavnici koji su se videli u kesi.
mojoj prijateljici su malo zavirili u đubre na ulici da provere govori li istinu da nema partnera.

mala mesta su zaista sva ista, puna ljudi koji više ne znaju gde je granica pristojnosti. breograd ne volim mnogo, ali definitivno prija kao odmor od "velikog brata".

• 3Ovo se svidja korisnicima: Lu, saten, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lu ::^^
potpisujem, saten...

mala mesta su zaista sva ista, puna ljudi koji više ne znaju gde je granica pristojnosti...Pretpostavljam da ima mesta za još jednog potpisnika.

Pre par dana stižem umoran s posle i doslovno nam se ušeta komšija kojem je do razgovora i zaglavi do nešto posle 21h Što uglavnom ne sluša ono što drugi imaju da kažu, da i ne pominjem...

A Beograd? Volim taj grad, ne toliko zbog samog grada, koliko zbog prijatelja u njemu... uvek je do ljudi... Ni danas, kad je broj tih rođaka nažalost manji, a prijatelje sve ređe srećem i čujem, taj lep osećaj kada je BG u pitanju nije nestao...

• 4Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Lu, saten, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I u mom selu odakle sam rodjen, kao i u turistickom selu gde sam kupio kucu, pa i u obliznjem vecem gradu je isto. Onda dodjem u multinacionalni veliki grad i komsiluk sastavljen od nasih seljaka me podseti da se i odatle treba bezati. Zlo uslo medju nase ljude...